Џони Јунајтас

С Википедије, слободне енциклопедије

Џони Јунајтас
Унитас ин 1967
Јунајтас 1967. године
Пуно имеЈохннy Унитас
Датум рођења7 мај, 1933(1933-05-07)
Место рођењаПитсбург, Пенсилванија
 САД
Датум смрти11. септембар 2002.(2002-09-11) (69 год.)
Место смртиБалтимор, Мериленд
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ЗанимањеКвотербек
Висина1,85 м
Тежина89 кг

Џони Константин Јунајтас (/јуːˈнаɪтəс/;[а] 7. мај 1933 – 11. септембар 2002), с надимцима „Џони Ју” и „Златна рука”, био је амерички професионални фудбалски играч у Националној фудбалској лиги (НФЛ). Већину каријере је провео играјући за Индијанаполис колтсе. Био је рекордни квотербек и највреднији играч НФЛ-а 1959, 1964 и 1967.

Током 52 године држао је рекорд за највећи број узастопних игара са тачдауном (постављен између 1956. и 1960), док рекорд није оборио Дру Брис 2012. године. Јунајтас је био прототип квотербека модерног доба, са снажном игром у пролазима, великим медијским покрићем и широком популарношћу. Он је конзистентно навођен као један од највећих НФЛ играча свих времена.[3]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Питсбург стилерси[уреди | уреди извор]

Након његове студентске каријере, Питсбург стилерси из НФЛ-а су регрутовали Јунајтаса у деветом колу. Међутим, он је отпуштен пре него што је започела сезона као сувишан међу четири квотербека који су настојали да попуне три места. Главни тренер Стилерса Волт Кислинг је донео одлуку о Јунајтасу. Он је сматрао да није довољно паметан да буде квотербек НФЛ тима,[4] те му на тренинзима са Стилерсима није додавана лопта. Међу онима који су одбацили Јунајтаса био је и Тед Марчиброд, будући дугогодишњи главни тренер НФЛ-а. Изван фудбала, Јунајтас - до тог времена ожењен - радио је у грађевинарству у Питсбургу како би издржавао породицу.[5] Током викенда играо је као квотербек, сејфти и пантер локалног полупрофесионалног тима званог Блумфилд фамси за 6 долара по игри.[6]

Балтиморски колтси[уреди | уреди извор]

Године 1956, Јунајтас се придружио Балтиморским колтсима из НФЛ-а под легендарним тренером Вибом Јубанком, након што је у последњем тренутку затражено да се придружи лајнмену Блумфилд рамса Џиму Деглау, раднику из жељезаре са животним околностима сличним Јунајтасовим, у задњем заказаном покушају Колтса. Пар је позајмио новац од пријатеља како би платили за бензин за пут. Касније је Деглау изјавио у разговору с једним новинарем након Јунајтасове смрти, „[његов] ујак му је рекао да не долази. [Он] је био забринут да ће лоше изгледати, ако буде дошао и Колтси га не приме (за остале НФЛ тимове).”[7] Колтси су регрутовали Јунајтаса, на велико разочарање Кливлендских браунса, који су намеравли да приме бившег квотербека Стилерса.[8]

Јунајтас је имао свој НФЛ деби с неугодним „mop-up” наступом против Детројта, одигравши 0-2 са једним пресретањем.[9] Две недеље касније, почетни квотербек Џорџ Шо претрпео је сломљену ногу против Чикаго берса. У његовој првој озбиљној акцији, пресретнуто је Јунајтасово почетно додавање и враћено за тачдаун. Затим је извео лоше додавање у својм следећем потезу, неспретност коју су супарници повратили. Јунајтас се брзо опоравио од губитка са резултатом 58-27, што је довело Колтсе до уздрмају Грин Беј пакерсе и до њихове прве победе над Кливлендом. Те године је извео девет тачдаун додавања, укључујући једно у финалу сезоне којим је започео његов рекордни низ од 47 игара. Његова 55,6 постотна стопа завршавања била је рекорд за новајлије.

