Кост
Из Википедије, слободне енциклопедије
Кост (лат. Os), или коштано ткиво јест чврсто ендоскелетно везивно ткиво присутно код већине кичмењака. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са мишићима) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању ћелија, метаболизму калцијума и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују скелет.
Садржај |
[уреди] Кости у људском организму
Све кости у телу чине скелет, а заједно с мишићима кости чине сустав органа за кретање. Чврсти су дијелови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а послије тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лубање и лица).
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и мишићима тако да могу покренути тијело брзином до 45 km/č. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне тјелесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртве твари у људском организму, па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.
[уреди] Грађа кости
- Чврсто коштано ткиво прожето је каналићима око којих су кружно поредане коштане ћелије, које у међустанични простор излучују калцијум и фосфор што костима даје чврстину. Каналићима пролазе крвне жиле и нерви.
- Хрскавица је глатка и чврста савитљива надопуна костима, а смањује трење у зглобу.
- Сунђерасто коштано ткиво јест коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим потпорњима који чине кости јакима, али не и претешкима.
- Покосница обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
- Коштана срж — цевасте шупљине дугих костију и шупљине у спужвастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину крвних ћелија.
[уреди] Састав кости
Кости су активно живо ткиво у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их беланчевина осеин (25% кости), 10% костију чини вода. Кости имају крвне жиле које улазе и излазе из њих, опскрбљујући их кисеоником и храњивим тварима а ослобађају их штетних твари. Одређене кости садрже срж која производи крвне станице. Све кости имају нерве којима осећамо притисак и бол. К томе, кости су грађене од минерала (претежито калцијума) и других хемијских твари које кости чине твдима и крутима (око 65%). Те круте твари ћелије излучују у међустанични простор. Догоди ли се да другим органима треба калциума, тада калцијум из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при живчаној напетости).
[уреди] Болести кости
Новотворине кости, нпр.:
- Гигантоцелуларни тумор је тумор кости којег карактеризирају мултинуклеарне дивовске ћелије које подсјећају на остеокласте.
- Евингов сарком је редак злоћудни тумор чије се туморске ћелије могу наћи у костима или меком ткиву.
