Ангиографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ангиографија
(радиолошка и кардиолошка процедура)
Ha1.jpg
Ангиограм-крвних судова срца
ICD-10
ICD-9 88.4

Ангиографија или артериографија (од грч. angeion -„суд-крвни суд“ и graphein -„написати или записати“) је инвазивна дијагностичка метода прегледа унутрашњости, или лумена, крвних судова тела, уз посебно интересовање за артерије, вене и коморе срца. Обавља се убризгавањем радио непрозирног хидросолубилног (растворљивог у течностима) контрастног средства, кроз у ту сврху направљене бројне специјалне катетере, који се уводе у крвни суд, а затим се крвни судови трајно снимају (просевтљавањем X - зрацима), применом рентген технике (флуороскопије) на 35 мм биоскопском-филму или дигитално. Запис (на филму или слика на монитору флуроскопа), крвних судова зове се ангиограм. [1].

За разлику од ангиопластике, која примењује инвазивну ангиографску процедуру (уметање катетера кроз који се убризгава контрастно средство), ангиографија се може обавити и само уметањем игле за убризгавање контрастног средства без катетера и његовог позиционирања под флуороскопском контролом. Ова техника се користи за сликање артерија у мозгу, срцу, бубрезима, гастроинтестинални тракт, аорти, врату, грудном кошу, удовима и плућима.

Мада је термин ангиографија строго дефинисан на основу пројекционе радиографије, овај израз се примењује и код новијих васкуларних техника сликања; Компјутеризована томографска ангиографија и Магнетна резонантна ангиографија.

Историјат[уреди]

Технику ангиографије је први пут 1927, применио португалски лекар и неуролог Антонио Мониз како би уношењем контрастног средства у крвне судове уз помоћ рентгена начинио мождану ангиографију у циљу дијагнозе неколико врста нервних обољења, као што су тумори, коронарну артеријску болест и друге малформације артерија и вена. Антонио Мониз је данас признат као један од пионира у овој области, који је за допринос медицини награђен Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1949.[2]

Са увођењем Селдингерове методе, препарације крвних судова у 1953., ангиографија је постала много сигурнија и безбеднија процедура за многе болеснике. Селдингерови катетери који се уводе у крвни суд, обезбеђују већи комфор како лекару који изводи снимање тако и болеснику наносећи му мања оштећења на зиду крвног суда и кожи.

Циљ[уреди]

CT ангиографија трбушне аорте и крвних судова доњих удова

Циљ ангиографије је да утврди анатомију и степен опструкције лумена артерија. Информација добијене ангиографијом укључују и одређивање локализације, дужине и пречника артерија, присуство и тежину зачепљења лумена; као и процену квалитета протока крви. Ангиографија може јасно „осликати“ и врсту лезије (атером, тромбоза, дисекција, спазам или миокардни мост - енгл. bridging срца. итд), као и присуство и степен колатералних крвних судова.

Ангиографија је тренутно једина метода која тачно може да утврди степен интралуминалне опструкције (сужења или зачепљења) крвних судова. Она показује патолошке промене у лумену крвног суда, а не указује на етиологију болести или на неопструктивне атеросклеротичне лезије. Ангиографија представља златни стандард са којим се најчешће пореде све остале методе;
...„Клинички ризик је мали а метода релативно скупа, па кардиолог васкуларни хирург или лекар друге специјалности треба пре индиковања методе, добро да процени какав је однос између клиничке користи и ризика са једне стране, тако и трошкова процедуре“.

Ангиографија има три основна циља у дијагностици болести крвних судова;

Техника ангиографије[уреди]

Како би се извршило селективно снимање крвних судова, контрастно средство се на одређену локацију пласира кроз за ту сврху направљене бројне специјалне катетере. За пласирање специјалних катетера у крвне судове, као приступни пут, користи се перкутана техника или техника препарације артерије, обично феморалне(бутне) или брахијалне (надлакатне) артерије. Коронарна (срчана) ангиографија захтева и селективно пласирање катетера у ушћа леве и десне коронарне артерије као и/или у ушћа венских и артеријских графтова, како би се добио оптимални квалитет слика.

