Цинк

Из Википедије, слободне енциклопедије

Cu - Zn - Ga
 
Zn
Cd  
 
 
Zn-TableImage.png
Општи подаци
Име, симбол, атомски број Цинк, Zn, 30
Припадност скупу прелазних метала
група, периода IIB, 4,
густина, тврдоћа 7140 kg/m3, 2,5
Боја плавичаста
Zn,30.jpg
Особине атома
атомска маса 65,409 u
атомски радијус 135 (142) pm
ковалентни радијус 131 pm
ван дер Валсов радијус 139 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 2
оксидациони број 2
Особине оксида амфотерни
кристална структура хексагонална
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 692,68 K
(419,53°C)
температура кључања 1180 K
(907 °C)
молска запремина 9,16×10-3 m³/mol
топлота испаравања 115,3 kJ/mol
топлота топљења 7,322 kJ/mol
притисак засићене паре 192,2 Pa (692,73 K)
брзина звука 3700 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,65 (Паулинг)
1,66 (Алред)
специфична топлота 390 J/(kg K)
специфична проводљивост 16,6×106 S/m
топлотна проводљивост 116 W/(m K)
I енергија јонизације 906,4 kJ/mol
II енергија јонизације 1733,3 kJ/mol
III енергија јонизације 3.833 kJ/mol
IV енергија јонизације 5.731 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
64Zn 48,6% стабилни изотор са 34 неутрона
65Zn (веш.) 244,26 дана з.е. 1,352 65Cu
66Zn 27,9% стабилни изотор са 36 неутрона
67Zn 4,1% стабилни изотор са 37 неутрона
68Zn 18,8% стабилни изотор са 38 неутрона
72Zn (веш.) 46,5 сати β- 0,458 72Ga
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полураспада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Цинк (Zn, латински - zincum) је метал из групе IIB. Има 23 изотопа чије се атомске масе налазе између 57 и 78, од којих су постојани 64, 66, 67, 68 i 70.

Откривен је у Индији или Кини пре 1500. п. н. е. У Европу је донешен тек у 17. веку.

Садржај

[уреди] Заступљеност

Заступљен је у земљиној кори у количини од 75 ppm у облику минерала - углавном ZnS, ZnO и смитсонита. Намирнице које су богате цинком су: остриге, посно месо и рибе, а има га има и у зрнастом хлебу.

[уреди] Физичке и хемијске особине

Цинк се на ваздуху превлачи слојем оксида

Метални цинк је блештаво бео, крхак метал. На ваздуху подлеже оксидацији слично алуминијуму, али га слој оксида штити од даље корозије. Цинк је врло реактиван, како у киселој, тако и у базној средини.

[уреди] Једињења

Најпознатије једињење цинка је његов оксид ZnO, који се користи као додатак за боје и лакове.

[уреди] Примена

Од многих примена цинка, издвајамо следеће:

  • Превлачење лима у циљу заштите од корозије
  • Као састојак многих легура, посебно бакра
  • За електричне пећи
  • За запрашивање биљних култура у баштама, јер има инсектицидно дејство.

[уреди] Биолошки значај

Цинк је један од микроелемената и налази се у многим ензимима. Између осталог има удела и у минерализацији костију, синтези беланчевина, зарастању рана, утиче на рад имунолошког система, правилну расподелу инсулина и штедњу холестерола и витамина А. Има удела и у регулацији крвног притиска и срчаног ритма.

Одрасле особе дневно треба да га уносе у организам најмање 5 милиграма, а препоручује се око 15-20 милиграма.

Недостатак цинка узрокује: малокрвност, успоравање темпа раста, споро зарастање рана, запаљења коже... Недостатак цинка код деце изазива нижи раст и спорији умни развој.

Цинк делује као лек за болести желуца, реуматизам, кожне болести ...

Систематско узимање неких лекова и алкохола утиче на смањење количине цинка у човековом организму.

Соли цинк (II) изазивају рак уколико се уносе у великим количинама.


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D0%BA“