Хромозом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Метафазни хромозом:
(1) хроматида;
(2) центромера;
(3) кратки крак
(4) дуги крак

Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време метафазе / митозе па се тада и изучавају и називају метафазни хромозоми.

Грађа метафазног хромозома[уреди]

Сваки метафазни хромозом се састоји од:

  • две сестринске хроматиде које садрже по један молекул ДНК, и с обзиром да настају репликацијом, ти молекули су потпуно једнаки по садржају гена; зато се хроматиде називају сестринске;
  • центромере или примарног сужења које спаја хроматиде.

Поред ових делова, специфичних за све хромозоме, понеки хромозоми могу имати и секундарно сужење. Акроцентрични хромозоми у хуманом кариотипу имају то сужење.

Врсте хромозома[уреди]

По положају центромере у хромозому разликују се:

  • метацентрични хромозоми, код којих је центромера постављена медијално, а p и q краци су приближно исте дужине. У обу групу спадају хромозоми: 1, 3, 16, 19, 20.
  • субметацентрични хромозоми, код којих је центромера постављана нешто ниже него што је то случај код метацентричних, па је p крак нешто краћи од q крака. У обу групу спадају хромозоми: 2, 4-12, 17, 18, X.
  • акроцентрични хромозоми, код којих је центромера јако померена ка једном крају хромозома, а p крак далеко краћи од q крака. У обу групу спадају хромозоми: 13, 14, 15, 21, 22, Y.
  • телоцентрични хромозоми, код којих се центромера постављена на самом крају хромозома, одликује их одсуство p крака. Налази се само код животиња.

Број хромозома[уреди]

Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се кариотип.

Телесне (соматске) ћелије имају диплоидан (грч. diploos = двострук) број хромозома [обележава се као 2n]. Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.

Полне ћелије или гамети [код човека су то сперматозоиди и јајна ћелија] садрже упола мањи број хромозома у односу на телесне ћелије, назван хаплоидан [грч. haploos = једнострук] - обележен као n. Ако телесна ћелија има две, онда ће полна ћелија имати једну гарнитуру хромозома. Број хромозома у полним ћелијама човека је 23.

У наредној табели дат је број хромозома у телесним ћелијама неких еукариотских организама:

број хромозома у телесним ћелијама животиња
Врста 2n Врста 2n
воћна мушица 8 богомољка 14
ража 24 амфиоксус 24
тибетанска лисица 36 хермелин 44
домаћа мачка 38 домаћа свиња 38
миш 40 пацов 42
јастреб 76 сиријски хрчак 44
мрки медвед 74 човек[1] 46
горила, шимпанза[1] 48 домаћа овца 54
слон[2] 56 говече 60
магарац 62 коњ 64
пас[3] 78 кокошка[4] 78
златна рибица[5] 100-104 свилена буба[6] 28
речни рак 116 шаран 104
ћурка 82 гуштер 46

Хромозоми човека[уреди]

Људски хромозоми током метафазе.

Соматске ћелије човека садрже 46 хромозома или 23 пара хромозома.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хумани кариотип

Хроматин[уреди]

Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ).

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хроматин

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ а б De Grouchy J (1987). „Chromosome phylogenies of man, great apes, and Old World monkeys“. Genetica 73 (1-2): 37–52. PMID 3333352. 
  2. ^ Houck ML, Kumamoto AT, Gallagher DS, Benirschke K (2001). „Comparative cytogenetics of the African elephant (Loxodonta africana) and Asiatic elephant (Elephas maximus)“. Cytogenet. Cell Genet. 93 (3-4): 249–52. PMID 11528120. 
  3. ^ Wayne RK, Ostrander EA (1999). „Origin, genetic diversity, and genome structure of the domestic dog“. Bioessays 21 (3): 247–57. PMID 10333734. 
  4. ^ Burt DW (2002). „Origin and evolution of avian microchromosomes“. Cytogenet. Genome Res. 96 (1-4): 97–112. PMID 12438785. 
  5. ^ Ciudad J, Cid E, Velasco A, Lara JM, Aijón J, Orfao A (2002). „Flow cytometry measurement of the DNA contents of G0/G1 diploid cells from three different teleost fish species“. Cytometry 48 (1): 20–5. PMID 12116377. 
  6. ^ Yasukochi Y, Ashakumary LA, Baba K, Yoshido A, Sahara K (2006). „A second-generation integrated map of the silkworm reveals synteny and conserved gene order between lepidopteran insects“. Genetics 173 (3): 1319–28. PMID 16547103. 

Литература[уреди]

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хромозом