Туморска емболија плућа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
→‎Види још: унос допуна,
Ред 13: Ред 13:
| MeshID =
| MeshID =
}}
}}
'''Туморска емболија плућа''' јесте ретка компликација злоћудне (малигне) болести (најчешће аденокарцинома), која настаје продирањем малигних ћелија из оболелог органа у системску венску и плућну артеријску циркулацију, у којој се емболус учвршћује, размножава и омета проток крви. Доброћудни (бенигни) метастазирајући лејомиом такође може емболисати у плућима.<ref>{{Cite journal|last=Rajdev|first=Kartikeya|last2=Madan|first2=Ujjwal|last3=McMillan|first3=Sean|last4=Wilson|first4=Kyle|last5=Fisher|first5=Kurt|last6=Hein|first6=Ashley|last7=Patil|first7=Amol|last8=Bista|first8=Sabin|last9=Hershberger|first9=Daniel|date=2022-03-21|title=Pulmonary Tumor Embolism and Pulmonary Tumor Thrombotic Microangiopathy Causing Rapidly Progressive Respiratory Failure: A Case Series|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8943465/|journal=Journal of Investigative Medicine High Impact Case Reports|volume=10|pages=23247096221086453|doi=10.1177/23247096221086453|issn=2324-7096|pmc=|pmid=}}</ref>
'''Туморска емболија плућа''' (ТЕП) јесте ретка компликација злоћудне (малигне) болести (најчешће аденокарцинома), која настаје продирањем малигних ћелија из оболелог органа у системску венску и плућну артеријску циркулацију, у којој се емболус учвршћује, размножава и омета проток крви. Доброћудни (бенигни) метастазирајући лејомиом такође може емболисати у плућима.<ref>{{Cite journal|last=Rajdev|first=Kartikeya|last2=Madan|first2=Ujjwal|last3=McMillan|first3=Sean|last4=Wilson|first4=Kyle|last5=Fisher|first5=Kurt|last6=Hein|first6=Ashley|last7=Patil|first7=Amol|last8=Bista|first8=Sabin|last9=Hershberger|first9=Daniel|date=2022-03-21|title=Pulmonary Tumor Embolism and Pulmonary Tumor Thrombotic Microangiopathy Causing Rapidly Progressive Respiratory Failure: A Case Series|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8943465/|journal=Journal of Investigative Medicine High Impact Case Reports|volume=10|pages=23247096221086453|doi=10.1177/23247096221086453|issn=2324-7096|pmc=|pmid=}}</ref>


По правилу, симптоми су диспнеја и плеурални бол, као и знаци субакутне плућне болести срца, која се развија недељама и месецима.<ref>{{Cite journal|last=Bassiri|first=A G|last2=Haghighi|first2=B|last3=Doyle|first3=R L|last4=Berry|first4=G J|last5=Rizk|first5=N W|date=1997.|title=Pulmonary tumor embolism.|url=http://dx.doi.org/10.1164/ajrccm.155.6.9196119|journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine|volume=155|issue=6|pages=2089–2095|doi=10.1164/ajrccm.155.6.9196119|issn=1073-449X}}</ref>
По правилу, симптоми су диспнеја и плеурални бол, као и знаци субакутне плућне болести срца, која се развија недељама и месецима.<ref>{{Cite journal|last=Bassiri|first=A G|last2=Haghighi|first2=B|last3=Doyle|first3=R L|last4=Berry|first4=G J|last5=Rizk|first5=N W|date=1997.|title=Pulmonary tumor embolism.|url=http://dx.doi.org/10.1164/ajrccm.155.6.9196119|journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine|volume=155|issue=6|pages=2089–2095|doi=10.1164/ajrccm.155.6.9196119|issn=1073-449X}}</ref>
Ред 28: Ред 28:


Ретко, [[Digitalna subtrakciona angiografija|дигитална субтракциона ангиографија]] (ДСА) или компјутеризована томографска плућна ангиографија (КТПА) откривају имитацију плућне емболије, као што је ангиосарком. Ангиосарком је малигни примарни васкуларни тумор који се види као ендолуминална маса која може проширити луминални пречник плућне артерије. Остала потенцијална места укључују аорту, срце (десну преткомору), доњу шупљу вену, јетру, лице, скалп, дојке (постиррадијација) и материцу. Честа емболизација је повезана са ангиосаркомом аорте. Најбољи метод анализе плућног ангиосаркома је мултипланарно снимање ([[Компјутеризована томографија|КТ]] и [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]]); мерење плућног артеријског притиска и интраваскуларна биопсија које се могу обавити током ДСА.
Ретко, [[Digitalna subtrakciona angiografija|дигитална субтракциона ангиографија]] (ДСА) или компјутеризована томографска плућна ангиографија (КТПА) откривају имитацију плућне емболије, као што је ангиосарком. Ангиосарком је малигни примарни васкуларни тумор који се види као ендолуминална маса која може проширити луминални пречник плућне артерије. Остала потенцијална места укључују аорту, срце (десну преткомору), доњу шупљу вену, јетру, лице, скалп, дојке (постиррадијација) и материцу. Честа емболизација је повезана са ангиосаркомом аорте. Најбољи метод анализе плућног ангиосаркома је мултипланарно снимање ([[Компјутеризована томографија|КТ]] и [[Магнетна резонантна томографија|МРТ]]); мерење плућног артеријског притиска и интраваскуларна биопсија које се могу обавити током ДСА.

== Терапија ==
Иако не постоји коначна терапија за ТЕП, истражене су различите опције лечења које циљају на ТЕП заједно са основним тумоором (раком). Могу се применити потпорне терапије као што су давање кисеоника, механичка вентилација и инотропна подршка, док су дијагностичка обрада и дефинитивне терапије у току.

Плућни вазодилататори, антагонисти ендотелинских рецептора, глукокортикоиди, варфарин и аспирин, антипролиферативне терапије као што су ПДГФ инхибитор (иматиниб) и ВЕГФ инхибитор (бевацизумаб) такође су коришћени за циљање ТЕП, посебно код пацијената са плућном хипертензијом који доводи до декомпензоване инсуфицијенције десног срца или шока.

Давање хидрокортизона је историјски довело до субјективног побољшања недостатка ваздуха (диспнеја).

Антикоагулансе и антибиотике треба користити само у случајевима када постоји друга индикација која оправдава њихову употребу.

Код пацијената са десностраном срчаном инсуфицијенцијом са секундарном ретенцијом течности због плућне хипертензије, диуретици се могу користити за симптоматски јер спречавају проширену десну комору да утиче на пуњење леве коморе. Мада, са диуретицима треба бити опрезан како би се спречило прекомерно смањење преоптерећења и хиповолемија, а самим тим и смањен минутни волумен срца.

Истовремено смањење оптерећења тумором са хемотерапијом, терапијом зрачењем или хируршком ресекцијом је важно за решавање основног узрока ТЕП. Стога, комбиновани приступ третману може бити кориснији.<ref>{{Cite journal|last=Price|first=Laura C.|last2=Seckl|first2=Michael J.|last3=Dorfmüller|first3=Peter|last4=Wort|first4=S. John|date=2019-02-06|title=Tumoral pulmonary hypertension|url=http://dx.doi.org/10.1183/16000617.0065-2018|journal=European Respiratory Review|volume=28|issue=151|pages=180065|doi=10.1183/16000617.0065-2018|issn=0905-9180}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Murugan|first=Lalithaa Thirunavukarasu|last2=Saha|first2=Aditi|last3=Mabourakh|first3=Davita|last4=Tariq|first4=Sohaib|last5=Garg|first5=Delyse|last6=Mistry|first6=Nirav|last7=Fless|first7=Kristin|date=2020.|title=TUMORAL PULMONARY HYPERTENSION: A RARE BUT DEADLY COMPLICATION OF METASTATIC CANCER|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.chest.2020.08.1814|journal=Chest|volume=158|issue=4|pages=A2101–A2102|doi=10.1016/j.chest.2020.08.1814|issn=0012-3692}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Fuso|first=Leonello|last2=Baldi|first2=Fabiana|last3=Perna|first3=Alessandra Di|date=2011|title=Therapeutic Strategies in Pulmonary Hypertension|url=http://dx.doi.org/10.3389/fphar.2011.00021|journal=Frontiers in Pharmacology|volume=2|doi=10.3389/fphar.2011.00021|issn=1663-9812}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 17. новембар 2023. у 19:01

Туморска емболија плућа
Компјутеризована ангиографија грудног коша показује присуство зачепљења на рачви и плућним артеријама.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпатологија, пулмологија, онкологија

Туморска емболија плућа (ТЕП) јесте ретка компликација злоћудне (малигне) болести (најчешће аденокарцинома), која настаје продирањем малигних ћелија из оболелог органа у системску венску и плућну артеријску циркулацију, у којој се емболус учвршћује, размножава и омета проток крви. Доброћудни (бенигни) метастазирајући лејомиом такође може емболисати у плућима.[1]

По правилу, симптоми су диспнеја и плеурални бол, као и знаци субакутне плућне болести срца, која се развија недељама и месецима.[2]

Дијагнозу, на коју указују микронодуларне сенке или дифузни инфилтрати у плућима, треба потврдити биопсијом, понекад цитолошком аспирацијом или хистолошком анализом узорка плућне капиларне крви.[3]

Етиопатогенеза

Туморска емболоја плућа настаје од солидних тумора који засејавају системску циркулацију појединачним туморским ћелијама или ћелијским кластерима које филтрира плућна циркулација. Јавља се код пацијената који су под високим ризиком од тромбоемболијских догађаја, посебно код оних са аденокарциномима који производе муцин (нпр карцином дојке, желуца или дебелог црева). Емболизација великих фрагмената је пријављена јеи код пацијената са хондросаркомом, карциномом бубрежних ћелија, миксомом десне преткоморе или Вилмсовим тумором.[4]

Дијагноза

Само у овом окружењу налази плућне ангиографије могу бити абнормални.[5][6][7][8]

Обично само V/Q скенирање показује периферне субсегменталне дефекте перфузије, често са мрљастим изгледом. Код емболизације микроваскуларног тумора током ДСПА (код којих су налази обично скоро нормални, микроваскуларни цитолошки налази у узорцима аспириране крви добијеним из катетера плућне артерије могу открити малигне ћелије како у туморској микроемболији тако и у лимфангитској карциноматози).[9][10][11]

Ретко, дигитална субтракциона ангиографија (ДСА) или компјутеризована томографска плућна ангиографија (КТПА) откривају имитацију плућне емболије, као што је ангиосарком. Ангиосарком је малигни примарни васкуларни тумор који се види као ендолуминална маса која може проширити луминални пречник плућне артерије. Остала потенцијална места укључују аорту, срце (десну преткомору), доњу шупљу вену, јетру, лице, скалп, дојке (постиррадијација) и материцу. Честа емболизација је повезана са ангиосаркомом аорте. Најбољи метод анализе плућног ангиосаркома је мултипланарно снимање (КТ и МРТ); мерење плућног артеријског притиска и интраваскуларна биопсија које се могу обавити током ДСА.

Терапија

Иако не постоји коначна терапија за ТЕП, истражене су различите опције лечења које циљају на ТЕП заједно са основним тумоором (раком). Могу се применити потпорне терапије као што су давање кисеоника, механичка вентилација и инотропна подршка, док су дијагностичка обрада и дефинитивне терапије у току.

Плућни вазодилататори, антагонисти ендотелинских рецептора, глукокортикоиди, варфарин и аспирин, антипролиферативне терапије као што су ПДГФ инхибитор (иматиниб) и ВЕГФ инхибитор (бевацизумаб) такође су коришћени за циљање ТЕП, посебно код пацијената са плућном хипертензијом који доводи до декомпензоване инсуфицијенције десног срца или шока.

Давање хидрокортизона је историјски довело до субјективног побољшања недостатка ваздуха (диспнеја).

Антикоагулансе и антибиотике треба користити само у случајевима када постоји друга индикација која оправдава њихову употребу.

Код пацијената са десностраном срчаном инсуфицијенцијом са секундарном ретенцијом течности због плућне хипертензије, диуретици се могу користити за симптоматски јер спречавају проширену десну комору да утиче на пуњење леве коморе. Мада, са диуретицима треба бити опрезан како би се спречило прекомерно смањење преоптерећења и хиповолемија, а самим тим и смањен минутни волумен срца.

Истовремено смањење оптерећења тумором са хемотерапијом, терапијом зрачењем или хируршком ресекцијом је важно за решавање основног узрока ТЕП. Стога, комбиновани приступ третману може бити кориснији.[12][13][14]

