Плућна еозинофилија — разлика између измена
Нова страница: '''Плућна еозинофилија''' (ПЕ) je хетерогена група поремећаја коју карактерише инфилтрација еозинофила у деловима плућа који чине дисајне путеве, интерстицијум и алвеоле. Удахнути или прогутани спољашњи фактори, укључујући лекове и инфективне агенсе (нпр п… |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Плућна еозинофилија''' (ПЕ) je хетерогена група поремећаја коју карактерише инфилтрација еозинофила у деловима плућа који чине дисајне путеве, интерстицијум и алвеоле. Удахнути или прогутани спољашњи фактори, укључујући лекове и инфективне агенсе (нпр паразите, гљиве, микобактерије), аутоимуне процесе, малигне туморе и опструктивне болести плућа могу изазвати еозинофилни имуни одговор, повезан са повећањем еозинофила у плућима. |
'''Плућна еозинофилија''' (ПЕ) je хетерогена група поремећаја коју карактерише инфилтрација еозинофила у деловима плућа који чине дисајне путеве, интерстицијум и алвеоле. Удахнути или прогутани спољашњи фактори, укључујући лекове и инфективне агенсе (нпр паразите, гљиве, микобактерије), аутоимуне процесе, малигне туморе и опструктивне болести плућа<ref>{{Cite journal|last=Bush|first=Andrew|date=2019-03-19|title=Pathophysiological Mechanisms of Asthma|url=http://dx.doi.org/10.3389/fped.2019.00068|journal=Frontiers in Pediatrics|volume=7|doi=10.3389/fped.2019.00068|issn=2296-2360}}</ref> могу изазвати еозинофилни имуни одговор, повезан са повећањем еозинофила у плућима.<ref name=":0">{{Citation|title=Pulmonary Eosinophilia|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK470600/|publisher=StatPearls Publishing|date=2023|accessdate=2023-12-12|pmid=29261977|first=Moiz|last=Salahuddin|first2=Fatima|last2=Anjum|first3=Sujith V.|last3=Cherian}}</ref> |
||
== Епидемиологија == |
== Епидемиологија == |
||
Права инциденција акутне плућне еозинофилије (АПЕ) није позната, јер подаци потиче из извештаја о појединачним случајевима и малим серијама случајева, што указује на веома ретку инциденцу. Много је чешћа код мушкараца. |
Права инциденција акутне плућне еозинофилије (АПЕ) није позната, јер подаци потиче из извештаја о појединачним случајевима и малим серијама случајева, што указује на веома ретку инциденцу. Много је чешћа код мушкараца.<ref name=":0" /> |
||
Хронична плућна еозинофилија (ХПЕ) је такође ретка болест, која чини мање од 2,5% пријављених случајева. Чешћи је код жена, које су оболеле двоструко више од мушкараца, а већина њих су непушачи. |
Хронична плућна еозинофилија (ХПЕ) је такође ретка болест, која чини мање од 2,5% пријављених случајева. Чешћи је код жена, које су оболеле двоструко више од мушкараца, а већина њих су непушачи.<ref name=":0" /> |
||
Инциденца еозинофилна грануломатозе са полиангиитисом (ЕГПА) такође није позната међу васкулитисима; међутим, то је најмање уобичајено. |
Инциденца еозинофилна грануломатозе са полиангиитисом (ЕГПА) такође није позната међу васкулитисима; међутим, то је најмање уобичајено.<ref name=":0" /> |
||
== Етиологија == |
== Етиологија == |
||
Налаз плућне еозинофилије није специфичан за одређену болест. Плућна еозинофилија се може широко категорисати на примарну/идиопатску и секундарну/изазвану спољашњим факторима.<ref>{{Cite journal|last=Barnes|first=Peter J.