Борис Јовановић Кастел

С Википедије, слободне енциклопедије
Борис Јовановић Кастел
Кастел у Каручу, на Скадарском језеру, 2016. године
Лични подаци
Датум рођења(1971-12-15)15. децембар 1971.(52 год.)
Мјесто рођењаТребиње, СФРЈ

Борис Јовановић Кастел (15. децембар 1971) је црногорски пјесник.

Критика га сматра најзначајнијим црногорским пјесником медитеранске оријентације и угледним именом медитеранског пјесништва и постјугословенске књижевности. Основно, средње и факултетско образовање стекао је у Подгорици. Поезија му је превођена на италијански, енглески, пољски, чешки, албански, мађарски, македонски, украјински и словеначки језик.

Дјела[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Кад замиришу кајања (1994)
  • Прстење поморја (1995)
  • Фусноте јужних звона (1997)
  • Анатомија средоземног дана (1998)
  • Медитеранска агенда и прорицање прошлости (2000)
  • Медитерански хексатеух (2003)
  • Его мора (2004)
  • Вјенчање са сипом (2007)
  • Нептуне’с спеар (2007, избор из поезије на енглеском језику)
  • Медитерански индиго (2008, избор из поезије)
  • Ручак на хридини (2010)
  • Косило на чери (2014, на словеначком )
  • Бескопник (2015)
  • Позивно писмо сунцу (2016)
  • Море у наручју (2017)
  • Зевс у будванском казину (2017)
  • Чекају ли нас бродови ((Чекаат ли бродовите, избор из поезије на македонском језику, 2018)
  • Гребени од костију (2018)
  • Тестамент у шкољкама (Схура Публикације, Опатија, 2018)

Изабрани есеји[уреди | уреди извор]

  • Пергамент од сирениног попрсја (2000)
  • Пета страна југа (2005)
  • Огледање у бонаци (2009)
  • Медитеранско просвјетљење – наш Медитеран, компас судбине (2012)

О поезији Бориса Јовановића Кастела објављена је књига изабраних есеја домаћих и страних писаца Медитерански госпар (2009).

Добитник је свјетске Похвале за поезију Носсиде 2011. која се додјељује под покровитељством Свјетског поетског директоријума УНЕСЦО-а у италијанском граду Ређо Калабрија. Уређивао је часопис за књижевност Овдје (2000-2003). Есеје објављивао низ година у дневнику Побједа.

Антологије, преводи, признања[уреди | уреди извор]

Заступљен је у Антологији свјетске поезије Носсиде на италијанском језику, Антологији Медитеранске љубавне поезије од најстаријих времена до данас (Народна библиотека Радосав Љумовић, Подгорица), Антологији савремене словенске поезије на словеначком језику (Међународна ревија за поезију, Рп. Лирикон, Велење, 2010, у избору и преводу Петера Кухара), Антологији црногорске поезије на албанском језику (Издавачка кућа Онуфри, Тирана, 2012. у избору и преводу Димитрова Поповића), Антологији јужнословенске поезије Тwоја цхwила на пољском језику (Твој тренутак, Агава, Варшава, 2012. у избору и преводу Гжегожа Латушињског) , двојезичној чешко-енглеској Антологији савремене словенске поезије Блудни коријени (2015) објављеној на Универзитету Палацког у Оломуцу у Чешкој Републици која се изучава на многим универзитетима славистике у Европи и свијету, у престижној Антологији медитеранске поезије Маре Маре у којој свака земља Медитерана има по једног представника чија поезија је објављена на италијанском и матерњем језику аутора (Ада едиторе, Бари, 2017, у избору и преводу Милице Маринковић), у Антологији црногорске поезије у украјинском часопису Всесвит из Кијева (11-12/2016, у преводу Дмитра Чистјака и избору Сретена Перовића), антологијама црногорске поезије, антологијама поезије о вину, жени…

Изабран је у тридесет пјесника свијета учесника VI Свјетског фестивала поезије (Сиxтх Wорлд Поетрy Фестивал) у Калкути (Индија) 2012. и 2014. године.

Кастелову књигу поезије на словеначком језику Ручак на хридини (Косило на чери) објавила је 2014. године словеначка издавачка кућа Хиша поезије у антологијској едицији европских пјесника Поетиконове лире као дио програма Европске комисије. Књига поезије Позивно писмо сунцу (2016) објављена је у престижној библиотеци савремене црногорске поезије Савременик Завода за уџбенике и наставна средства из Подгорице. Књига поезије Позивно писмо сунцу (2016), објављена у престижној библиотеци савремене црногорске поезије Савременик Завода за уџбенике и наставна средства из Подгорице, овјенчана је престижном наградом Књижевно перо Хрватског књижевног друштва за књигу године ван издања ХКД-а. Књигу поезије Море у наручју (2017) објавио је Културни центар Новог Сада у познатој едицији Анаграм посвећеној савременим регионалним и европским ауторима. На Струшким књижевним сусретима 2017. године у Струги и Охриду, Кастел је за поезију добио награду Книжевни бранови.

Италијански часопис за свјетску књижевност и остале умјетности Маргутте, у октобарском броју 2014. године, у рубрици Свјетски пјесници, објавио је Кастелову поезију на италијанском у преводу Марије Терезе Албано и енглеском језику у преводу др Владимира Секулића и проф. Јулке Остојић.

Кастелову поезију на енглеском језику, у преводу Владимира Секулића, објавио је 2017. године и часопис за медитеранску књижевност Одисеј (Одyссеy) који објављује најзначајније писце Медитерана од античких времена до данас.

Београдски Институт за развој хуманистичких дисциплина Белко, Кастелу је у марту 2018. године додијелио специјалну награду Балкански јувелир за немјерљив допринос баштињењу, очувању и развоју духа поезије и музике Медитерана у књижевном опусу.

Борис Јовановић Кастел добитник је хрватске књижевне награде "Горан Бујић" коју додјељује Хрватско књижевно друштво за 2018. годину.

Живи у Подгорици.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jovanović Kastel, Boris. „Autorov veb-sajt”. Boris Jovanović Kastel. Pristupljeno 10. 10. 2017.