Требиње

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Требиње (вишезначна одредница).
Требиње

Поглед на Требиње
Поглед на Требиње

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Град Требиње
Становништво
Становништво (2013) 25.589
Положај
Координате 42°42′40″N 18°20′44″E / 42.711, 18.34555
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Требиње на мапи БиХ
{{{alt}}}
Требиње
Требиње на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 059


Координате: 42° 42′ 40" СГШ, 18° 20′ 44" ИГД

Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 25.589 лица.[1] Име града потиче или од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати).

Географија[уреди]

Ријека Требишњица у Требињу

Налази се на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град.[2] Од мора је удаљено око 27 км путем до Дубровника, или око 38 км путем до Херцег Новог. За Требиње се каже да је „град сунца и платана“, а један је од најљепших градова. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине. Требиње се налази на 42° 42‘ 32“ сјеверне географске ширине, а на 18° 19‘ 18“ источне географске дужине и на 275 м надморске висине. Од Јадранског мора је удаљено око 19 км. Друмовима је спојен са Дубровником (27 км), Љубињем (55 км), Мостаром (110 км), Билећом (30 км), те Никшићем (70 км) и Херцег Новим (38 км).

Рељеф[уреди]

У пејзажу Требиња се смењују крашка поља и планински венци динарског правца пружања.[2] Рељефом општине доминирају планина Леотар, ријека Требишњица, те крашка поља Требињско и Попово. Требиње је окружено је брдима и планинама: Илијино брдо, Ободине, Влаштица, Леотар (са 1228 м, највиши врх у околини), Кравице, Петрина, Голо брдо, Страћ, Хум и Весац.

Међу пољима горње Херцеговине нејвеће је и најпознатије Требињско и Попово поље. Увале Требињског и Попова поља су по својем тектонском постанку једна цјелина, али на околним брдима и на њој није једнак рад ерозије и денудације. Та разлика је очигледна. Поред тога два поља су раздвојена Требињском шумом.

Западно од града простире се Требињско поље. Поље се пружа од истока према западу, у правцу тока Требишњице и заузима површину од 18 km². Поље је покривено врло плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације назива и Вртом Херцеговине. Чувен је требињски, нарочито шумски, дуван из овог поља.

Одмах до Требињског је смјештено Попово поље. Има усјева који на овом пољу дају и два рода годишње па се оно назива и херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.

Клима[уреди]

Клима у Требињу је медитеранска (средоземна) са кратким благим зимама и дугим жарким љетима. Јесени су много топлије од прољећа, а снијег је веома ријетка појава. Требиње је данас најтоплији град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини (уз Мостар и Неум). Просјечна годишња температура ваздуха у граду је 16.6 °C (1981-2012), просјечна јануарска температура је 8,3 °C, а док је јулска 26,5 °C. Љети се температуре често пењу изнад 40 °C, а зими се се понекад спусте и испод 0 °C. Највиша забиљежена температура износила је 42.5 °C, 22. јула 2007. А најнижа забиљежена температура износила је -8 °C, 14. јануара 1968. Годишње падне просјечно 1624 мм падавина. Дана 08. 08. 2012. тачно у поноћ, у Требињу је измјерена температура од 32,2 °C, а према подацима РХМЗ РС то је једна од највиших поноћних температура икада забиљежених на просторима БИХ. Град има око 260 сунчаних дана у години. Требиње спада у најсунчаније градове на Балкану. Снијег у Требињу је права ријеткост, а и када падне задржи се по неколико часова. Карактеристични вјетрови у Требињу су Бура и Југо. Бура дува са сјевероистока, доноси прохладно и ведро вријеме. Док Југо дува из правца југоистока, доноси топло и кишовито вријеме. Југо дува обично у зимском периоду. Клима је погодна за узгој великог броја палми и јужног воћа (смоква, нар, мандарина, лимун, наранџа, грејпфрут, маслина, винова лоза).


Клима Требиња
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 22,5 23,0 26,5 32,5 36,0 40,5 42,5 42,0 40,5 35,0 26,0 23,0 42,5
Средња температура, °C 8,3 8,5 11,4 14,9 18,7 22,5 26,5 26,5 22,0 17,3 13,5 9,5 16,6
Апсолутни минимум, °C −8 −7,5 −4,5 2,5 9,5 10,5 14,5 14,5 10,0 4,5 −1,5 −6 −8


Вегетација[уреди]

Клима овог поднебља условила је и специфичну вегетацију. Развијене су познате медитеранске културе: смоква, шипак, мандарина, лимун, грејпфрут, маслина, наранџа, трешња, кајсија, бресква, диња, лубеница, као и љековито и ароматично биље - смиље, пелин, мајчина душица, вријесак, лаванда, те ендемска биљка зановет (лат. Petteria ramentacea)[3].[4]

Хидрографија[уреди]

С обзиром да је Требиње смјештено на готово чистом крашком терену – холокрасу, број природних површинских водених објеката је незнатан. Природних језера нема, а једини већи ријечни ток је ријека Требишњица.

