Корисник:Стеван306/песак

Сферометар

Сферометар је инструмент за прецизно мерење радијуса закривљености сфере или закривљене површине. Сферометром се могу мерити и дебљине танких плочица.

Историја сферометра

Први познати сферометар изумео је француски оптичар Роберт-Аглае Цауцхоик 1810. Производња је почела у деветнаестом веку, првенствено за употребу оптичара и астронома. Инжењери су такође користили сферометре за мерење закривљености, као и дебљине предмета попут металних плоча. Машинари их користе за мерење дубине удубљења или уздигнутих површина. Ово омогућава откривање слабих тачака на предметима.

Већина сферометара су били мали уређаји, обично у распону од четири или пет центиметара до мање од двадесет центиметара у ширини, а произвођачи сочива су их углавном користили за прецизно мерење закривљености сочива.

Примена

Сферометри имају три крака који чине једнакостранични троугао, кроз сферометар пролази микрометарски завртањ који на горњем делу има округлу плочицуса поделама и дугме за окретање. Положај плочице се чита на малом вертикалном лењиру са скалом. Завртањ се на доњем делу завршава са шиљком, који пада у тачно у центар троугла, који чине врхови троношца. Ход завртња је обично 0,5 мм, а број подела на кружној скали 50, 100 или 500.

Један потпун завртањ централног шрафа сферометра подиже или спушта средишњу тачку на одређено растојање које је одређено величином навоја шрафа и полупречником диска. Сваким окретањем завртња диск се подиже за једну јединицу на вертикалној скали. Да би се извршила мерења на две децимале, хоризонтални диск сферометра често је обележен да даје очитавања до стотих делова ротације.

Удаљеност централне тачке изнад или испод равни коју чине три крака помножи се са дужином повезаном са једним окретом микрометра. На овај начин сферометар може мерити и позитивно или негативно закривљену површину са великом тачношћу.

Извори

сферометар, [1] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.енциклопедија.хр, 2015.