Вики

Вики је веб сајт (или колекција веб страница), дизајниран тако да омогући било коме ко му приступи да допринесе и уређује садржај који се у њему налази. Користећи читач веба и поједностављену синтаксу, тзв. вики синтаксу, корисници викија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања. Викији се користе за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ. Истакнут пример и један од најпознатијих викија је слободна енциклопедија Википедија. Викији се такође користе у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују. Вард Канингам, девелопер првог вики софтвера WikiWikiWeb, описао је вики као „најједноставнији вид онлајн базе података која би могла ефикасно да функционише“ .

WikiWikiWeb сервер технологија, омогућава креирање асоцијативних хипертекстова са нелинеарном структуром навигације. Типично, свака страница садржи серију унакрсних повезница на друге странице. Читалац одлучује коју следећу страницу жели да види. У случајевима где викији са већом количином садржаја користе хијерархијске структуре за навигацију, те структуре опет играју секундарну улогу.

Користећи викије, техничке потешкоће и техничко знање неопходно за комуникацију у WWW-у су сведени на минимум. Основна карактеристика вики технологије је да омогући брзо и лако уређивање текстова, практично у реалном времену. Уношење и форматирање текста се обично изводи преко неколико једноставних правила.

Корисници викија немају потребу за додатним софтвером, пошто могу да прегледају, читају, или уређују садржај директно преко свог веб читача. Не постоји потреба за напорним вежбањем и учењем компликоване синтаксе, како би се учествовало у раду на викију.

Једноставност софтвера је услов који је многим заједницама омогућио брз развој различитих пројеката. Осим чињенице да је вики технологија сама по себи занимљива, такође је занимљива »вики филозофија« и дискусије које су настале као посљедица употребе викија за различите пројекте.

Технологија викија

Вики софтвер се инсталира као скрипта на серверу. Сервер конструише мале документе, тзв., вики странице или чланке, којима се приступа преко веб читача. Сам садржај вики странице је уписан као сирови текст без формата и снимљен у фајл или базу података. Када се приступи једној вики страници на Интернету, читач веба шаље упит серверу који администрира скупове података који садрже вики софтвер. Ти подаци, који су у облику обичног текста без формата, треба да буду форматирани за приказ у веб читачу.

Како би се то извело, вики скрипта преводи текстуални фајл (вики код) или податке у HTML и усађује га у веб страницу (шаблон), која се шаље назад веб читачу. На пример, вики скрипта може бити у језику PHP који чита сирове податке из базе података MySQL. Свака линија тих сирових података се проверава и специфичне команде које линије садрже, замењују се одговарајућим HTML кодом. Тако креирана страница се интегрише у шаблон који дефинише коначни изглед странице. Свака вики страница има своје, посебно име, којим се сугерише тема која се у њој обрађује. Осим тога, ту је обично и мени за навигацију, као и специфичне повезнице од којих их је најбитнија »уреди«.

Кликањем на »уреди« шаље се упит у сервер. Иста страница као и у претходном примеру се учитава, само овог пута садржај се не претвара у формат HTML-а, него се приказује у сировом облику у HTML формулару или пољу за уређивање. Корисник тада може уређивати и мењати садржај странице или чланка и послати нову верзију која истог тренутка после снимања, замењује стару у бази података.

Име и концепт викија

Вики (од хавајског »вики вики« што значи »брзо«) је врста веб сајта који се мења на драстично различит начин од уобичајеног. Наиме, информације које се налазе на вики сајтовима може да мења сваки посетилац. Постоје викији на којима је неопходно за то бити регистрован али на већини ни то није потребно. Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је врло лако вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на викију (или само на одређеним страницама). Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог викија показало је да је он успешан. Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад. Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вики