Заједница за учење на даљину — разлика између измена
Нова страница: '''Заједница за учење на даљину''' је јавно или приватно одредиште на Интернету које се бави потребама учења својих чланова тако што омогућава вршњачко учење. Кроз друштвено умрежавање и комуникацију посредовану рачунаром или коришћење датаго… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 24. октобар 2023. у 17:24
Заједница за учење на даљину је јавно или приватно одредиште на Интернету које се бави потребама учења својих чланова тако што омогућава вршњачко учење. Кроз друштвено умрежавање и комуникацију посредовану рачунаром или коришћење датагогија док људи раде као заједница како би постигли заједнички циљ учења.[1] Власник заједнице може предложити циљеве учења или они могу произићи из дискусија између учесника који одражавају личне интересе. У заједници за учење на даљину људи деле знање путем синхроне или асинхроне текстуалне дискусије, аудио, видео или других медија подржаних Интернетом.[1] Према Етјен Венгеру, заједнице за учење на даљину су окружења погодна за заједничку праксу.[2]
Врсте
Заједница за учење на даљину се дели на заједнице за електронско учење које представља групе које комуницирају и повезују се искључиво путем технологије и заједнице за комбиновано учење које представљају групе које користе састанке уживо, као и састанке на мрежи. Заједнице које су усмерене на онлајн учења се одређују као засноване на знању, пракси и задацима док се заједнице за учење на даљину фокусирају на личне аспекте, процесе или технологију. Они могу да користе технологију и алате у многим категоријама:[1]
- синхрони – размена тренутних порука или веб сајтова за мобилне апликације
- асинхрони – форуми и огласне табле
- блогови
- сараднички – вики
- социјалне мреже
- онлајн универзитети
- вештине и платформе за размену језика
Види још
Референце
- ^ а б в „What is an Online Learning Community? - Teachfloor Blog”. www.teachfloor.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-24.
- ^ Wenger, Etienne (1998). Communities of Practice: Learning, Meaning, and Identity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66363-2.
Библиографија
- Barab, S.; Duffy, T. (2000). „From Practice Fields to Communities of Practice”. Ур.: D. Jonassen; S. Land. Theoretical Foundations of Learning Environments (PDF). LEA. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-12-17. г. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - Bryant, S. L.; Forte, A.; Bruckman, A. (2005). Becoming Wikipedian: transformation of participation in a collaborative online encyclopedia. Conference on Supporting Group Work. Proceedings of the 2005 international ACM SIGGROUP conference on Supporting group work. Florida. doi:10.1145/1099203.1099205. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - Hill, J.; Raven A. (10. 10. 2000). „ITFORUM PAPER #46 - Online Learning Communities: If You Build Them, Will They Stay?”. ITFORUM. Архивирано из оригинала 27. 10. 2000. г.
- Kaplan, S. (2002). „Building Communities – Strategies for Collaborative Learning”. ASTD's Source for E-Learning. Архивирано из оригинала 23. 8. 2010. г.
- Resta, P.; LaFerriere, T. (2007). „Technology in Support of Collaborative Learning”. Educational Psychology Review. 19: 65—83. S2CID 2328138. doi:10.1007/s10648-007-9042-7. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - Riel, M.; Polin, L. (2004). „Designing for virtual communities in the service of learning”. Ур.: Barab, R. Kling; J. Gray H. Online learning communities: Common ground and critical differences in designing technical environments. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 16—50. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ)