Ахилова тетива
| Achilles tendon | |
|---|---|
 Поглед са задње стране на стопало и ногу, показујући Ахилове тетиве (tendo calcaneus). | |
 Бочни поглед на људски глежањ, укључујући Ахилове тетиве | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | tendo calcaneus, tendo Achillis |
| МеСХ | Д000125 |
| ТА | А04.7.02.048 |
| ФМА | 51061 |
| Анатомска терминологија | |
Ахилова тетива је јака тетива причвршћена за пету.[1][2] Њен задатак је да на кости пренесе снагу ножних мишића, и код људи је стално активна док ходају, трче или скачу.
Порекло термина[уреди | уреди извор]
Име је добило по Ахилу, сину Пелеја и Тетиде, једном од јунака из Илијаде, грчког епа који се преписује Хомеру. Легенда казе да је мајка Тетида уронила Ахила у мочварну воду Стикса. На тај начин је постао нерањив по целом телу, осим на пети за коју га је мајка држала. Ахил је погинуо када га је Парис погодио у пету стрелом коју је усмерио Аполон. Ахилова тетива, односно Ахилова пета, у пренесеном смислу означава нечију слабу тачку.
Додатне слике[уреди | уреди извор]
-
Потколени, постериор тибиал, и перонеалне артерије. -
Задња страна левог доњег екстремитета. -
Слузокожни омотач тетива око глежња. Латерални аспект. -
Слузокожни омотач тетива око глежња. Медијални аспект.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ИСБН 978-86-489-0276-4.
- ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
Литература[уреди | уреди извор]
- Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
