Алотропске модификације сумпора
Постоји велики број алотропа сумпора. У том погледу, једино угљеник предњачи.[1] Најчешћа форма у природи је жути орторомбични α-сумпор, који садржи наборане S
8 прстенове.[1] „Пластични сумпор“ није алотроп, него је мешавина доголанчаних полимерних форми сумпора, два од којих су идентификована као алотропи.[1] Постоје и други чврсти облици који садрже прстенове са 6, 7, 9–15, 18 и 20 атома.[1] Постоје још и гасови, S2, S3; врсте које су само детектоване у гасовитој фази, S4 и S5, пет или више форми које се јављају под високим притиском, две од којих су металичне.[2]
Велики број молекулских алотропа сумпора је делом последица широког опсега дужина веза (180–260 pm) и величине углова између S-S веза (90–120°), као и разлика у њиховој јачини (слободна једнострука S–S веза има високу енергију везе од 265 kJ mol−1).[1]
Листа алотропа и форми[уреди | уреди извор]
Аллотропес аре ин болд.
| Формула/име | Уобичајено име | Друга имена[3] | Нотес |
|---|---|---|---|
| S2 | дисумпор | Диатомски гас.[1] | |
| S3 | трисумпур | Црвени триатомски гас са повијеном озону сличном структуром.[1] | |
| S4 | тетрасумпур | Структура није одређена али прорачуни индицирају да је цикло-S4.[4] | |
| цикло-S5 | цикло-пентасумпор | Није још изолован, само је детектован у сумпорним парама.[2] | |
| цикло-S6 | ρ-сумпор | цикло-хексасумпор, ε-сумпор | Прстен поприма конформацију столице у чврстом стању.[1] |
| цикло-S6/цикло-S10 адукт | Мешовити кристал са наизменичним слојевима цикло-S6 и цикло-S10.[2] | ||
| цикло-S7 | α-, β-, γ-, δ- циклохептасумпор | Четири форме су познате, две (γ-, δ- ) су описане.[2] | |
| цикло-S8 | α-сумпор | Орторомбични сумпор, ромбични сумпор, сумпорни цвет, сумпорно млеко | Жута чврста материја која се састоји од S8 набораних прстенова. Ово је термодинамички стабилна форма на обичним температурама.[1] |
| цикло-S8 | β-сумпор | Моноклинични сумпор, призматични сумпор | жута кристална материја која се састоји од S8 набораних прстена. Стабилан је само изнад 95.6 °Ц, прелази у α-сумпор на собној температури.[1] |
| цикло-S8 | γ-сумпор | прласти сумпор | Светло жута чврста материја са моноклиничним кристалима која се састоји од S8 набораних прстена.[1] Налази се природи као минерал.[2] |
| цикло-Sн n = 9–15, 18, 20 |
цикло-(нона; дека; ундека; додека; тридека; тетрадека; пентадека; октадека; еикоса) сумпор | Чисте форме свих алотропа, цикло-S9 има четири форме, цикло-S18 има две форме.[1] | |
| катена-Sx | фиброзни (ψ) сумпор | Добро је карактерисан. Састоји се од паралелних хеликсних сумпорних ланаца и тешко се добија у чистом стању.[1] | |
| катена-Sx | lamina sumpor | Nedovoljno je karakterisan. Sastoji se od heliksnih lanaca koji delom ukršteni.[2] | |
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 645—662. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.
- ^ а б в г д ђ R. Steudel, ур. (2004). Elemental sulfur and sulfur-rich compounds I (Topics in current chemistry). Springer. ISBN 978-3-540-40191-9.
- ^ Eilene Theilig, NASA contractor. „A primer on sulfur for the planetary geologist” (pdf).
- ^ Ming Wah Wong, Ralf Steudel (2003). „Structure and spectra of tetrasulfur S4 – an ab initio MO study”. Chemical Physics Letters. 379 (1-2): 162—169. Bibcode:2003CPL...379..162W. doi:10.1016/j.cplett.2003.08.026.
Literatura[уреди | уреди извор]
- R. Steudel, ур. (2004). Elemental sulfur and sulfur-rich compounds I (Topics in current chemistry). Springer. ISBN 978-3-540-40191-9.