Полип женских полних органа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Полип женских полних органа''' или '''петељкасти слузнички израштај''' '''женских полних органа''' ''(лат. Polypus genitaliorum feminorum)'' мала je доброћудна (бенигна) израслина пореклом из слузокоже и везивног ткива гениталних органа, најчешће локализована у телу и каналу грлића материце, родници и стидници. Облик полипа може бити различит од округлог до издуженог, а величина се креће од неколико милиметара до величине ораха (најчешће величине између 1 и 2 центиметра). У начелу полипи грлића материце су углавном величине зрна грашка или мањи. Полип ендометријума који настаје као резултат хиперплазије ендометријума може достићи дужину од 5-6 цм. Полипи могу да промене рецептивност ендометријума, и редукују имплантацију ембриона што смањује смањује стопу трудноће.
'''Полип женских полних органа''' или '''петељкасти слузнички израштај''' '''женских полних органа''' ''(лат. Polypus genitaliorum feminorum)'' мала je доброћудна (бенигна) израслина пореклом из слузокоже и везивног ткива гениталних органа, најчешће локализована у телу и каналу грлића материце, родници и стидници. Они немају потенцијал да дају удаљене метастазе, али се временом могу малигно променити. Како одређени подаци говоре да нпр. полипи грлића материце имају малигни потенцијал у око 1% случајева, неопходно је њихово редовно праћење и евентуално хируршко лечење овог стања.

Полипи могу да промене рецептивност ендометријума, и редуковати имплантацију ембриона што смањује стопу трудноће, и ометата нормалне репродуктивне функције жене.


Полипи женских полних органа најчешће се јављају у климактерију и менопаузи, мада су присутне и код млађих жена.
Полипи женских полних органа најчешће се јављају у климактерију и менопаузи, мада су присутне и код млађих жена.

Како је присуство полипа материце повезано је не само са абнормалним крварењем из материце, већ и са неплодношћу, све већа је употреба хистероскопске полипектомије. Сматра се да ова операција повећава исплативост када се изводи пре третмана неплодности. Како постоје типични проблеми које треба размотрити, укључујући могућност спонтане регресије полипа и трајање потпуног зарастања ране ендометријума након хистероскопске полипектомије, предлаже се избегавање бесмислене интервенције, када је то могуће.<ref>{{Cite journal|last=Okamura|first=Asuka|last2=Yano|first2=Eriko|last3=Isono|first3=Wataru|last4=Tsuchiya|first4=Akira|last5=Honda|first5=Michiko|last6=Saito|first6=Ako|last7=Tsuchiya|first7=Hiroko|last8=Matsuyama|first8=Reiko|last9=Fujimoto|first9=Akihisa|date=2021-08-01|title=Predictive factors of spontaneously regressed uterine endometrial polyps during the waiting period before hysteroscopic polypectomy|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34332637/|journal=Journal of Medical Case Reports|volume=15|issue=1|pages=384|doi=10.1186/s13256-021-02982-4|issn=1752-1947|pmc=|pmid=}}</ref>


== Класификација полипа женских полних органа у [[МКБ-10]] <ref>{{Cite web|url=https://mediately.co/|title=Mediately МКБ 10|website=Mediately|language=rs|url-status=live|access-date=2022-07-06}}</ref> ==
== Класификација полипа женских полних органа у [[МКБ-10]] <ref>{{Cite web|url=https://mediately.co/|title=Mediately МКБ 10|website=Mediately|language=rs|url-status=live|access-date=2022-07-06}}</ref> ==
Ред 14: Ред 18:


== Епидемиологија ==
== Епидемиологија ==
Полипи женских полних органа налазе се код 7,8 до 50% жена. Претпоставља се да цитогенетске модификације на хромозомима 6, 7 и 12, као и епигенетски фактори који укључују ензимске и метаболичке активности могу изазвати развој полипа.<ref>{{Cite journal|last=Tanos|first=Vasilios|last2=Berry|first2=Kelsey Elizabeth|last3=Seikkula|first3=Jaana|last4=Abi Raad|first4=Elissa|last5=Stavroulis|first5=Andreas|last6=Sleiman|first6=Zaki|last7=Campo|first7=Rudi|last8=Gordts|first8=Stephan|date=2017|title=The management of polyps in female reproductive organs|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28483662/|journal=International Journal of Surgery (London, England)|volume=43|pages=7–16|doi=10.1016/j.ijsu.2017.05.012|issn=1743-9159|pmid=28483662}}</ref>
Полипи женских полних органа налазе се код 7,8 до 50% жена. Претпоставља се да цитогенетске модификације на [[Хромозом|хромозомима]] 6, 7 и 12, као и [[Епигенетски фактор|епигенетски фактори]] који укључују [[Ензим|ензимске]] и [[Метаболизам|метаболичке активности]] могу изазвати развој полипа.<ref>{{Cite journal|last=Tanos|first=Vasilios|last2=Berry|first2=Kelsey Elizabeth|last3=Seikkula|first3=Jaana|last4=Abi Raad|first4=Elissa|last5=Stavroulis|first5=Andreas|last6=Sleiman|first6=Zaki|last7=Campo|first7=Rudi|last8=Gordts|first8=Stephan|date=2017|title=The management of polyps in female reproductive organs|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28483662/|journal=International Journal of Surgery (London, England)|volume=43|pages=7–16|doi=10.1016/j.ijsu.2017.05.012|issn=1743-9159|pmid=28483662}}</ref>


Подаци из литературе показују да се полипи грлића материце јављају најчешће код жена у периоду након порођаја, а често и након менструалног крварења, што је повезано са променама на крвним судовим материце.
Полипи грлића материце, који су пронађени у 2-5% случајева, малог су клиничког значаја иако могу изазвати, мада ретко, посткоитална крварења.

Полипи грлића материце, који су пронађени у 2-5% случајева, малог су клиничког значаја иако могу изазвати, мада ретко, [[Посткоитално крварење|посткоитална крварења]].


== Етиопатогенеза ==
== Етиопатогенеза ==
Ред 50: Ред 56:
* Полип стидних уснана (лат, ''Polypus vulvae)'' - налази се на малим стидним уснама (ретко се јавља)
* Полип стидних уснана (лат, ''Polypus vulvae)'' - налази се на малим стидним уснама (ретко се јавља)
* Полипи уретре
* Полипи уретре

== Облик и величина ==
Облик полипа може бити различит од округлог до издуженог, или као што је то у највећем броју случајева на дршци, и на широкој основи.

Величине су од неколико милиметара до величине ораха. Најчешће су величине између 1 и 2 центиметра, или као што је то случај код полипа грлића материце величине зрна грашка или сочива. Полип ендометријума који настаје као резултат хиперплазије ендометријума може достићи дужину од 5-6 цм.


== Дијагноза ==
== Дијагноза ==

Верзија на датум 6. јул 2022. у 17:51

Полип женских полних органа или петељкасти слузнички израштај женских полних органа (лат. Polypus genitaliorum feminorum) мала je доброћудна (бенигна) израслина пореклом из слузокоже и везивног ткива гениталних органа, најчешће локализована у телу и каналу грлића материце, родници и стидници. Они немају потенцијал да дају удаљене метастазе, али се временом могу малигно променити. Како одређени подаци говоре да нпр. полипи грлића материце имају малигни потенцијал у око 1% случајева, неопходно је њихово редовно праћење и евентуално хируршко лечење овог стања.

Полипи могу да промене рецептивност ендометријума, и редуковати имплантацију ембриона што смањује стопу трудноће, и ометата нормалне репродуктивне функције жене.

Полипи женских полних органа најчешће се јављају у климактерију и менопаузи, мада су присутне и код млађих жена.

Како је присуство полипа материце повезано је не само са абнормалним крварењем из материце, већ и са неплодношћу, све већа је употреба хистероскопске полипектомије. Сматра се да ова операција повећава исплативост када се изводи пре третмана неплодности. Како постоје типични проблеми које треба размотрити, укључујући могућност спонтане регресије полипа и трајање потпуног зарастања ране ендометријума након хистероскопске полипектомије, предлаже се избегавање бесмислене интервенције, када је то могуће.[1]

Класификација полипа женских полних органа у МКБ-10 [2]

  • N84 - Полип – петељкаст слузнички израштај женских полних органа (Polypus genitaliorum femininorum)
  • N84.0 - Полип тела материце (Polypus corporis uteri)
  • N84.1 - Полип грлића материце (Polypus cervicis uteri)
  • N84.2 - Полип роднице (Polypus vaginae)
  • N84.3 - Полип стиднице (Polypus vulvae)
  • N84.8 - Полип других делова полних органа жене (Polypus genitaliorum femininorum, partium aliarum)
  • N84.9 - Полип полних органа жене, неозначен (Polypus genitaliorum femininorum, non specificatus)

Епидемиологија

Полипи женских полних органа налазе се код 7,8 до 50% жена. Претпоставља се да цитогенетске модификације на хромозомима 6, 7 и 12, као и епигенетски фактори који укључују ензимске и метаболичке активности могу изазвати развој полипа.[3]

Подаци из литературе показују да се полипи грлића материце јављају најчешће код жена у периоду након порођаја, а често и након менструалног крварења, што је повезано са променама на крвним судовим материце.

