Вијак

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вијак или завртањ, колоквијално шраф (искварено: шараф, шераф) је машински елемент који има цилиндрично тело са навојем и у већини случајева има главу која служи да се помоћу одговарајућег алата вијак притегне или попусти. Вијак се користи за растављиве спојеве, тј. спојеве који се могу састаљати и растављати без оштећења. Према смеру навоја вијак може бити десни (најчешће у употреби) или леви.

Врсте вијака[уреди]

Према намени и врсти навоја вијци се деле на:

Вијак са метричким навојем[уреди]

Овај вијак се израђује са метричким (милиметарским) навојем. Може имати навој по целом телу (од главе вијка па до краја тела) или делимични навој (навој креће од краја тела, али не долази до главе). Ова врста вијака се често користи за спајање елемената помоћу навртке. Вијак и навртка морају имати навој истог пречника и корака.

Вијак са цоловним (Витворт) навојем[уреди]

Све речено за вијке са метричким навојем важи и за ове вијке, са разликом што је на ове вијке нарезан цоловни навој.

Вијак за дрво[уреди]

Wood screw.svg

Вијак за дрво припади групи саморезних вијака, тј. вијак који приликом увртања сам урезује навој у дрво. Као што му име каже служи за спајање дрвених елемената.

Вијак за лим[уреди]

Вијак за лим такође припада групи саморезних вијака, а служи за спајање лимених елемената. Пре увртања у лиму се мора избушити отвор одговарајућег пречника.

Самобушећи вијак[уреди]

Врх самобушећег вијка има изглед бургије тако да није потребно претходно бушење отвора.

Према врсти алата који се користи за увртање деле се на:

Шестоугаона глава комбинована са ПХ.
  • Вијак са шестоуганом главом
  • Вијак са квадратном главом
  • Вијак са шлицом (прорезом) - за пљоснати одвијач
  • Вијак са ПХ (Phillips) главом - за „крстасти“ одвијач
  • Инбус вијак
  • Једносмерни вијак (може само да се уврне)

Према облику главе деле се на:

(a) равна, (b) сочиваста, (c) полуокругла, (d) торбан, (e) упуштена, (f) полуокругла упуштена
  • Вијак са упуштеном главом
  • Вијак са полуокруглом главом
  • Вијак са полуокруглом упуштеном главом
  • Вијак са сочивастом главом
  • Вијак са сочивастом упуштеном главом
  • Инбус вијак
  • Торкс вијак
  • Вијак за гипс
  • Торбан вијак
  • Вијак без главе са шлицом - „црв“ са шлицом
  • Вијак без главе са шестоугаоном рупом - инбус „црв"
  • Вијак без главе - „брезон"
  • Специјални вијци (нпр. вијак са куком)

Означавање вијака[уреди]

Означавање вијака је стандардизовано тако да је вероватноћа грешке приликом куповине, уградње и слично сведена на минимум. У ознаци вијка мора бити наведен стандард који дефинише основне карактеристике вијка (облик и врсту главе и сл.), материјал од којег је направљен вијак и називна димензија.

Пример:

Вијак М10x50 (ЈУС М. Б1.051) ЧВ.5.6

Овом ознаком дефинише се вијак са шестоугаоном главом, навој је метрички пречника 10 mm. Тело вијка је дугачко 50 mm. Вијак је направљен од челика ЧВ.5.6.

Историја[уреди]

У античко време, вијак је прву пут употребљен као део вијчане пумпе за наводњавање Висећих вртова из Вавилона у 7. веку п. н. е. Вијак је касније описао грчки математичар и филозоф Архита из Тарента (428 - 350 п. н. е). Од 1. века п. н. е. користили су се дрвени вијци, углавном у пресама за добијање уља и вина. У Европи се метални вијци нису појавили све до 15. века.

1744. године изумљена је претеча одвијача. Први одвијачи, слични онима које данас користимо, појавили су се тек у 19. веку. До половине 19. века у бродоградњи су се искључиво користиле заковице. Метални вијци су ушли у употребу крајем 18. века. Са развојем машина за израду навоја (1870-их), драстично се смањила цена навојних елемената и тиме се повећала употреба вијака. У 19. веку у употреби су били вијци са прорезом, вијци са квадратном главом и вијци са шестоугаоном главом. У 20. веку је дошло до развоја и других облика глава. 1908., канађанин П. Л. Робертсон, је изумео вијак са главом са квадратном рупом. Вијак са главом са шестоугаоном рупом (имбус) појавио се 1911. године. Раних 1930-их Хенри Филипс је изумео вијак са ПХ главом ("крстак").


Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • www.jus.org.yu
  • Каталог Wurth
  • Бојан Краут (1982), Стројарски приручник, Техничка књига Загреб
  • Lionel S. Marks (1951), Mechanical Engineers' Handbook, McGraw-Hill Publishing Company Ltd., London

Спољашње везе[уреди]