Вики

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вики је врста веб сајта (или колекција веб страница), дизајнирана тако да омогући било коме ко јој приступи да допринесе и уређује садржај који се у њој налази. Користећи читач веба и поједностављену синтаксу, тзв. вики синтаксу, корисници викија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања. Викији се користе за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ. Истакнут пример и један од најпознатијих викија је слободна енциклопедија Википедија. Викији се такође користе у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују. Вард Канингам, развијач првог вики софтвера WikiWikiWeb, описао је вики као „најједноставнији вид онлајн базе података која би могла ефикасно да функционише“[1] .

WikiWikiWeb серверска технологија, омогућава креирање асоцијативних хипертекстова са нелинеарном структуром навигације. Типично, свака страница садржи серију унакрсних повезница на друге странице. Читалац одлучује коју следећу страницу жели да види. У случајевима где викији са већом количином садржаја користе хијерархијске структуре за навигацију, те структуре опет играју секундарну улогу.

Користећи викије, техничке потешкоће и техничко знање неопходно за комуникацију у WWW-у (на вебу) су сведени на минимум. Основна карактеристика вики технологије је да омогући брзо и лако уређивање текстова, практично у реалном времену. Уношење и форматирање текста се обично изводи преко неколико једноставних правила.

Корисници викија немају потребу за додатним софтвером, пошто могу да прегледају, читају, или уређују садржај директно преко свог веб читача. Не постоји потреба за напорним вежбањем и учењем компликоване синтаксе, како би се учествовало у раду на викију.

Једноставност софтвера је услов који је многим заједницама омогућио брз развој различитих пројеката. Осим чињенице да је вики технологија сама по себи занимљива, такође је занимљива „вики филозофија” и дискусије које су настале као последица употребе викија за различите пројекте.

Технологија викија[уреди]

Вики софтвер се инсталира као скрипта на серверу. Сервер конструише мале документе, тзв. вики странице или чланке, којима се приступа преко веб читача. Сам садржај вики странице је уписан као сиров текст без формата и снимљен у датотеку или базу података. Када се приступи једној вики страници на Интернету, читач веба шаље упит серверу који администрира скупове података који садрже вики софтвер. Ти подаци, који су у облику обичног текста без формата, треба да буду форматирани (обликовани) за приказ у веб читачу.

Како би се то извело, вики скрипта преводи текстуалну датотеку (вики кôд) или податке у HTML и усађује га у веб страницу (шаблон), која се шаље назад веб читачу. На пример, вики скрипта може бити у језику PHP који чита сирове податке из базе података MySQL. Свака линија тих сирових података се проверава и специфичне команде које линије садрже, замењују се одговарајућим HTML кодом. Тако креирана страница се интегрише у шаблон који дефинише коначни изглед странице. Свака вики страница има своје, посебно име, којим се сугерише тема која се у њој обрађује. Осим тога, ту је обично и мени за навигацију, као и специфичне повезнице од којих их је најбитнија »уреди«.

Кликтањем на „уреди” шаље се упит у сервер. Иста страница као и у претходном примеру се учитава, само овог пута садржај се не претвара у формат HTML-а, него се приказује у сировом облику у HTML формулару или у пољу за уређивање. Корисник тада може уређивати и мењати садржај странице или чланка и послати нову верзију која истог тренутка после снимања, замењује стару у бази података.

Име и концепт викија[уреди]

Вики (од хавајског „вики вики” што значи „брзо”) је врста веб сајта који се мења на драстично различит начин од уобичајеног. Наиме, информације које се налазе на вики сајтовима може да мења сваки посетилац. Постоје викији на којима је неопходно за то бити регистрован, али на некима ни то није потребно. Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је врло лако вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на викију (или само на одређеним страницама). Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог викија показало је да је он успешан. Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад. Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.[2]

Примери викија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Cunningham, Ward (27-06-2002). „What is a Wiki“. WikiWikiWeb Приступљено 18-02-2009. 
  2. ^ Никола Смоленски: Српска Википедија, Саопштење прочитано на стручнонаучном скупу „Савремене информационе технологије - Интернет и ћирилица (Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама)", Бијељина, РС/БиХ, 25. новембра 2003. године

Спољашње везе[уреди]