Полипи грлића материце, који су пронађени у 2-5% случајева, малог су клиничког значаја иако могу изазвати, мада ретко, посткоитална крварења.

Етиопатогенеза

Полипи се углавном јављују код жена које пролазе кроз менопаузу или док су у постменопаузи, такође се полипи могу појавити и код млађих жена у виду једног или више полипа на материци.

Полипи се често јављују у току трудноће и мукореје и могу настати као последица повећања нивоа хормона естрогена.

Полипи лоцирани у ендометријуму материце су у фундалном и тубокорнуалном региону и могу механички да утичу на плодност јер ремете нормалну ћелијску функцију услед хроничне упале.

Фактори ризика

У етиологији аденоматозних полипа велику улогу имају бројни фактори ризика, међу којима су најзначајнији:

  • генетска предиспозиција
  • масна храна, алкохол, пушење
  • физичка неактивност
  • гојазност
  • предиспозиција - неке пацијенткиње су једноставно подложне појаве полипа.
  • жене које имају децу, и имају више од 40 година и неправилне менструалне циклусе су подложне појаве полипа.
  • посебно су подложне особе са полицистичним јајницима због постојања јачих хормонских поремећаја,
  • повишен крвни притисак - пронађене су везе између појаве полипа и повећаног крвног притиска (хипертензије),
  • употребе лекова за рак дојке (са леком Нолвадек и Темоксифен),
  • породична историју Линчовог и Ковденовог синдрома.

Вресте полипа по месту настанка

По месту настанка на женским репродуктивним органима разликујемо следеће врсте полипа:

  • Цервикални полип (лат. Polypus cervicis uteri)– налази се на грлићу материце
  • Ендометријални полип или полип тела материце (лат. Polypus corporis uteri) - налази се у материчној шупљини
  • Полип роднице (лат. Polypus vaginae) – налази се на зидовима роднице (вагине)
  • Полип стидних уснана (лат, Polypus vulvae) - налази се на малим стидним уснама (ретко се јавља)
  • Полипи уретре

Облик и величина

Облик полипа може бити различит од округлог до издуженог, или као што је то у највећем броју случајева на дршци, и на широкој основи.

Величине су од неколико милиметара до величине ораха. Најчешће су величине између 1 и 2 центиметра, или као што је то случај код полипа грлића материце величине зрна грашка или сочива. Полип ендометријума који настаје као резултат хиперплазије ендометријума може достићи дужину од 5-6 цм.

Дијагноза

Транс вагинални ултразвук (ТВУ) пружа одличну дијагностичку технику за дијагнозу величине и анатомске локације полипа ендометријума (ЕП), и требало би да буде модалитет избора за откривање полипа ендометријума код жена у фертилном добу. Његова прецизност се повећава када се користе колор-доплер, 3Д испитивање и контраст.[4]

Дилатацију и киретажу треба избегавати за дијагнозу и лечење полипа У ординацији дијагностичка хистероскопија је показала највећу дијагностичку тачност код неплодних жена са сумњом на полипе ендометријума.[4]

Сонохистерографија са физиолошким раствором је веома прецизна у откривању полипа код асимптоматских жена у постменопаузи. Зато женама у постменопаузи са вагиналним крварењем и сумњом на полип ендометријума треба понудити дијагностичку хистероскопију са хистероскопском полипектомијом ако су присутни полипи ендометријума.[4]

Због ризика од малигнитета, хистопатолошка анализа полипа је обавезна. Слепу дилатацију и киретажу треба избегавати због нетачности за дијагнозу фокалне патологије ендометријума.

Хистопатолошка верификација

Сваки полип са матерјалом добијеним киретажом цервикалног канала или материчне шупљине (или хистероскопијом) обавезно се шаље на патохистолошки преглед. Тако се поставља дефинитивна дијагноза полипа. Уколико је налаз уредан, лечење је завршено, а ако се на патохистолошком прегледу открију премалигне или малигне промене, неопходна је операција.[5]

Терапија

Код асимптоматских младих жена са малим полипа ендометријума <10 мм величине, резултати конзервативног лечење се могу безбедно пратити праћењем раста полипа. Одређени хормонски лекови на бази прогестина и агониста могу смањити тегобе изазване полипима. Овакви лекови се користе како краткорочно решење за смањење тегоба, јер се симптоми могу опет јавити када се престане са узимањем лека. Такодје се у терапији могу користити хормонски активне спирале.

У случајевима када је полипа ендометријума узрок субфертилности, саветује се механичка хистероскопска ресекција. Када је једини разлог за неплодност полип ендометријума пацијенткиња често спонтано затрудни убрзо након његовог уклањања.

Детекција полипа ендометријума у пери или постменопаузалном добу, код симптоматских или асимптоматских пацијената захтева педантан хистероскопски преглед и обавезну полипектомију.

Киретажа ендометријума се такође препоручује да би се искључила субклиничка хиперплазија ендометријума или рак.

У случају атипичне хиперплазије или карцинома на полипу, хистеректомија се препоручује код свих пацијената у постменопаузи и код пацијената у пременопаузи без жеље за будућом плодношћу. Асимптоматске полипе ендометријума код жена у постменопаузи треба уклонити у случају великог пречника (> 2 цм) или код пацијената са факторима ризика за карцином ендометријума. Ексцизија полипа мањих од 2 цм код асимптоматских пацијената у постменопаузи нема утицаја на исплативост или преживљавање. Уклањање асимптоматских полипа код жена у пременопаузи треба размотрити код пацијената са факторима ризика за рак ендометријума.[4]

Хистероскопска хирургија за велике полипе користи биполарну ресектоскопију, хистероскопски морцелатор или апарата за стругање који се сматра подједнако ефикасним и безбедним под општом анестезијом.

Стопа рецидива полип ендометријума након ресекције није позната.

Недавни напредак у трансвагиналном ултразвуку и хистероскопији, међутим, требало би да обезбеди тачну дијагнозу и ефикасан третман полипа у женском репродуктивном тракту са минималним поновним или хируршким компликацијама. Значајно повећана инциденција колоректалних полипа у кохортама,[6] које су такође имале полип ендометријума може указивати на то да пацијенте са полипом ендометријума такође треба упутити на колоноскопију. Полипи ендометријума имају најмању инциденцу малигне трансформације у поређењу са карциномом дебелог црева, мокраћне бешике, орофарингеалног, назалног и ларингеалног карцинома.

Извори

  1. ^ Okamura, Asuka; Yano, Eriko; Isono, Wataru; Tsuchiya, Akira; Honda, Michiko; Saito, Ako; Tsuchiya, Hiroko; Matsuyama, Reiko; Fujimoto, Akihisa (2021-08-01). „Predictive factors of spontaneously regressed uterine endometrial polyps during the waiting period before hysteroscopic polypectomy”. Journal of Medical Case Reports. 15 (1): 384. ISSN 1752-1947. doi:10.1186/s13256-021-02982-4. 
  2. ^ „Mediately МКБ 10”. Mediately (на језику: rs). Приступљено 2022-07-06. 
  3. ^ Tanos, Vasilios; Berry, Kelsey Elizabeth; Seikkula, Jaana; Abi Raad, Elissa; Stavroulis, Andreas; Sleiman, Zaki; Campo, Rudi; Gordts, Stephan (2017). „The management of polyps in female reproductive organs”. International Journal of Surgery (London, England). 43: 7—16. ISSN 1743-9159. PMID 28483662. doi:10.1016/j.ijsu.2017.05.012. 
  4. ^ а б в г Vitale, Salvatore Giovanni; Haimovich, Sergio; Laganà, Antonio Simone; Alonso, Luis; Di Spiezio Sardo, Attilio; Carugno, Jose; From the Global Community of Hysteroscopy Guidelines Committee (2021). „Endometrial polyps. An evidence-based diagnosis and management guide”. European Journal of Obstetrics, Gynecology, and Reproductive Biology. 260: 70—77. ISSN 1872-7654. doi:10.1016/j.ejogrb.2021.03.017. 
  5. ^ „GINEKOLOŠKI POLIPI: Cervikalni, endometrijalni, vagine i uretre!”. Miloš Radović (на језику: српски). 2021-10-11. Приступљено 2022-07-06. 
  6. ^ Bosteels J, Kasius J, Weyers S, Broekmans FJ, Mol BW, D'Hooghe TM. Hysteroscopy for treating subfertility associated with suspected major uterine cavity abnormalities. Cochrane Database Syst Rev. 2013 Jan 31;(1):CD009461. doi: 10.1002/14651858.CD009461.pub2.

Литература

  • Elyashiv O, Sagiv R, Kerner R, Keidar R, Menczer J, Levy T.J Hysterscopic Resection of Premalignant and Malignant Endometrial Polyps: Is it a Safe Alternative to Hysterectomy? Minim Invasive Gynecol. 2017 Nov-Dec;24(7):1200-1203. doi: 10.1016/j.jmig.2017.08.002. Epub 2017 Aug 9.PMID: 28802955
  • Uglietti A, Buggio L, Farella M, Chiaffarino F, Dridi D, Vercellini P, Parazzini F.The risk of malignancy in uterine polyps: A systematic review and meta-analysis. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. 2019 Jun;237:48-56. doi: 10.1016/j.ejogrb.2019.04.009. Epub 2019 Apr 15.PMID: 31009859

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).