Ганглиозид

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемијска структура ганглиозида.

Ганглиозид је молекул који се састоји од гликосфинголипида (керамида и олигосахарида) са једним или више молекула сијалинске киселине (е.г. N-ацетилнеураминска киселина, NANA) везана за шећерни ланац.[1] 60+ познатих ганглиозида се углавном разликује по позицији и броју НАНА остатака.

Функција[уреди | уреди извор]

Ганглиозиди, гликосфинголипиди, анд гликопротеини су компоненте ћелијске мембране који модулишу пренос ћелијских сигнала. Они се концентрују у липидним сплавовима. Недавно је утврђено да имају значајну улогу у имунологији. Они дају ћелијама препознатљиве површинске маркере који омогућавају ћелијско препознавање и међућелијску комукацију. Структуре сличне АБО крвној групи антигена на површини људских ћелија могу да буду олигосахаридне компоненте гликосфинголипида.

Природни и семисинтетички ганглиозиди се сматрају могућим лековима за неуродегенеративна обољења.[2]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Моццхетти I (2005). „Еxогеноус ганглиосидес, неуронал пластицитy анд репаир, анд тхе неуротропхинс”. Целл Мол Лифе Сци. 62 (19-20): 2283—94. ПМИД 16158191. дои:10.1007/с00018-005-5188-y. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]