1958: „Највећа игра икад играна”[уреди | уреди извор]

Јунајтас је наставио свој подвиг током 1958. године прошавши са 2.007 јарди и 19 тачдауна, док су Колтси освојили титулу Западне конференције. Колтси су освојили НФЛ шампионат под његовим вођством 28. децембра 1958, победивши Њујорк џајантсе 23-17 у продужетку изненадне смрти на тачдауну путем фулбека Алана Амечија. Била је то прва утакмица са продужетком у историји НФЛ-а, а често је називају и „највећом игром која је икада одиграна”. Игра, коју је НБЦ телевизијски преносио широм САД, заслужна је за подстицање пораста популарности професионалног фудбала током 1960-их.[10]

1959 МВП сезона[уреди | уреди извор]

Године 1959, Јунајтаса је Асошијетед прес (АП) први пут именовао НФЛ-овим МВП-ом.[б] Исто тако је био играч године Јунајтед прес интернашонала, због његовог НФЛ вођства у пређеним јардима (2.899), тачдаунима (32) и комплетирањима (193). Потом је предводио Колтсе до поновљеног шампионског статуса, победивши Џајантсе са 31-16 у игри за титулу.[15]

Статистике НФЛ каријере[уреди | уреди извор]

Легенда
Вођство лиге
Тим је освојио НФЛ шампионат
Супербоул шампион
АП НФЛ МВП
Задебљано Врхунац каријере
Година Тим Г W-L-Т Цмп Ат % Јарди ТД Инт Лнг Y/А Стопа 4QЦ ГWД
1956 БАЛ 12 3–4 110 198 55,6 1.498 9 10 54 7,6 74,0 0 0
1957 † БАЛ 12 7–5 172 301 57,1 2.550 24 17 82 8,5 88,0 0 0
1958 БАЛ 10 8–1 136 263 51,7 2.007 19 7 77 7,6 90,0 1 1
1959 БАЛ 12 9–3 193 367 52,6 2.899 32 14 71 7,9 92,0 1 1
1960 БАЛ 12 6–6 190 378 50,3 3.099 25 24 80 8,2 73,7 1 2
1961 БАЛ 14 8–6 229 420 54,5 2.990 16 24 72 7,1 66,1 3 4
1962 БАЛ 14 7–7 222 389 57,1 2.967 23 23 80 7,6 76,5 3 3
1963 БАЛ 14 8–6 237 410 57,8 3.481 20 12 64 8,5 89,7 3 3
1964 БАЛ 14 12–2 158 305 51,8 2.824 19 6 74 9,3 96,4 2 2
1965 БАЛ 11 8–2–1 164 282 58,2 2.530 23 12 61 9,0 97,4 3 2
1966 БАЛ 14 9–4 195 348 56,0 2.748 22 24 89 7,9 74,0 1 1
1967 БАЛ 14 11–1–2 255 436 58,5 3.428 20 16 88 7,9 83,6 4 3
1968 БАЛ 5 — 11 32 34,4 139 2 4 37 4,3 30,1 0 1
1969 БАЛ 13 7–5 178 327 54,4 2.342 12 20 52 7,2 64,0 2 3
1970 БАЛ 14 10–2–1 166 321 51,7 2.213 14 18 55 6,9 65,1 3 3
1971 БАЛ 13 3–2 92 176 52,3 942 3 9 35 5,4 52,3 — —
1972 БАЛ 8 1–4 88 157 56,1 1.111 4 6 63 7,1 70,8 — —
1973 СД 5 1–3 34 76 44,7 471 3 7 51 6,2 40,0 — —
Каријера 211 118–63–4 2.830 5.186 54,6 40.239 290 253 89 7,8 78,2 27 29

Извор:[16]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ литв. Jonas Konstantinas Jonaitis[1][2]
  2. ^ Савремени извори и Pro-Football-Reference.com препознају Јунајтаса као АП МВП из 1959. године,[11][12] док други, укључујући Званични НФЛ записник и књигу чињеница 2015, наводе Чарлија Конерлија као добитника награде.[13][14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Био”. www.јохннyунитас.цом. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 28. 11. 2016. 
  2. ^ „Јохннy Унитас”. www.литххоф.орг. Приступљено 28. 11. 2016. 
  3. ^ „Плаyоффс раисе хисторицал стакес”. еспн.цом. Приступљено 19. 1. 2010. 
  4. ^ Дан Роонеy: Мy 75 yеарс wитх тхе Питтсбургх Стеелерс анд тхе НФЛ. ISBN 978-0-306-81569-0.; п. 62.
  5. ^ МацЦамбридге, 2005 пг. 124
  6. ^ Цаванаугх, 2008 пг. 166
  7. ^ „Yоунгстер'с дриве цоулдн'т бе сацкед”. даилyпресс.цом. 20. 10. 2002. Архивирано из оригинала 23. 02. 2010. г. Приступљено 5. 8. 2009. 
  8. ^ „Унитас сет тхе QБ голд стандард”. Питтсбургпост-газетте.цом. 17. 9. 2002. Архивирано из оригинала 21. 12. 2008. г. Приступљено 5. 8. 2009. 
  9. ^ Сун, Балтиморе. „Унитас' фирст пасс wасн'т а Беарс' ТД”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 02. 01. 2020. 
  10. ^ Грегорy, Сеан (29. 12. 2008). „Тхе Фоотбалл Гаме тхат Цхангед Ит Алл”. Тиме. Приступљено 18. 1. 2017. 
  11. ^ „Унитас Намед Плаyер Оф Yеар Ин Про Фоотбалл”. Тхе Тусцалооса Неwс. Ассоциатед Пресс. 24. 12. 1959. стр. 10. Приступљено 9. 1. 2017. 
  12. ^ „АП НФЛ Мост Валуабле Плаyер Wиннерс”. Про-Фоотбалл-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Приступљено 20. 6. 2016. 
  13. ^ Лее, Бренден; Геллерман, Јацоб; Кинг, Роберт, ур. (2015). 2015 Оффициал НФЛ Рецорд анд Фацт Боок (ПДФ). Натионал Фоотбалл Леагуе. стр. 524. Приступљено 1. 8. 2016. 
  14. ^ „Натионал Фоотбалл Леагуе МВПс Бy Тхе Ассоциатед Пресс”. Гадсден Тимес. Ассоциатед Пресс. 8. 1. 1991. стр. Б2. Приступљено 9. 1. 2017. 
  15. ^ Селл, Јацк (28. 12. 1959). „Цолтс Дестроy Гиантс фор Про Цроwн, 31–16”. Питтсбургх Пост-Газетте. стр. 20. Приступљено 17. 1. 2017. 
  16. ^ „Јохннy Унитас Статс”. про-фоотбалл-референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 16. 11. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Болус, Јим, анд Биллy Реед. Цардинал Фоотбалл. Цхампаигн, ИЛ: Спортс Пуб Инц., 1999.
  • Цаллахан, Том. Јохннy У: тхе лифе анд тимес оф Јохн Унитас. Неw Yорк: Цроwн Публисхерс, 2006.
  • Лазенбy, Роланд. Јохннy Унитас: тхе бест тхере евер wас. Цхицаго: Триумпх Боокс, 2002.
  • Сцхаап, Дицк (1999). "Јохннy Унитас: Сундаy'с Бест". Ин ЕСПН СпортсЦентурy. Мицхаел МацЦамбридге, Едитор. Неw Yорк: ЕСПН-Хyперион Боокс. пп. 154–65.
  • Цаванаугх, Јацк (2008), Гиантс Амонг Мен. Неw Yорк:Рандом Хоусе. ISBN 978-1-58836-697-9.
  • МацЦамбридге, Мицхаел (2005), Америца'с Гаме. Неw Yорк:Анцхор Боокс. ISBN 978-0-307-48143-6.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џони Јунајтас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džoni_Junajtas&oldid=27676313”