Литвански језик

Из Википедија

Литвански језик (lietuvių kalba)
Говори се у:	Литванији, Пољској, Белорусији, Летонији, Русији, Западној Европи.
Регија:	Балтички регион, Североисточна Европа
Укупно људи који говоре литвански:	4 милиона (2,9 у Литванији)
Језичка група: Класификација:	индоевропска балтички источнобалтички литвански
Статус језика
Званични језик у:	Европској унији, Литванији
Регулисан од:	Lietuvių kalbos komisija (Комисија за литвански језик)
Кодови и шифре литванскиг језика
ISO 639-1	lt
ISO 639-2	lit
SIL	LIT

Литвански или литавски (литвански lietuvių kalba) је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.

У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.

Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (žemaitique), и јужне (aukštaitique). Јужни дијалети, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.

Садржај

1 Историја
2 Карактеристике
3 Пример текста
- 3.1 Месеци у години
- 3.2 Основни изрази
4 Спољашње везе

[уреди] Историја

Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п.н.е.

Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.

Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.

[уреди] Карактеристике

Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž. Пише се латиничним писмом.

Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.

У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.

Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.

Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи sūnus (син) и avis (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: dūmas/dhumas (дим), vilkas/vrkas (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: vyras/vir (човек), ariu/aro (орем), du/duo (два), septyni/septem (седам) и.т.д.

Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.

[уреди] Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. 
Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis 
vienas kito atžvilgiu kaip broliai.

[уреди] Месеци у години

Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis,
Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis

[уреди] Основни изрази

taip - да
ne - не
ačiū - хвала
(ar) kalbate serbiškai? - говорите ли српски?
Sveiki - здраво

[уреди] Спољашње везе

Литвански језик на Википедији

	Службени језици Европске уније
бугарски \| дански \| енглески \| естонски \| фински \| француски \| немачки \| грчки мађарски \| ирски \| италијански \| летонски \| литвански \| малтешки \| пољски португалски \| румунски \| словачки \| словеначки \| холандски \| чешки \| шпански \| шведски
Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима