Antiaritmici klase II — разлика између измена
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
== Mehanizam dejstva == |
== Mehanizam dejstva == |
||
Lekovi klase II uključuju antagoniste beta adrenergičkih-receptora, koji lokirajući beta-1-adrenergičke receptore u srcu vrše blokiranje uticaja simpatikusa na srce i usporavaju srčanu frekvenciju, produžavaju PR–intervala, a u AV–čvoru usporavaju brze depolarizacije. |
Lekovi klase II uključuju antagoniste beta adrenergičkih-receptora, koji lokirajući beta-1-adrenergičke receptore u srcu vrše blokiranje uticaja simpatikusa na srce i usporavaju srčanu frekvenciju, produžavaju PR–intervala, a u AV–čvoru usporavaju brze depolarizacije.<ref>{{Cite journal|last=van Bavel|first=Joanne J. A.|last2=Vos|first2=Marc A.|last3=van der Heyden|first3=Marcel A. G.|date=2018-02-23|title=Cardiac Arrhythmias and Antiarrhythmic Drugs: An Autophagic Perspective|url=http://dx.doi.org/10.3389/fphys.2018.00127|journal=Frontiers in Physiology|volume=9|doi=10.3389/fphys.2018.00127|issn=1664-042X}}</ref> |
||
== Indikacije == |
== Indikacije == |
||
Antiaritmička svojstva koja ima većina beta-blokatora, koriste se za lečenje: |
Antiaritmička svojstva koja ima većina beta-blokatora, koriste se za lečenje: |
||
Верзија на датум 19. јануар 2024. у 18:57
Antiaritmici klase II grupa su lekova za lečenjem aritmija u zavisnosti od simptoma i ozbiljnosti aritmije. Iako je lečenje aritmija usmereno na njen uzrok, u terapiji je potrebna primena i antiaritmikih lekova iz ove grupe. Ovi lekovi imaju antihipertenzivni učinak i stoga ih treba primjenjivati s oprezom kod bolesnika s hipotenzijom.[1]
Mehanizam dejstva
Lekovi klase II uključuju antagoniste beta adrenergičkih-receptora, koji lokirajući beta-1-adrenergičke receptore u srcu vrše blokiranje uticaja simpatikusa na srce i usporavaju srčanu frekvenciju, produžavaju PR–intervala, a u AV–čvoru usporavaju brze depolarizacije.[2]
Indikacije
Antiaritmička svojstva koja ima većina beta-blokatora, koriste se za lečenje:
- ventrikularnih tahikardija,
- prevenciju hronične fibrilacije predkomora
- prevenciju paroksizmalne fibrilacije pretkomora.
Oni utiču uglavnom na tkiva s sporim kanalima (SA i AV čvor), u kojima smanjuju stopu automatizma, usporavaju sprovođenje, i produžuju refrakternost. Njihovim dejstvom usporava se srčana frekvencije, produžava PR–intervala, a u AV–čvoru dolazi do usporavanja brze brze depolarizacije.
Beta-blokatori se u načelu dobro podnose, nuspojave uključuju umor, poremećaje spavanja i gastrointestinalne tegobe. Ovi lekovi su kontraindikovani kod bolesnika s bronhijalnom astmom.
Vrste
Glavni predstavnik je propranolol.[3]
Mere opreza
Korištenje antiaritmika nije bezopasno, a da bi se sigurno davali, potrebno je dobro poznavanje pojedinosti o terapijskim i nuspojavama ove grupe antiaritmika.
Vidi još
Izvori
- ^ Heijman, Jordi; Ghezelbash, Shokoufeh; Dobrev, Dobromir (2017-07-20). „Investigational antiarrhythmic agents: promising drugs in early clinical development”. Expert Opinion on Investigational Drugs. 26 (8): 897—907. ISSN 1354-3784. doi:10.1080/13543784.2017.1353601.
- ^ van Bavel, Joanne J. A.; Vos, Marc A.; van der Heyden, Marcel A. G. (2018-02-23). „Cardiac Arrhythmias and Antiarrhythmic Drugs: An Autophagic Perspective”. Frontiers in Physiology. 9. ISSN 1664-042X. doi:10.3389/fphys.2018.00127.
- ^ Stapleton, M P (1997). „Sir James Black and propranolol. The role of the basic sciences in the history of cardiovascular pharmacology.”. Texas Heart Institute Journal. 24 (4): 336—342. ISSN 0730-2347. PMID 9456487.
Spoljašnje veze
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |