Пенсилванија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Држава Пенсилванија
Застава савезне државе Пенсилванија Грб савезне државе Пенсилванија
Надимак: Keystone State, Quaker State, Coal State, Oil State
Карта САД са истакнутом савезном државом Пенсилванија
Главни град Харизбург
Највећи град Филаделфија
Гувернер Ед Рендел
Службени језик нема
Површина 119.283 km²
 - Копно 116.074 km²
 - Вода 3.208 km²
Становништво (2000.)
 - Број 12.281.054
 - Густина насељености 105,80/km²
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 12. децембар 1787.
 - Поредак 2.
Временска зона Eastern: UTC-5/-4
Географска ширина 39°43′N — 42°16′N
Географска дужина 74°41′W — 80°31′W
Ширина 455 km
Дужина 255 km
Висина
 - Највиша 979 m
 - Најнижа 0 m
Скраћенице
 - Поштанска PA
 - ISO 3166-2 US-PA
Интернет страница www.state.pa.us

Пенсилванија (енгл. Pennsylvania) је држава чланица Сједињених Америчких Држава. Главни град ове државе је Харизбург, а највећи град је Филаделфија. По подацима из 2000. године, Пенсилванија је имала 12.281.054 становника.

Садржај

[уреди] Историја

Прије него што су се Европљани доселили у ове просторе, у њима су живјели припадници домаћих племена Индијанаца: Делавери, Ирокези, Сускехануци, Шони, Ерији и други.[1]

Године 1681, Чарлс II од Енглеске додијелио је ове просторе Вилијаму Пену,[2] у замјену за 20.000 фунти (сразмјерно око 30 милиона америчких долара 2007)[3]) које је дуговао његовом оцу, адмиралу Вилијаму Пену. То је била једна од највећих додјела земље појединцу у историји.[4] Простори су названи именом Пенсилванија, што је значило „Пенове шуме“, у част адмирала Вилијама Пена. Вилијам Пен је хтио да се простор назове само Силванија, пошто се бојао да ће људи помислити да га је назвао по себи, али тадашњи краљ Енглеске Чарлс није дозволио промјену имена.

Пен је основао владу са двјема иновацијама, које су се доцније често користиле у земљама „Новог свијета“: основао је окружну комисију и загарантовао право вјероисповијести.[4]

Да би се одбранила од недостатка злата и сребра, пенсилванијска колонија је штампала своју сопствену папирну валуту, од 1730. до 1764. године, када је ступио на снагу Закон о валути. Тај папирни новац је био познат као енгл. Colonial Scrip (дословно „колонијални папирић“).

На Првом националном конгресу 1774. године, 12 колонија је послало своје представнике.[5] Први континентални конгрес се састао у Филаделфији, гдје је и потписана Декларација о независности САД.[6] Међутим, када су британске снаге напале и заузеле град, Континентални конгрес се повукао ка западу, у Ланкастер, у Пенсилванији, гдје се поново састао у суботу, 27. септембра 1777. године, а потом у Јорк. Ту је написан уговор о конфедерацији, којим су 13 независних колонија постале нова нација. Касније је написан и нови устав САД, и за то је поново изабрана Филаделфија.[7]

Пенсилванија је била друга држава која је ратификовала амерички устав, 12. децембра 1787,[8] пет дана након Делавер.

[уреди] Демографија

Демографија Пенсилваније[1]
Боја Бијелци Црнци ИЕ* Азијати ХП*
2000 (укупан број) 87,60% 10,71% 0,43% 2,04% 0,07%
2000 (само латино-американци) 2,74% 0,44% 0,06% 0,03% 0,02%
2005 (укупан број) 86,83% 11,20% 0,45% 2,46% 0,09%
2005 (само латино-американци) 3,52% 0,53% 0,07% 0,05% 0,02%
Раст 2000–05 (укупан број) 0,32% 5,83% 5,64% 22,23% 18,99%
Раст 2000–05 (без латино-американаца) -0,64% 5,21% 2,77% 21,86% 14,13%
Раст 2000–05 (само латино-американци) 29,86% 20,24% 23,61% 45,64% 35,44%
* ИЕ означава Индијанце и Ескиме, а ХП означава Хавајчане и потомке домородаца острва Пацифика

[уреди] Галерија

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе


САД Овај незавршени чланак Пенсилванија везан је за САД.
Користећи правила Википедије, проширите га.


Сједињене Америчке Државе
Политичка подела
Федерални округ Округ Колумбија
Државе Ајдахо | Ајова | Алабама | Аљаска | Аризона | Арканзас | Вајоминг | Вашингтон | Вермонт | Вирџинија | Висконсин | Делавер | Западна Вирџинија | Илиноис | Индијана | Јужна Дакота | Јужна Каролина | Јута | Калифорнија | Канзас | Кентаки | Колорадо | Конектикат | Луизијана | Масачусетс | Мејн | Мериленд | Минесота | Мисисипи | Мисури | Мичиген | Монтана | Небраска | Невада | Њујорк | Њу Мексико | Њу Хемпшир | Њу Џерзи | Оклахома | Орегон | Охајо | Пенсилванија | Роуд Ајланд | Северна Дакота | Северна Каролина | Тексас | Тенеси | Флорида | Хаваји | Џорџија
Придружене државе Америчка Самоа | Гуам | Северна Маријанска острва | Порторико | Девичанска острва
Острвске територије Бејкер | Вејк | Џарвис | Кингмен | Мидвеј | Наваса | Палмира | Атол Џонсон
Направи књигу