Лекари који изводе ове интервенције морају бити технички обучени за све аспекте процедуре, од познавања клиничких индикација и ризика процедуре, до коронарне анатомије, физиологије и патологије. Важно је, такође, да знају и основне принципе оптималне радиографске дијагностике и заштите од зрачења. Коронарна ангиографија се обичан врши као део катетеризације срца, која може укључивати и ангиографију других крвних судова или срчаних шупљина и хемодинамску процену, што је неопходно за потпуну инвазивну процену кардиоваскуларног болесника [3].

Савремена лабораторија за катетеризацију и ангиографију Савремена лабораторија за катетеризацију и ангиографију
Савремена лабораторија за катетеризацију и ангиографију
Десни феморални приступ катетером у селективној ангиографији ААА и крвних судова карлице

Врсте[уреди]

Зависно од опреме која се користи у току ангиографије постоје следеће врсте ангиографије

Приступ крвном суду[уреди]

У зависности од врсте ангиографије, крвном суду се приступа најчешће преко;

  • Бутне (феморалне) артерије, за прегледе на левој страни срца и преглед артеријског система.
  • Југуларне или бутне вене, за прегледе десне стране срца и венског система.
  • Радијални приступ у пределу доње трећине подлактице
  • Брахијални приступ у пределу лакта

Селдингерова техника катетеризације крвног суда[уреди]

Приступна места за увођење катетера у крвоток

Коришћењем система жица - водича и катетера, у крвне судове и крв, убризагва се контрастно средство (које показује способност апсорпције рентгенских зрака), чиме се обезбеђује да крвни судови постану „видљиви“ на рентгенском снимку. Селдингерова техника катетеризације крвног суда изводи се на следећи начин;

  • Иглом се пунктира феморална (бутна) артерија или вена у препонској регији након локалне анестезије.
  • Затим се кроз иглу у крвни суд уводи специјална флексибилна жица, која се пласира све до одговарајућег крвног суда.
  • Игла се затим извуче из крвног суда преко жице, која остаје у крвном суду.
  • Место убода се прошири помоћу кратког катетера - дилатататора који се у крвни суд уводи преко жице.
  • Уколико се посматрају крвни судови ноге, жица се извуче, а кроз дилататор се убризгава контрастно средство.
  • Кретање контрастног средства се прати на монитору и серијски снима.
  • Уколико је потребно приказати удаљеније крвне судове, након ширења места убода дилататор се извлачи а преко жице се у крвни суд увлачи посебан флексибилни катетер. Катетер се уводи до одговарајућег крвног суда а жица се извлачи. Кроз катетер се затим убризгава контрасно средство а приказани крвни судови се посматрају на монитору и серијски снимају.
  • Након прегледа из крвног суда се извлаче жица и катетер а радиолог десетак минута прстима снажно притиска место убода.

Преглед је безболан и болесници га добро подносе а зависно од врсте претраге и стања на крвним судовима траје 15 минута до 1 часа. Само излагање зрачењу траје максимално неколико минута. Радиолог и медицински техничар су стално уз болесника а према потреби ангажује се и анестезиолог.

Документовање налаза[уреди]

1
2
3
4
5
6
Метода сериографије - велики број рендген снимака у кратком времену,

За документовање налаза примењује се;

  • сериографија - снимање великог броја рентген снимака у кратком времену, или
  • дигитална субтракциона ангиографија - која уз помоћ рачунара рендген налазе снима на оптичком диску (CD) [4]

Дигитална субтракциона ангиографија је много боља метода јер омогућава снимање крвних судова после убризгавања знатно мање количине контрастног средства него при класичној ангиографији, захваљујући рачунарском програму. Ова ангиографија је означена и субтракционом јер се помоћу рачунарског програма приказује само слика крвних судова, док се остале структуре, нпр. кости могу „обрисати“.

Припрема болесника[уреди]

Припрема болесника за ангиографију обухвата следеће поступке;

  • Две недеље пре него што се приступа ангиографији пожељно је да болесници престану са употребом алкохола.
  • Један до два дана пре снимања ради се тест толеранције болесника на контрастно средство и неопходне биохемијске анализе крви за процену функције бубрега и одређује време згрушавање крви.
  • Да би се заштитио бубрег од велике количине јода из контрастног средства и обезбедила његова брза елиминација из организма, примењује се унос веће количине течности пре снимања.
  • Да би се смањио ризик од алергијске реакције на контрастно средство према потреби примењују се антиалергијски лекови.
  • Четири часа пре ангиограм не сме се конзумирати храна и вода.
  • 30 минута, пре прегеледа спроведи се премедикација: антихистаминицима (спречавање алергијских реакција), седативима, аналгетицима итд.
  • Болесник пред само снимање скида са себе накит и металне предмете, јер они могу ометати пролаз рентген зрака.

Након ангиографије неопходан је унос велике количине течности - како би убрзала елиминација јода и других састојака контрастног средства из тела.

Пре снимања прибавља се и писмена сагласност болесника за ангиографију.

Нежељени ефекти[уреди]

Поступак након ангиографије[уреди]

Након ангиографије, болесник је под надзором медицинског тима око 6 сати. Током овог времена, болесник би требало да извесно време задржи екстемитет у стању мировања како би минимизирао крварење из убода. Такође испитаник треба да пије доста течности како би спречио дехидрацију и што пре измокрио преко бубрега контрастно средство. Када престане крварење из места убода (под условом да су сви витални знаци нормални), лекар ће одобрити болеснику да оде кући.

Код своје куће, болесник можете нормално да једе, али би требало да настави да пије додатне количине течности још један до дна д ана. Најмање 12 часова након ангиограма, треба избегавати напорне физичке активности као што су пењање уз степенице, вожња, и ходање. Са нормалним активностима испитаник може наставити након два дана од поступка.

Компликације[уреди]

Учесталост компликација и смртност на ангиографији је мала, али метода може бити праћена и озбиљним компликацијама, које су нешто израженије у коронарној ангиографији, тако да добијене клиничке информације морају да оправдају ризик ангиографије. Бројне студије су показала да је укупни ризик за појаву озбиљних компликација нпр. код коронарне ангиографије мањи од 2%.

Све интервентне радиолошке процедуре, па и ангиографија носе одређене интраопреативне и постоперативне ризике од којих су најзначајнији; могуђа напрасна смрт или удар (инфаркт), ризик од крварења, згрушавање крви, настанак крвног угрушка, губитак уда, повреде крвних судова и алергијске реакције, као и друге евентуалне компликације.

„Иако су озбиљне компликације ретке, неке групе болесника су у већем ризику. Стабилно клиничко стање болесника пре интервенције значајно утиче на њен исход: ризик је највећи код болесника који се подвргавају коронарографија у ургентним стањима. Болесници са критичном стенозом главног стабла леве коронарне артерије су у више од два пута већем ризику од компликација при коронарној ангиографија, а велики опрез потребан је и када се сумња на овакву лезију. Болесници у морибундном стању пре коронарографије су у највенем ризику (10 пута већи), а артеријска оклузивна болест, акутни инфаркт миокарда, бубрежна инсуфицијенција и кардиомиопатија такође повећавају ризик ангиографске процедуре.“

Индикације[уреди]

Ова техника се примењује за откривање следећих оштећења крвних судова и других васкуларних промена у ткивима и органима код;

Индикације за примену ове методе је и преоперативна примена болесника у циљу дијагнозе и одабира оперативне технике.

Контраиндикације[уреди]

Ангиографија је контраиндикована код;

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б ((en))Angiographie на Vulgaris-medical.com Преузето;15. октобра 2009.
  2. ^ ((en)) Egas Moniz The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1949 Egas Moniz, биографија, Приступљено 15. 10. 2009
  3. ^ ((en)) Cardiac catheterization, na Angioplasty.org
  4. ^ ((en))Computed Tomography (CT) - Angiography Преузето;10.2009.

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).