|date=2019-03-31|title=Inflammatory endotypes in COPD|url=http://dx.doi.org/10.1111/all.13760|journal=Allergy|volume=74|issue=7|pages=1249–1256|doi=10.1111/all.13760|issn=0105-4538}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Moshirfar|first=Majid|last2=Altaf|first2=Amal W|last3=Stoakes|first3=Isabella M|last4=Tuttle|first4=Jared J|last5=Hoopes|first5=Phillip C|date=2023-06-22|title=Artificial Intelligence in Ophthalmology: A Comparative Analysis of GPT-3.5, GPT-4, and Human Expertise in Answering StatPearls Questions|url=http://dx.doi.org/10.7759/cureus.40822|journal=Cureus|doi=10.7759/cureus.40822|issn=2168-8184}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Lin|first=Samantha K.|last2=Zhang|first2=Simin|last3=Kalra|first3=Neelu|last4=Ghaffari|first4=Gisoo|date=2018-11-01|title=Challenges in managing patients referred for eosinophilic esophagitis: A telephone survey and retrospective review|url=http://dx.doi.org/10.2500/aap.2018.39.4163|journal=Allergy and Asthma Proceedings|volume=39|issue=6|pages=449–455|doi=10.2500/aap.2018.39.4163|issn=1088-5412}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Kiyohara|first=Takahiro|last2=Nakamaru|first2=Sei|last3=Miyamoto|first3=Mari|last4=Shijimaya|first4=Takako|last5=Nagano|first5=Naoko|last6=Makimura|first6=Kaoru|last7=Takama|first7=Hiroyuki|last8=Akiyama|first8=Masashi|last9=Tanimura|first9=Hirotsugu|date=2018-10-15|title=Indeterminate dendritic cell neoplasm accompanied by eosinophilic pneumonia successfully treated by systemic steroid therapy: Report of the first case with muscular and parotid involvement and review of published work|url=http://dx.doi.org/10.1111/1346-8138.14673|journal=The Journal of Dermatology|volume=45|issue=12|pages=1444–1447|doi=10.1111/1346-8138.14673|issn=0385-2407}}</ref> |
|||
Налаз плућне еозинофилије није специфичан за одређену болест. Плућна еозинофилија се може широко категорисати на примарну/идиопатску и секундарну/изазвану спољашњим факторима. [4] [5] [6] [7] |
|||
'''Примарна плућна еозинофилија''' се јавља због непознатих узрока, као што су акутна еозинофилна пнеумонија (АЕП), хронична еозинофилна пнеумонија (ЦЕП), еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) и хипереозинофилни синдром (ХЕС). |
'''Примарна плућна еозинофилија''' се јавља због непознатих узрока, као што су акутна еозинофилна пнеумонија (АЕП), хронична еозинофилна пнеумонија (ЦЕП), еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) и хипереозинофилни синдром (ХЕС). |
||
'''Секундарна плућна еозинофилија''' се јавља због познатих узрока, као што су алергијска бронхопулмонална аспергилоза (АБПА), паразити, лекови, ефекти зрачења и малигни тумори. |
'''Секундарна плућна еозинофилија''' се јавља због познатих узрока, као што су алергијска бронхопулмонална аспергилоза (АБПА), паразити, лекови, ефекти зрачења и малигни тумори. |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
Благо повишени нивои еозинофила могу се наћи у диференцијалном броју ћелија бронхоалвеоларне лаваже (БАЛ) код идиопатске интерстицијалне пнеумоније, саркоидозе и хистиоцитозе Лангерхансових ћелија; међутим, код ових болести оне су само пука асоцијација и немају узрочне последице. |
Благо повишени нивои еозинофила могу се наћи у диференцијалном броју ћелија бронхоалвеоларне лаваже (БАЛ) код идиопатске интерстицијалне пнеумоније, саркоидозе и хистиоцитозе Лангерхансових ћелија; међутим, код ових болести оне су само пука асоцијација и немају узрочне последице. |
||
Сви лекови који се узимају у недељама или месецима који претходе синдрому еозинофилне пнеумоније (ЕП) морају бити темељно истражени, укључујући и недозвољене лекове. Лекови за које се обично зна да изазивају еозинофилну пнеумонију изазван лековима |
Сви лекови који се узимају у недељама или месецима који претходе синдрому еозинофилне пнеумоније (ЕП) морају бити темељно истражени, укључујући и недозвољене лекове. Лекови за које се обично зна да изазивају еозинофилну пнеумонију изазван лековима укључују; |
