Пенсилванија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пенсилванија
Држава Пенсилванија
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Харисбург
Највећи град Филаделфија
Гувернер Том Корбет
Службени језик нема
Површина 119.283 km²
 - Копнена 116.074 km²
 - Водена 3.208 km²
Становништво 2008.
 - Број 12.448.279
 - Густина становништва 105,80 ст./km²
Временска зона Eastern: UTC-5/-4
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 12. децембар 1787.
 - Поредак 2.
Географска дужина 74°41′W — 80°31′W
Географска ширина 39°43′N — 42°16′N
Ширина 455 km
Дужина 255 km
Висина
 - Највиша 979 m
 - Најнижа 0 m
Скраћенице
 - Поштанска PA
 - ИСО 3166-2 US-PA
Веб-сајт www.state.pa.us

Пенсилванија (енгл. Pennsylvania), званично Држава Пенсилванија (енгл. Commonwealth of Pennsylvania), је савезна држава Сједињених Америчких Држава. Налази се у регионима Великих језера, Североистока и Средњег Атлантика. Граничи са са Делавером на југоистоку, Мерилендом на југу, Западном Вирџинијом на југозападу, Охајом на западу, језерима Ири и Онтарио који чине границу са Канадом на северозападу, Њујорком на северу и Њу Џерзијем на истоку. Планине Апалачи се простиру дуж целе државе. По подацима из 2008. Пенсилванија је имала 12.448.279 становника. Пенсилванија је на 33. месту по величини, на 6. месту по броју становника и на 9. месту по густини насељености међу 50 савезних држава. Главни град је Харисбург, а највећи град је Филаделфија. Остали већи градови су Питсбург, Алентаун и Ири.

Географија[уреди]

Пенсилванија је 33. држава по величини у United States. Границе су Mason–Dixon line на југу, Twelve-Mile Circle тачно на граници Pennsylvania-Delaware, река Делавер на истоку. Пенсилванија се граничи са 6 других држава, а то су: Њујорк на западу, Њу Џерзи на истоку, Делавер и Мериленд на југоистоку, Западна Вирџинија на југозападу и Охајо на западу.

Она има градове: Рединг, Лебанон и Ланкастер на југоистоку, Питсбург на југозападу, три града Алентаун, Бетлехем и Истон у центру (иначе познат као Lehigh Valley).

Округ Пенсилваније

Клима[уреди]

Пенсилванија има разноврсну климу, иако цела држава има хладне зиме и влажна лета. Већи део Филаделфије има неке карактеристике влажне суптропске климе, па прекрива велики део Делавера и Мериленда на југу.

Кретањем ка планинској унутрашњости државе, клима постаје хладнија, број облачних дана се повећава. Западне области државе, посебно локације близу језера Ири, може да прими више од 250 цм падавина годишње. Пенсилванија мо+е бити предмет временских непогода од пролеча до лети у јесен.

Историја[уреди]

Прије него што су се Европљани доселили у ове просторе, у њима су живјели припадници домаћих племена Индијанаца: Делавери, Ирокези, Сасквеханок, Шони, Ири и други.[1]

Године 1681, Чарлс II од Енглеске додијелио је ове просторе Вилијаму Пену,[2] у замјену за 20.000 фунти (сразмјерно око 30 милиона америчких долара 2007)[3]) које је дуговао његовом оцу, адмиралу Вилијаму Пену. То је била једна од највећих додјела земље појединцу у историји.[тражи се извор од 01. 2014.] Простори су названи именом Пенсилванија, што је значило „Пенове шуме“, у част адмирала Вилијама Пена. Вилијам Пен је хтио да се простор назове само Силванија, пошто се бојао да ће људи помислити да га је назвао по себи, али тадашњи краљ Енглеске Чарлс није дозволио промјену имена.

Пен је основао владу са двјема иновацијама, које су се доцније често користиле у земљама „Новог свијета“: основао је окружну комисију и загарантовао право вјероисповијести.

Будући да није имала ни злата ни сребра, Пенсилванија је, иако колонија, штампала сопствену папирну валуту у периоду од 1730. до 1764. када је ступио на снагу Закон о валути. Тај папирни новац је био познат као енгл. Colonial Scrip (дословно „колонијални папирић“).

