Еозинофил

С Википедије, слободне енциклопедије
Еозинофил
Анатомија под микроскопом (400x) из периферног крвног размаза. Црвена крвна зрнца окружују еозинофил, два тромбоцита су у горњем левом углу.
Идентификатори
MeSHD004804
THH2.00.04.1.02017
FMA62861
Анатомска терминологија

Еозинофилни гранулоцити (Еозинофили, ацидофили) су бела крвна зрнца.[1] Они су једна од компоненти имунског система одговорних за борбу против мултићелијских паразита и одређених инфекција код кичмењака. Заједно са маст ћелијама, еозинофили такође контролишу механизме везане за алергију и астму. Они су гранулоцити који се развијају током хематопоезе у коштаној сржи пре миграције у крв.[2]

Он најчешће има једро са два сегмента у облику бисага, а у протоплазми садржи густо распоређене крупније црвенкастонаранџасте гранулације.

Ове ћелије су еозинофилне, или 'воле киселину', што показује њихов афинитет за угљене и катранске боје. Он су нормално транспарентни, док након бојења еозином попримају црвену боју цигле. Обојење је концентрисано у малим гранулама унутар ћелијске цитоплазме, које садрже мноштво хемијских посредника, као што су хистамини и протеини попут еозинофилне пероксидазе, рибонуклеазе (RNase), дезоксирибонуклеазе, липазе, плазминогени, и главни базни протеин. Ти посредници се ослобађају процесом дегранулације након активације еозинофила, и они су токсични за паразите, али и за ткиво домаћина.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Young Barbara, Lowe Joseph o'Connell, Stevens Alan, Heath John W. (2006). Wheater's Functional Histology (5 изд.). Elsevier Limited. ISBN 978-0-443-06850-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]