Горичко језеро

Требишњица је од града Требиња добила своје име. Можда је језички правилнији назив Требињчица, али је у народу укоријењено име Требишњица. Она је подземним водама у директној вези са ријеком Мушницом. Најприје се испод горског превоја Чемерна јавља поточић Врба који понире и опет се јавља у Гатачком пољу, као Мушница. Она нестаје у Гатачком пољу, а опет се јавља под брдом Влајињом код Билеће. То је извор ријеке Требишњице.

Требишњица понире у Пониквама под Клеком на сјеверозападном крају Попова Поља. Одакле подземним каналима отиче према Неретви и Јадранском мору. Корито ријеке кроз Попово поље је бетонирано тако да је нестало понора, а и честих поплава. Док јој корито није избетонирано Требишњица је била највећа понорница у Европи. Укупна дужина тока је 97,8 km.

Половином 60-их година прошлог вијека изградњом хидроенергетског система, Требишњица је преграђена на два мјеста Гранчарево и Горица. Брана Гранчарево код истоименог села, 8 km узводно од Требиња, прави је гигант (123 m). Њеном изградњом потопљено је корито Требишњице и села уз њу све до Билеће.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Требиња

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII вијеку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III вијеку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI вијек. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики зацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.

Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари.

Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смјењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.

У Другом светском рату ослобођено је борбама 5. октобра 1944.

У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају значење повезано са астрономијом.[5]

Панорама Требиња
Панорама Требиња

Култура[уреди]

Најзначајније културно дешавање у току године су Дучићеве вечери поезије. Овом приликом у граду се окупе најзначајније личности свијета поезије из региона. Писцу најбољег дјела из претходне године се додјељује Дучићева награда.

Сљедеће значајно културно дешавање у граду је Фестивал фестивала. То је смотра побједника са свих фестивала аматерских позоришта у региону. Веома значајна установа за град је Музеј Херцеговине. У овом објекту могу се видјети разноврсне поставке, од приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора. Овдје се осим изложби приређују и промоције и музички програми. За очување традиције брину се културно-умјетничка друштва Алат и Херцеговина, а при Епархијском дому дјелује хор Светог Василија Острошког.

Град има и Дом омладине — често састајалиште младих, Дом културе и Средњу музичку школу. Требиње је послије рата постало студентски град. У граду данас постоје три факултета.

Спорт[уреди]

Спорт је у Требињу веома добро развијен. У граду постоје клубови за све популарне екипне спортове. Најзначајнији су: ФК Леотар и КК Леотар. Значајне резултате постижу и џудисти и каратисти. ФК Леотар наступа на стадиону Полице (8.500 мјеста, од чега 4.500 сједећих), град има и Спортску дворану (4.000 мјеста).

У Требињу су рођени или су поријеклом из Требиња кошаркаши освајачи медаља за Србију и Црну гору: Предраг Даниловић, Милан Гуровић, Владимир Радмановић, као и Дејан Бодирога који је направио кошаркашки камп у Требињу којег сваке године посјете најзначајнији стручњаци овог спорта. Познати одбојкаш Милош Грбић и његови синови Владимир Грбић и Никола Грбић, као и покојни Жарко Петровић су такође пореклом из Требиња.

Од занимљивих друштава ту су Спелеолошко друштво Зелена Брда и планинарско друштво Вучји зуб који су врло активни. Спелеолошко друштво ради читавих 35 година, носилац је ордена Светог Саве првог реда.

Привреда[уреди]

Требиње је до 1992. године био привредно врло развијен град. За вријеме рата долази до економске изолације и наглог пада привредне производње и запослијености. Послије рата се биљежи знатан опоравак привреде, па када је у питању запосленост у Републици Српској најбоља ситуација је у Требињу и Бањалуци, гдје у просјеку на 3,5 становника долази једна запослена особа. Носиоци привредног развоја општине су:

  • Индустрија алата. Највећи произвођач висококвалитетних алата у Босни и Херцеговини и један од највећих у Европи. Своје производе извози у преко 40 земаља свијета.
  • Хидроелектране на Требишњици. На Требишњици су изграђене двије хидроелектране Граничарево и Горица. Од 1998. године сједиште Електропривреде РС се налази у Требињу.
  • Новотекс. Бави се производњом конфекцијске робе. Своје производе извози највише у Њемачку.
  • Swisslion Takovo. Бави се производњом прехрабрених производа.

Туризам[уреди]

Камени мост

У граду постоје два хотела:

  • хотел Леотар на лијевој обали Требишњице. Из њега се преко ријеке пружа поглед на зидине старог града.
  • хотел Платани у Старом граду са модерно уређеним ентеријером по најсавременијим европским стандардима. Испред хотела се налазе чувени требињски платани.

Туристички потенцијали Требиња су веома добри. Требиње има велике могућности за развој вјерског туризма. Као посљедица веома бурне историје града у Требињу се налази велики број храмова. Постоји 15 храмова Православне цркве, двије католичке цркве и једна џамија (прије посљедњег рата их је било знатно више, али су порушене и у плану је њихово обнављање). Многи православни храмови су саграђени на темељима цркава из ранохришћанског периода. Град окружују манастири: Добрићево, Дужи, Тврдош, Завала, Петро Павлов манастир и Херцеговачка Грачаница.

Током љета одржавају се бројне манифестације. А туристе привлаче и излетишта Ластва, Јазина, Оровац и Убла. Туристичку атракцију представља и пећина Вјетреница. Близина Дубровника (30 km) и Херцег Новог (40 km) још додатно увећава туристичке потенцијале града. Велики број туриста из ових примоских градова посјети Требиње у току љета.

Манифестације

У граду постоји неколико већ традиционалних манифестација, а најпознатија је: Требињске љетне свечаности. У њиховом оквиру се одржавају:

  • Дучићеве вечери поезије. Одржавају се крајем септембра и овом манифестацијом се званично завршавају Требињске љетне свечаности.
  • Фестивал фестивала. Смотра аматерских позоришта из БиХ и региона.
  • Увијек се организује и неколико концерата на којима наступају позната имена музичке естраде са простора бивше Југославије.
  • Кошаркашки камп „Дејан Бодирога“, на коме се ове године окупио кошаркашки крем, те Требињска школа спорта, која се одржава у периоду јун—август.
  • Скокови са Каменог моста. Једна од атракција везана за ријеку Требишњицу су Скокови са Каменог моста који се одржавају свако љето, крајем јула или почетком августа. Обично је праћена и наступима познатих музичара.
  • Традиционална планинарска манифестација Успон на Вучји зуб и врхове орјенског масива која се одржава у октобру мјесецу

Излетишта

  • Ластва. Једно од најпознатијих требињских излетишта је Ластва, удаљена 12 km од Требиња. Ту се налазе прелијепи природни и вјештачки изграђени базени, уз њих се налази и луксузни мотел Вила Ластва.
  • Јазина. У непосредној је близини ластве. Такође има вјештачке уставе и базене. У љетном периоду је веома посјећена. Одмах уз купалишта се налази мотел Јазина.
  • Зубачка Убла. Око 20-ак km удаљена од града. У њима се традиционално одржава се манифестација посвећена очувању народне традиције и обичаја са богатим културно-умјетничким програмом.

Културно-историјски споменици[уреди]

У данашњем изгледу града јасно се издваја старо урбано језгро из турског времена, градња у доба Аустроугарске и нова градња. За разлику од осталих херцеговачких градића у Требињу је највише изражена, у градњи старих објеката, мјешавина приморских и оријенталних утицаја.

Херцеговачка Грачаница

Херцеговачка Грачаница Вјерна је копија манастира Грачаница на Косову. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент чувеног требињског пјесника Јована Дучића. Његови посмртни остаци пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипту овог храма. Спомен комплекс чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, чесма и љетна башта. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Источној Херцеговини. Са брда Црквина пружа се прелијеп поглед на цијели град.

Манастир Тврдош Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази уз саму ријеку око 4 km низводно од Требиња, у селу Тврдошима. Према народном предању, манастир је основао Свети цар Константин и мајка му Јелена. Један је од најстаријих православних манастира у БиХ и један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Данас је сједиште Захумско-херцеговачке епископије. Сматра се да манастир потиче са почетка XVI вијека.

Као и већина вјерских објеката на овим просторима манастир је више пута рушен и опет обнављан. Најприје је страдао у великом земљортесу који је погодио Дубровник у другој половини XVII вијека, а 1694. године су га до темеља срушили Млечани бојећи се да не постане турско утврђење. Манастир је обновљен 1924. год.

Саборна црква Преображења Господњег Грађена је од 18881908. године. Налази се у центру града. Поред цркве изграђен је Епархијски дом са библиотеком. У сатаву храма дјелује хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.

Манастир Дужи Манастир Дужи је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице 7 km низводно од Требиња. У XVI и XVII вијеку је био метох манастира Тврдоша. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох који од тада носи име Дужи. До укидања Пећке патријаршије 1776. био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао, пљачкан и пустошен. У манастиру се налази честица часног крста.

Петро Павлов манастир Смјештен је у Петровом Пољу, неколико километара западно од Требиња. У његовој близини се налази Павлова пећина, у коју је по предању навраћао Свети апостол Павле на свом путовању за Рим. У близини манастира налате се рушевине за које се вјерује да су остаци храмова светих апостола Петра и Павла с почетка XI вијека, па чак и из шестог. На темељима старе цркве подигнута је почетком XX вијека ноба.

Спомен црквица Светом Василију Острошком Спомен црквица посвећена Светом Василију Острошком поред куће у којој се родио у селу Мркоњићи у Поповом пољу.

Католичка катедрала Некада црква Блажене Дјевице Марије, саграђена је крајем XIX вијека.

Осман-пашина џамија Саграђена је 1729. по наредби Осман-паше Ресулбеговића, требињског капетана. Налази се у Старом граду. 1993. године џамија је изгорела у пожару, због смрада и болести које су пријетиле рушевине су уклоњене, те је касније саграђена нова.

Надгробна плоча Перовића мост

Перовића мост , са краја XII века, која се чува у Музеју Херцеговине]] Перовића мост (до посљедњег рата зван Арсланагића мост) је као задужбину за свога погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године, за вријеме Турске окупације.

Када су Турци 1687. године потиснути из Херцег Новог, многе турске породице су се из овог града доселиле у Требиње. Међу њима је био и извјесни Арслан-ага. Он је добио посједе источно од Требиња: на Зупцима, Нецвијећу и Јасену, те право да наплаћује мостарину преко моста на Требишњици. По њему се, од тада, мост назива Арсланагића мост. Изградњом хидроенергетског система на Требишњици Арсланагића мост се нашао 1965. године под водом акумулационог језера. По захтјеву Завода за заштиту споменика културе мост се демонтирао и пренио на друго мјесто, 1966. године приликом пражњења акумулације.

Нова локација Арсланагића моста између насеља Градина (на десној обали ријеке) и насеља Полице (на лијевој обали). Године 1993. мосту је промијењено име у Перовића мост. Поред овог вриједи поменути и Камени мост (изграђен 1953), затим Андрићев мост и Гељов мост.

Музеј Херцеговине Музеј Херцеговине се налази у Старом граду у аустријској касарни с краја XIX вијека.

Изнад Требиња на брду Страћ налази се утврђење Петрина које датира из доба аустроугарске владавине.[6]

Становништво[уреди]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 14.915 (68,19%) 9.489 (54,94%) 1.788 (50,65%)
Муслимани 4.228 (19,33%) 3.039 (17,59%) 1.211 (34,30%)
Југословени 1.470 (6,72%) 3.364 (19,47%) 124 (3,51%)
Хрвати 347 (1,58%) 412 (2,38%) 208 (5,89%)
остали и непознато 910 (4,16%) 967 (5,59%) 199 (5,63%)
Укупно 21.870 17.271 3.530

Требиње је данас са нешто више од 40.000 становника по величини највећи град у Источној Херцеговини.

Општина је ријетко насељена. Посебно су ријетко насељене области Поповог поља, Бобана, Љубомира и Зубаца. Ово је посљедица напуштања села од стране млађих људи у вријеме индустријализације. Преко 3/4 становништва живи у граду. Велики број је потражио и запослијење ван граница бивше Југославије, тако да је пораст становништва у периоду 19811991. године незнатан.

Уочи 1993. године, Требиње је напустио највећи дио муслиманског и хрватског становништва. Ипак, број становника Требиња се послије рата знатно увећао јер се у њему населило, према процјенама, нешто више од 7.000 српских избјеглица. Највећим дијелом из Сарајева и Мостара, те оближњег Дубровника и села која се простиру између ратом обухваћеног подручја Требиња и Дубровника.

Знамените личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ а б Српско географско друштво - Земља и људи бр. 58: „Културне вредности Требиња“, Марија Божовић, Рајко Голић, (2008), Приступљено 9. 3. 2013.
  3. ^ [http://www.skolarac.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=498:endemi%C4%8Dne-biljke-balkanski-endemi&Itemid=221&tmpl=component&print=1 Школарац: „Ендемичне биљке - балкански ендеми“, 24. 11. 2010., Приступљено 9. 3. 2013.
  4. ^ Интернет презентација Град Требиње: Клима, Приступљено 9. 3. 2013.
  5. ^ Изнад Требиња прастара астрономска опсерваторија? (Астрономски магазин, 15. јун 2013)
  6. ^ „Требињци против рушења утвђења „Петрина““ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 15. 6. 2012. Приступљено 16. 6. 2012.. 
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :