АП2 адаптер
АП2 адаптерски комплекс је мултимерни протеин који дејствује на ћелијској мембрани при интернализацији ћелијског садржаја у клатрином посредованој ендоцитози.[1] Он је стабилан комплекс са четири адаптина који има структуру са основним доменом и два додатна домена везана за основни домен полипептидним линкерима. Основни домен се везује за мембрану и за терет који ће бити интернализован. Алфа и бета додатни домени се везују за помоћне протеине и за клатрин. Њихове интеракције омогућавају временску и просторну регулацију конструкције клатрином покривених везикула и њихову ендоцитозу.
АП-2 комплекс је хетеротетрамер који се састоји од два велика адаптина (алфа или бета), средњег адаптина (ми), и малог адаптина (сигма):
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пеарсе БМ, Смитх ЦЈ, Оwен ДЈ (2000). „Цлатхрин цоат цонструцтион ин ендоцyтосис”. Цурр. Опин. Струцт. Биол. 10 (2): 220—8. ПМИД 10753805. дои:10.1016/С0959-440X(00)00071-3.