На Првом континенталном конгресу 1774. 12 колонија је послало своје представнике.[4] Први континентални конгрес се састао у Филаделфији, гдје је и потписана Декларација о независности САД.[5] Међутим, када су британске снаге напале и заузеле град, Континентални конгрес се повукао ка западу, у Ланкастер, у Пенсилванији, гдје се поново састао у суботу, 27. септембра 1777. а потом у Јорк. Ту је написан уговор о конфедерацији, којим су 13 независних колонија постале нова нација. Касније је написан и нови устав САД, и за то је поново изабрана Филаделфија.[6]

Пенсилванија је била друга држава која је ратификовала амерички устав, 12. децембра 1787,[7] пет дана након Делавер.

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
6.302.115 7.665.111 8.720.017 9.631.350 9.900.180 10.498.012 11.319.366 11.793.909 11.863.895 11.881.643 12.281.054 12.702.379


Пенсилванија је имала 12.763.536 становника 2012. године. Од 2010. број становника се повећао за о.5%.

Од људи који живе у Пенсилванији, 74,5 % је ту и рођено, 18,4 % у дургој Америчкој држави, 1,5 % у Puerto Rico, САД или су рођени у иностранству, а родитељи су им Американци, док је 5,6% рођено у иностранству.

81,9 % су белци, 11,3% су Црнци или Афроамериканци, 0,3 % Амерички Индијанци, 2,9% су Азијског порекла, а 1,9% су остале расе (према попису из 2010. године). 5,9 % од укупног становништва је било Hispanic или Латино порекла ( могу бити било које расе).

32,1 % деца млађа од 1. године су била мањина у Пенсилванији ( по попису из 2011. године).

Старосна пирамида Пенсилваније
Демографија Пенсилваније[1]
Боја Бијелци Црнци ИЕ* Азијати ХП*
2000 (укупан број) 87,60% 10,71% 0,43% 2,04% 0,07%
2000 (само латино-американци) 2,74% 0,44% 0,06% 0,03% 0,02%
2005 (укупан број) 86,83% 11,20% 0,45% 2,46% 0,09%
2005 (само латино-американци) 3,52% 0,53% 0,07% 0,05% 0,02%
Раст 2000–05 (укупан број) 0,32% 5,83% 5,64% 22,23% 18,99%
Раст 2000–05 (без латино-американаца) -0,64% 5,21% 2,77% 21,86% 14,13%
Раст 2000–05 (само латино-американци) 29,86% 20,24% 23,61% 45,64% 35,44%
* ИЕ означава Индијанце и Ескиме, а ХП означава Хавајчане и потомке домородаца острва Пацифика

Највећи градови[уреди]

Филаделфија
Филаделфија
Питсбург
Питсбург
Поредак Град Популација Алентаун
Алентаун
Ири
Ири
1 Филаделфија 1.526.006
2 Питсбург 305.704
3 Алентаун 118.032
4 Ири 101.786
5 Рединг 88.082
6 Скрантон 76.089
7 Бетлехем 74.982
8 Ланкастер 59.322
9 Харисбург 49.528
10 Алтуна 46.310



Економија[уреди]

Пенсилванија је 2010. године укупан број државних производа од $570 милијарди долара и са тим заузима 6. место у нацији. Када би Пенсилванија била независна држава, њена економија би била веома добра и заузела би 18. место по величини у свету.

Као у САД и у већини држава, највећи приватни послодавац је Wal-Mart, пратећи Универзитет у Пенсилванији.

Стопа незапослености Пенсилваније је 7,4% ( од Априла 2012. године).

Референце[уреди]

  1. ^ „Индијанска племена Пенсилваније“. Accessgenealogy.com Приступљено 8. 1. 2013.. 
  2. ^ „Додјела провинције Пенсилваније“. Yale.edu Приступљено 8. 1. 2013.. 
  3. ^ http://www.measuringworth.com/ Процјена вриједности
  4. ^ „Хронологија библиотеке Конгреса од 1773. до 1774“. Memory.loc.gov Приступљено 8. 1. 2013.. 
  5. ^ „Библиотека конгреса: Примарни документи - Декларација независности“. Loc.gov. 24. 8. 2012. Приступљено 8. 1. 2013.. 
  6. ^ „Девет главних градова САД“. Senate.gov Приступљено 8. 1. 2013.. 
  7. ^ „Пенсилванија ратификовала устав 1787“. Memory.loc.gov Приступљено 8. 1. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :