Nacrt:Pobunjeni Atlas
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Pobunjeni Atlas" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Kizule (разговор | доприноси) на датум 31. децембар 2023. у 06:30. (освежи) |
| Побуњени Атлас | |
|---|---|
| Аутор | Ајн Ренд |
| Земља | Сједињене Америчке државе |
| Језик | Енглески |
| Издавање | |
| Издавач | Рандом Хоусе |
| Превод | |
| Датум издавања | 1957. |
Побуњени Атлас (енгл. Atlas Shrugged) је филозофски и политички роман Ајн Ренд, први пут објављен 1957. године. Ова књига имала је дубок и дуготрајан утицај на књижевност, филозофију и политичко размишљање, обликујући умове читалаца и изазивајући интензивне дебате од свог објављивања. Рендино ремек-дело је опсежна прича која истражује последице колективизма, индивидуализма и улоге владе у друштву. Са својим узбудљивим ликовима, сложеном причом и страственим заговарањем објективизма, Побуњени Атлас постао је темељно дело које и даље утиче на савремене расправе о капитализму, моралу и трагању за сопственом срећом.
Објављивање[уреди | уреди извор]
Ајн Ренд, руско-америчка списатељица и филозоф, замислила је идеју за Побуњени Атлас почетком 1940-их као роман који ће обухватити њену филозофију објективизма. Објективизам, како је описан у Рендиним ранијим делима попут Величанствени извор и њеног филозофског трактата Побуњени Атлас, велича врлине разума, индивидуализма и лаиссез-фаире капитализма. Наслов романа је референца на грчки мит о Атланту, који носи терет света на својим раменима, симболизујући терет носен од стране креативних и продуктивних појединаца у друштву.
Побуњени Атлас је објављен 1957. године, означавајући врхунац Рендиног књижевног и филозофског труда. Роман се првобитно суочио са мешовитим рецензијама, при чему су критичари изражавали поларизована мишљења о његовом наративном стилу, ликовима и идеолошкој поруци. Без обзира на ране критике, роман је стекао посвећено и свеобухватно читалачко тело, поставши бестселер и културни феномен. Током времена, Побуњени Атлас се учврстио као класик америчке књижевности, хваљен због тема које изазивају размишљање и утицаја на интелектуални пејзаж.
Радња[уреди | уреди извор]
Побуњени Атлас одвија се у дистопијским Сједињеним Америчким Државама где економија пропада због интервенције владе и колективистичких политика. Прича прати Дегни Тагарт, бриљантну и одлучну извршну директорку железнице, и Хенка Рирдена, иновативног магната челика. Како влада спроводи све рестриктивније регулативе и редистрибуира богатство, најпродуктивнији и најкреативнији појединци почињу нестајати мистериозно. Ове нестанке предводи Џон Галт, филозоф и изумитељ који одбацује опресивно друштво и подстиче друге слично размишљајуће појединце да му се придруже у штрајку против колективистичког система.
Роман прати Дегнини и Хенка док се боре да одрже своје послове усред економске кризе, док свет око њих пропада. Наратив повезује више прича, уводећи разноврсну групу ликова који представљају различите аспекте друштва - од бирократа и политичара до предузетника и интелектуалаца. Како криза ескалира, роман истражује филозофске основе објективизма кроз изборе и дилеме ликова.
Ликови[уреди | уреди извор]
Дегни Тагарт: Протагониста романа, Дегни је динамична и сналажљива извршна директорка железнице. Покреће је страствена посвећеност свом раду и принципима индивидуализма. Кроз причу, Дегни се суочава са бројним изазовима и дилемама, оличавајући борбу појединца против колективног друштва.
Хенк Рирден: Самостворени магнат челика, Ханк је индустријалац посвећен својој визији и принципима рационалног личног интереса. Његов изум револуционарног метала, Рирденов метал, постаје симбол иновације и индивидуалног постигнућа. Лик Хенка представља интегритет појединца против надолазећих сила колективизма.
Џон Галт: Енигматична и филозофска фигура која покреће штрајк ума, Џон Галт је симбол отпора против колективистичког режима. Његов говор, познат као "Галтов говор," служи као манифест објективизма и критика друштвених вредности које доводе до дистопијске стварности романа.
