Алкална батерија

С Википедије, слободне енциклопедије

Алкалне батерије су примарне батерије. Постоје и пуњиве алкалне батерије.

Прве алкалне батерије развијене су 1940. године; биле су врло отровне јер су садржавале много живе и кадмијума, али су налазиле примјену због тога што су од батерија са цинковим и бакарним електродама биле петоструко до осмоструко трајније.[1]

Катода у алкалним батеријама је од мангановог диоксида, а анода је од цинка у праху. Називају се алкалним јер је електролит база (алкалан): калијум хидроксид.[2]

При поређењу с цинк-карбонским батеријама које су развијене од мокрог Лекланшеовог чланка или цинк-хлоридним батеријама, чији је електролит цинк хлорид или амонијум хлорид, веће су енергијске густине и дужег рока трајања од тих батерија исте волтаже.[1] Дугмаста батерија базирана на сребро оксиду веће је енергијске густине и капацитета од алкалних, али је знатно скупља од алкалних батерија исте величине.

Осим што су већег капацитета од батерија базираних на цинку, долазе већ потпуно напуњене.[3] Подносе пражњење већим струјама, добро су отпорне и високог су температурног коефицијента.[1]

Примјењује их се у домаћинствима са даљинским управљачима, свјетиљкама, радио уређајима, дигиталним камерама, играчкама, MP3 плејерима, CD плејерима, те осталим аудио и видео преносним уређајима.[4] Израђује их се у облику пуцета или цилиндра.[5]

Могу бити опасне по околину и здравље, због тога што су склоне цурењу опасног калијум хидроксида.[1] Овај састав корисницима може да иритира кожу, очи и дисајне путеве.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г НиМХ акумулатори Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014) Аутори: Бојан Брезина, Жељко Станечић, ФЕР, Загреб, јануар 2013.
  2. ^ НиМХ акумулатори Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014) Аутори: Бојан Брезина, Жељко Станечић, ФЕР, Загреб, сијечањ 2013.
  3. ^ НиМХ акумулатори Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014) Аутори: Бојан Брезина, Жељко Станечић, ФЕР, Загреб, сјануар 2013.
  4. ^ Батерије Загреб
  5. ^ „Што требате знати о батеријама, ФРИШ д.о.о. Крижевци”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 07. 06. 2018. 
  6. ^ „Шта треба да знате о батеријама, ФРИШ д.о.о. Крижевци”. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 07. 06. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]