Корисник:ГагаМих95/песак

Теле је младунче краве старости до 6 месеци. Нега телета одмах по рођењу је веома битна. Треба исећи пупчану врпцу, дезинфиковати пупак, очистити и обрисати теле и дати га мајци. Краве обично лижу теле по рођењу. Од кључне важности за стварање имунитета је да теле попије колострум-прво мајчино млеко које је богато витаминима и антителима. Први период живота телета је веома битан и за развој односа са људима. Нежно опхођење према теладима може смањити стрес који теле доживљава и побољшати производне карактеристике телади. Телад може да постигне високотржишну цену.^[1]

Јагњад[уреди | уреди извор]

Јагње је младунче овце до 9 месеци старости. У периоду од 3 недеље до 3 месеца јагњад се назива сисавчад и тежи у просеку 5-15кг. Нормалан пораст и развиће јагњади зависе од правилне исхране и неге нарочито првих 6 месеци старости. Јагњад се после рођења држе у одвојеним боксевима заједно са мајкама уколико је могуће до 10 дана, а најмање 2-3 дана. Јагњад се по рођењу уписују у матичне књиге. Бележе се број јагњета, број оца и мајке, индивидуални знаци и маса тела првог дана по рођењу. После јагњења настоји се да се јагњад што пре задоје и да посисају колострално млеко. Прве две недеље јагњад сисају 20-24 пута за 24 часа. Мајчино млеко је у то време једина храна јагњадима. Јагњету по рођењу треба обезбедити хранљиве материје потребне за нормалне животне функције, пораст и производњу вуне. У првом месецу по јагњењу наставља се развој и дозревање секундарних вунених фоликула. Сазревање вунених фоликула завршава се при доброј исхрани у првих 6 месеци старости. У првом периоду јагњад постижу 2/3 своје масе у односу на масу која се постиже са 12 месеци. Залучивање јагњади врши се постепено с тим што јагњад за приплод треба по правилу одбити са 3 месеца. Слабију јагњад која не одговарају за приплод треба раније одлучити и продати. Одбијање јагњади траје приближно месец дана како би се она потпуно навикла на другу храну. Изводи се тако што се јагњадима смањује број сисања у току дана. Прве недеље број сисања се смањи од четири пута на три пута дневно. Јагњад се пусте да сисају ујутру, у подне и увече, а остало време се хране концентратом, сеном или се истерују на пашу. Друге недеље се укида јутарње сисање, треће подневно, а четврте вечерње тако да се четврте недеље јагњад потпуно залуче. Оваква постепеност утиче позитивно на јагњад јер су приморана да узимају веће количине друге хране, а овце се постепено засушују.

Јарад[уреди | уреди извор]

Јарад су младунци козе старости до годину дана. Нега јаради је веома битна активност на фарми коза. Јарад се држе у посебној стаји смештена у боксеве по групама. Остају у стаји око 3 месеца.^[2] Непосредно по рођењу, од примарног значаја је да јаре посиса прво мајчино млеко познато у теорији пракси као колострум. Најважнија особина колострума (првенца) је да јарету обезбеди тзв. пасивну имунизацију правовременим и непосредним уношењем антитела познатим као имуноглобулини који се стварају и преузимају директно из мајчиног организма. Ово указује да се узимањем колострума обезбеђује примарна заштита од инфекција и различитих обољења у првим данима живота. У ситуацијама када јаре остане без мајке после порођаја, односно када коза ојари више јаради или због неког патолошког фактора, тада недостатак колострума може да представља озбиљан проблем. Настала ситуација се може превазићи преузимањем колострума од друге козе која се ојарила у приближно истом периоду или да се користи наменски замрзнут колострум. Као решење може се употребити и млеко краве које се енергетски и протеински обогати додатком 2-3 свеже размућена јајета. Уколико је природни подој из неких разлога онемогућен, примењује се метод исхране напајањем. Организовање исхране јаради напајањем слично је као и код природног система (сисање) јер се примењује идентичан број напајања у поређењу са дневним или недељним поступком конзумирања млека. Систем напајања јаради се углавном примењује приликом губитка мајке после порођаја и касније, али често и код близанаца или већег броја јаради која се не могу дојити само на вимену мајке. Већа потражња козијег млека на тржишту такође условљава исхрану јаради употребом система напајања.

Прасад[уреди | уреди извор]

Прасад су младунци свиње до десете недеље живота. Прасад током развоја мора имати строго контролисане услове пре свега због температуре. Ниске температуре могу наштетити прасадима. Узгој прасади је најбитнија фаза у узгоју свиња, у овом периоду нема места за грешке. Након рођења, прасад треба прихватити, обрисати, пресећи пупчану врпцу и ставити на грејање. Уколико прасад добро напредује, са 21 даном би требало да има 5,5кг. Најбоље храниво за прасиће је млеко крмаче. Његов састав је подешен према потребама прасећег организма и према брзини његовог пораста. Нормално прасе треба да у старости од 7 до 10 дана удвостручи живу меру. Неколико дана или одмах иза прашења треба прасићима оштрим маказама исећи оштре зубе да не би крмачи наносили болове приликом сисања. У старости од 16 до 22 дана сасећи зубе који су у међувремену израсли. Прасиће које намеравамо употребити за приплод треба оставити да доје најмање 10, а остале бар 8 недеља. Одбијање од сисе треба вршити постепено јер нагли прекид сисања утиче на прасиће неповољно. То се постиже тако да се у последњој недељи прасићи неколико дана пусте да сисају двапут, а после тога последњих неколико дана само једанпут дневно. У то време, треба их што боље прихрањивати да не би закржљали. На крају десете недеље треба их сасвим одбити и неколико недеља држати сасвим одвојено од крмаче да би је што пре и лакше заборавили. Слабији прасићи могу се оставити да сисају још десетину дана.

Ждребе[уреди | уреди извор]

Ждребе је младунче коња старости до једне године. Ждребад до трећег месеца сиса кобилу. Ждребад у периоду до 3 месеца може да сиса и до 70 пута на дан. Након три месеца ждребету треба уводити и другу храну осим мајчиног млека. Са 6 месеци треба одвојити ждребе од мајке. Због социјализације и доброг развоја најбоље је држање мање групе истополних ждребади. Исхрана ждребета треба након трећег месеца да садржи до 3% кабасте хране и концентрата. Здрава ждребад веома брзо напредује, те могу да додају и по килограм дневно. Без обзира на брз раст, ждребад не би требало тренирати ни јахати до треће године. Апарат за варење ждребади првих дана усваја антитела мајке из колострума. Уколико ждребе не би узело мајчин колострум, организам остаје комплетно незаштићен и чак безазлени микроорганизми могу изазвати по ждребе фаталне промене, болести, па и угинуће. Због тога су прва сисања најважнија, односно ждребе што пре по ждребљењу треба да почне да сиса, да посиса мајчин "заштитни" колострум.