Франсиско д'Анконија: Пријатељ из детињства Дегни Тагарт и богати магнат бакра, Франсиско има кључну улогу у роману. Његов комплексан лик оличава сукоб између привида и стварности, с обзиром да наводно прихвата хедонистички начин живота док тајно ради против колективистичког система.
Елсворт Тухи: Значајан антагонист у причи, Тухи је утицајни критичар архитектуре који промовише колективизам и медиокритет. Кроз манипулацију јавним мњењем, Тухи представља деструктивну моћ интелектуалне конформности и гушења индивидуалног постигнућа.
Тема и идеологија[уреди | уреди извор]
Побуњени Атлас је филозофски роман који истражује и промовише Рендину филозофију објективизма. Неки од кључних тема укључују:
Индивидуализам[уреди | уреди извор]
Роман заговара права и аутономију појединца. Наглашава важност индивидуалног постигнућа, иновације и рационалног личног интереса као кључних компоненти просперитетног друштва. Капитализам: Рендино залагање за лаиссез-фаире капитализам очигледно је током романа. Она тврди да је слободно-тржишна економија, где појединци слободно могу следити своје циљеве без владине интервенције, једини систем који је компатибилан с људском природом и правима појединца.
Објективизам[уреди | уреди извор]
Роман служи као средство за излагање Рендиног филозофског система, објективизма. Овај систем афирмише разум као основно средство разумевања света, индивидуализам као морални идеал, и капитализам као економски систем који најбоље подржава права појединца.
Колективизам[уреди | уреди извор]
Роман представља дистопијски поглед на друштво које попушта колективизму, где влада спроводи једнакост на штету индивидуалне слободе. Ренд тврди да такво друштво гуши креативност, продуктивност и тежњу ка срећи.
Критика[уреди | уреди извор]
По објављивању, Побуњени Атлас је добио мешане рецензије, одражавајући поларизоване реакције на Рендину филозофију. Док су неки хвалили идеолошку јасноћу романа, амбицију наратива и развој ликова, други су критиковали дидактичност, карактеризације и утопистичку природу њене визије. Без обзира на поделе у рецензијама, роман је стекао посвећену и растућу читалачку публику, постајући бестселер и остварујући дуготрајан утицај.
Током година, Побуњени Атлас постао је културни ослонац, утичући на политички и филозофски дискурс. Инспирирао је читаоце из различитих сфера, укључујући пословне лидере, интелектуалце и политичаре. Роман је омиљен међу онима који деле Рендине погледе на индивидуализам и капитализам, док је истовремено критикован од стране оних који налазе мане у његовој идеолошкој ригидности и перципираном недостатку нијанси.
Утицај[уреди | уреди извор]
Побуњени Атлас оставља неизбрисив траг на књижевности, филозофији и популарној култури. Утицај није ограничен само на домен фикције, већ обликује расправе о политичким и економским системима. Рендине идеје објективизма, ширене кроз роман, инспирисале су посвећену заједницу следбеника и остају предмет проучавања и дискусије у академским круговима.
Утисак романа не ограничава се само на књижевност. Идеје Ајн Ренд продрле су у политички дискурс, утичући на либертаријанско и конзервативно размишљање. Разне организације, попут Аyн Ранд Институте, основане су ради промовисања и очувања Рендине филозофије.
У популарној култури, референце на Побуњени Атлас су уобичајене, а роман је инспирисао адаптације, укључујући позоришне представе и филмску трилогију објављену током 2010-их. Фраза "Ко је Џон Галт?" постала је културна референца, симболизујући потрагу за значењем и идентитетом у суочавању са друштвеним изазовима.
Адаптације[уреди | уреди извор]
Године 2011. објављен је Побуњени Атлас: Део I, први део филмске адаптације романа. Филм се суочио с изазовима, како критички, тако и комерцијално, али су два наставка, Побуњени Атлас: Део II (2012) и Побуњени Атлас Део III (2014), комплетирала трилогију. Адаптација је имала за циљ да широј публици представи Рендине идеје, али су филмови добили мешане рецензије и нису постигли широки успех.