Види још

Извори

  1. ^ Rajdev, Kartikeya; Madan, Ujjwal; McMillan, Sean; Wilson, Kyle; Fisher, Kurt; Hein, Ashley; Patil, Amol; Bista, Sabin; Hershberger, Daniel (2022-03-21). „Pulmonary Tumor Embolism and Pulmonary Tumor Thrombotic Microangiopathy Causing Rapidly Progressive Respiratory Failure: A Case Series”. Journal of Investigative Medicine High Impact Case Reports. 10: 23247096221086453. ISSN 2324-7096. doi:10.1177/23247096221086453. 
  2. ^ Bassiri, A G; Haghighi, B; Doyle, R L; Berry, G J; Rizk, N W (1997). „Pulmonary tumor embolism.”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 155 (6): 2089—2095. ISSN 1073-449X. doi:10.1164/ajrccm.155.6.9196119. 
  3. ^ Winterbauer, Richard H.; Elfenbein, I.Bruce; Ball, Wilmot C. (1968). „Incidence and clinical significance of tumor embolization to the lungs”. The American Journal of Medicine. 45 (2): 271—290. ISSN 0002-9343. doi:10.1016/0002-9343(68)90044-2. 
  4. ^ „Tumor embolism In: Pulmonary Angiography: Practice Essentials, Lung Scintigraphy, Digital Subtraction Pulmonary Angiography”. emedicine.medscape.com. 2021-10-16. 
  5. ^ King, Melissa B.; Harmon, Keith R. (1994). „UNUSUAL FORMS OF PULMONARY EMBOLISM”. Clinics in Chest Medicine. 15 (3): 561—580. ISSN 0272-5231. doi:10.1016/s0272-5231(21)00949-7. 
  6. ^ Hayashida, Kohei; Nishimura, Tsunehiko; Uehara, Toshiisa; Naito, Hiroaki; Takamiya, Makoto; Nakajima, Nobuyuki; Kozuka, Takahiro (1987). „Cor pulmonale due to embolization of metastatic chondrosarcoma”. Heart and Vessels. 3 (4): 218—222. ISSN 0910-8327. doi:10.1007/bf02058315. 
  7. ^ Henriksson, Christen; Aldenborg, Frank; Lindberg, Sture; Pettersson, Silas (1988-01-01). „Pulmonary Embolism In Renal Cell Carcinoma With Vena Cava Extension”. Scandinavian Journal of Urology and Nephrology. 22 (3): 215—218. ISSN 0036-5599. doi:10.1080/00365599.1988.11690414. 
  8. ^ Mohammadi, Ahshin (2011). „Recurrent pulmonary tumoral embolism and sudden death as the presenting symptom of Wilms' tumor”. Tuberkuloz ve Toraks. 59 (3): 271—275. ISSN 0494-1373. doi:10.5578/tt.2405. 
  9. ^ Rawlinson, John; Ackery, Duncan (1988). „Microscopic tumour embolism: an unusual cause of ventilation-perfusion mismatch”. The British Journal of Radiology. 61 (730): 956—957. ISSN 0007-1285. doi:10.1259/0007-1285-61-730-956. 
  10. ^ SCHRINER, ROBERT W.; RYU, JAY H.; EDWARDS, WILLIAM D. (1991). „Microscopic Pulmonary Tumor Embolism Causing Subacute Cor Pulmonale: A Difficult Antemortem Diagnosis”. Mayo Clinic Proceedings. 66 (2): 143—148. ISSN 0025-6196. doi:10.1016/s0025-6196(12)60485-6. 
  11. ^ PARK, HEE-MYUNG; DUCRET, REN?? P.; BRINDLEY, DUNCAN C. (1986). „Pulmonary Imaging in Fat Embolism Syndrome”. Clinical Nuclear Medicine. 11 (7): 521—522. ISSN 0363-9762. doi:10.1097/00003072-198607000-00018. 
  12. ^ Price, Laura C.; Seckl, Michael J.; Dorfmüller, Peter; Wort, S. John (2019-02-06). „Tumoral pulmonary hypertension”. European Respiratory Review. 28 (151): 180065. ISSN 0905-9180. doi:10.1183/16000617.0065-2018. 
  13. ^ Murugan, Lalithaa Thirunavukarasu; Saha, Aditi; Mabourakh, Davita; Tariq, Sohaib; Garg, Delyse; Mistry, Nirav; Fless, Kristin (2020). „TUMORAL PULMONARY HYPERTENSION: A RARE BUT DEADLY COMPLICATION OF METASTATIC CANCER”. Chest. 158 (4): A2101—A2102. ISSN 0012-3692. doi:10.1016/j.chest.2020.08.1814. 
  14. ^ Fuso, Leonello; Baldi, Fabiana; Perna, Alessandra Di (2011). „Therapeutic Strategies in Pulmonary Hypertension”. Frontiers in Pharmacology. 2. ISSN 1663-9812. doi:10.3389/fphar.2011.00021. 

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).