||
* нестероидне антиинфламаторне лекове, |
* нестероидне антиинфламаторне лекове, |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
== Патофизиологија == |
== Патофизиологија == |
||
Еозинофили су једна од главних ћелија алергијског запаљења. Они се развијају из хематопоетских матичних ћелија |
[[Еозинофил|Еозинофили]] су једна од главних ћелија алергијског запаљења. Они се развијају из хематопоетских матичних ћелија јер пролазе кроз сазревање и активацију помоћу ИЛ-5 који луче ТХ-2 лимфоцити. ИЛ-3, а и фактори стимулације колоније макрофага гранулоцита (ГМ-ЦСФ) су такође укључени у пут сазревања еозинофила. |
||
ЕП се карактерише израженом инфилтрацијом плућног паренхима еозинофилима, заједно са другим инфламаторним ћелијама као што су лимфоцити, плазма ћелије и полиморфонуклеарни неутрофили. Макрофаги и разбацане џиновске ћелије са више језгара могу бити присутне у инфилтрату и могу садржати еозинофилне грануле |
ЕП се карактерише израженом инфилтрацијом плућног паренхима еозинофилима, заједно са другим инфламаторним ћелијама као што су лимфоцити, плазма ћелије и полиморфонуклеарни неутрофили. Макрофаги и разбацане џиновске ћелије са више језгара могу бити присутне у инфилтрату и могу садржати еозинофилне грануле. Активирани еозинофили ослобађају проинфламаторне цитокине, [[реактивне врсте кисеоника]] и катјонске протеине (као што су главни основни протеин и еозинофилни катјонски протеин), који доводе до патологије ткива. Ослобађање фактора који активира тромбоците и [[Leukotrien|леукотриен]] доприноси [[Бронхоспазам|бронхоспазму]]. Локална повреда ткива услед ових медијатора узрокује оштећење респираторног тракта и може довести до респираторне инсуфицијенције. Дистрибуција ЕП зависи од основне етиологије и може бити дифузна или фокална. |
||
Код ЕП због |
Код ЕП због Аскариса, преношење је фекално-оралним путем. Код Стронгилоидијазе, улаз је кроз кожу. Оба агенса се насељавају у цревима и ослобађају јаја, која формирају ларве које продиру у венску циркулацију до плућа. У плућима мигрирају кроз бронхије и трахеју и поново се гутају у танко црево. Плућни симптоми се углавном јављају током миграције у плућима. |
||
АБПА је резултат колонизације Аспергиллус-а који формира слузне чепове у бронхима са инфламаторним одговором. |
Алергијска бронхопулмонална аспергилоза (АБПА) је резултат колонизације Аспергиллус-а који формира слузне чепове у бронхима са инфламаторним одговором. |
||
=== Хистопатологија === |
=== Хистопатологија === |
||
Налази патологије варирају у зависности од етиологије. Међутим, |
Налази патологије варирају у зависности од етиологије. Међутим, најважнији су налази инфилтрације еозинофила у плућном паренхиму. |
||
Патолошке карактеристике описане код хроничне еозинофилне пнеумоније могу се сматрати уобичајеним патолошким налазом еозинофилне пнеумоније, у којој се налазе жаришта организоване пнеумоније у позадини алвеоларне и интерстицијалне еозинофилне инфилтрације. Акутна еозинофилна пнеумонија типично показује акутно и организовано дифузно оштећење алвеола са интерстицијалном и алвеоларном инфилтрацијом еозинофилима. |
Патолошке карактеристике описане код хроничне еозинофилне пнеумоније могу се сматрати уобичајеним патолошким налазом еозинофилне пнеумоније, у којој се налазе жаришта организоване пнеумоније у позадини алвеоларне и интерстицијалне еозинофилне инфилтрације. Акутна еозинофилна пнеумонија типично показује акутно и организовано дифузно оштећење алвеола са интерстицијалном и алвеоларном инфилтрацијом еозинофилима. |
||
Еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) на биопсији показује некротизирајуће грануломатозно запаљење које често захвата респираторни тракт и некротизирајући васкулитис који претежно захвата мале до средње судове. |
Еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) на биопсији показује некротизирајуће грануломатозно запаљење које често захвата респираторни тракт и некротизирајући васкулитис који претежно захвата мале до средње судове. |
||
== Извори == |
|||
{{извори|}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
{{медицинско упозорење}} |
|||
[[Категорија:Плућне болести]] |
|||
Верзија на датум 12. децембар 2023. у 10:37
Плућна еозинофилија (ПЕ) je хетерогена група поремећаја коју карактерише инфилтрација еозинофила у деловима плућа који чине дисајне путеве, интерстицијум и алвеоле. Удахнути или прогутани спољашњи фактори, укључујући лекове и инфективне агенсе (нпр паразите, гљиве, микобактерије), аутоимуне процесе, малигне туморе и опструктивне болести плућа[1] могу изазвати еозинофилни имуни одговор, повезан са повећањем еозинофила у плућима.[2]
Епидемиологија
Права инциденција акутне плућне еозинофилије (АПЕ) није позната, јер подаци потиче из извештаја о појединачним случајевима и малим серијама случајева, што указује на веома ретку инциденцу. Много је чешћа код мушкараца.[2]
Хронична плућна еозинофилија (ХПЕ) је такође ретка болест, која чини мање од 2,5% пријављених случајева. Чешћи је код жена, које су оболеле двоструко више од мушкараца, а већина њих су непушачи.[2]
Инциденца еозинофилна грануломатозе са полиангиитисом (ЕГПА) такође није позната међу васкулитисима; међутим, то је најмање уобичајено.[2]
Етиологија
Налаз плућне еозинофилије није специфичан за одређену болест. Плућна еозинофилија се може широко категорисати на примарну/идиопатску и секундарну/изазвану спољашњим факторима.[3][4][5][6]
Примарна плућна еозинофилија се јавља због непознатих узрока, као што су акутна еозинофилна пнеумонија (АЕП), хронична еозинофилна пнеумонија (ЦЕП), еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) и хипереозинофилни синдром (ХЕС).
Секундарна плућна еозинофилија се јавља због познатих узрока, као што су алергијска бронхопулмонална аспергилоза (АБПА), паразити, лекови, ефекти зрачења и малигни тумори.
Благо повишени нивои еозинофила могу се наћи у диференцијалном броју ћелија бронхоалвеоларне лаваже (БАЛ) код идиопатске интерстицијалне пнеумоније, саркоидозе и хистиоцитозе Лангерхансових ћелија; међутим, код ових болести оне су само пука асоцијација и немају узрочне последице.
Сви лекови који се узимају у недељама или месецима који претходе синдрому еозинофилне пнеумоније (ЕП) морају бити темељно истражени, укључујући и недозвољене лекове. Лекови за које се обично зна да изазивају еозинофилну пнеумонију изазван лековима укључују;
- нестероидне антиинфламаторне лекове,
- антибиотике као што су триметоприм-сулфаметоксазол, пеницилин, нитрофурантоин, миноциклин,
- инхибиторе ензима који конвертује ангиотензин,
- сулфа лекове
- етамбутол.
Паразитска инфестација је најчешћи узрок ЕП-а широм света. Једноставна плућна еозинофилија, такође названа Лоеффлеров синдром, односи се на акутне, пролазне плућне радиографске замућености и еозинофилију периферне крви повезане са цревним паразитима, који се обично описују са аскариазом и стронгилоидијазом.
Патофизиологија
Еозинофили су једна од главних ћелија алергијског запаљења. Они се развијају из хематопоетских матичних ћелија јер пролазе кроз сазревање и активацију помоћу ИЛ-5 који луче ТХ-2 лимфоцити. ИЛ-3, а и фактори стимулације колоније макрофага гранулоцита (ГМ-ЦСФ) су такође укључени у пут сазревања еозинофила.
ЕП се карактерише израженом инфилтрацијом плућног паренхима еозинофилима, заједно са другим инфламаторним ћелијама као што су лимфоцити, плазма ћелије и полиморфонуклеарни неутрофили. Макрофаги и разбацане џиновске ћелије са више језгара могу бити присутне у инфилтрату и могу садржати еозинофилне грануле. Активирани еозинофили ослобађају проинфламаторне цитокине, реактивне врсте кисеоника и катјонске протеине (као што су главни основни протеин и еозинофилни катјонски протеин), који доводе до патологије ткива. Ослобађање фактора који активира тромбоците и леукотриен доприноси бронхоспазму. Локална повреда ткива услед ових медијатора узрокује оштећење респираторног тракта и може довести до респираторне инсуфицијенције. Дистрибуција ЕП зависи од основне етиологије и може бити дифузна или фокална.
Код ЕП због Аскариса, преношење је фекално-оралним путем. Код Стронгилоидијазе, улаз је кроз кожу. Оба агенса се насељавају у цревима и ослобађају јаја, која формирају ларве које продиру у венску циркулацију до плућа. У плућима мигрирају кроз бронхије и трахеју и поново се гутају у танко црево. Плућни симптоми се углавном јављају током миграције у плућима.
Алергијска бронхопулмонална аспергилоза (АБПА) је резултат колонизације Аспергиллус-а који формира слузне чепове у бронхима са инфламаторним одговором.
Хистопатологија
Налази патологије варирају у зависности од етиологије. Међутим, најважнији су налази инфилтрације еозинофила у плућном паренхиму.
Патолошке карактеристике описане код хроничне еозинофилне пнеумоније могу се сматрати уобичајеним патолошким налазом еозинофилне пнеумоније, у којој се налазе жаришта организоване пнеумоније у позадини алвеоларне и интерстицијалне еозинофилне инфилтрације. Акутна еозинофилна пнеумонија типично показује акутно и организовано дифузно оштећење алвеола са интерстицијалном и алвеоларном инфилтрацијом еозинофилима.
Еозинофилна грануломатоза са полиангиитисом (ЕГПА) на биопсији показује некротизирајуће грануломатозно запаљење које често захвата респираторни тракт и некротизирајући васкулитис који претежно захвата мале до средње судове.
Извори
- ^ Bush, Andrew (2019-03-19). „Pathophysiological Mechanisms of Asthma”. Frontiers in Pediatrics. 7. ISSN 2296-2360. doi:10.3389/fped.2019.00068.
- ^ а б в г Salahuddin, Moiz; Anjum, Fatima; Cherian, Sujith V. (2023), Pulmonary Eosinophilia, StatPearls Publishing, PMID 29261977, Приступљено 2023-12-12
- ^ Barnes, Peter J. (2019-03-31). „Inflammatory endotypes in COPD”. Allergy. 74 (7): 1249—1256. ISSN 0105-4538. doi:10.1111/all.13760.
- ^ Moshirfar, Majid; Altaf, Amal W; Stoakes, Isabella M; Tuttle, Jared J; Hoopes, Phillip C (2023-06-22). „Artificial Intelligence in Ophthalmology: A Comparative Analysis of GPT-3.5, GPT-4, and Human Expertise in Answering StatPearls Questions”. Cureus. ISSN 2168-8184. doi:10.7759/cureus.40822.
- ^ Lin, Samantha K.; Zhang, Simin; Kalra, Neelu; Ghaffari, Gisoo (2018-11-01). „Challenges in managing patients referred for eosinophilic esophagitis: A telephone survey and retrospective review”. Allergy and Asthma Proceedings. 39 (6): 449—455. ISSN 1088-5412. doi:10.2500/aap.2018.39.4163.
- ^ Kiyohara, Takahiro; Nakamaru, Sei; Miyamoto, Mari; Shijimaya, Takako; Nagano, Naoko; Makimura, Kaoru; Takama, Hiroyuki; Akiyama, Masashi; Tanimura, Hirotsugu (2018-10-15). „Indeterminate dendritic cell neoplasm accompanied by eosinophilic pneumonia successfully treated by systemic steroid therapy: Report of the first case with muscular and parotid involvement and review of published work”. The Journal of Dermatology. 45 (12): 1444—1447. ISSN 0385-2407. doi:10.1111/1346-8138.14673.
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |