Хемогеномика

С Википедије, слободне енциклопедије

Хемогеномика, или хемијска геномика, је систематско тестирање наменских хемијских колекција малих молекула на појединачним фамилијама биолошких мета (е.г., ГПЦР, нуклеарни рецептори, киназе, протеазе, етц.) са ултиматним циљем да се идентификују нови лекови и биолошке мете лекова.[1] Типично су поједини чланови циљне колекције добро окарактерисани тако да су познате функције њихове биолошких мете, као и једињења која модулишу те функције (лиганди у случају рецептора, инхибитори ензима, или блокатори јонских канала). За друге чланове циљне фамилије често није позната функција и нису утврђени лиганди, нпр. случај орфан рецептора. Путем идентификације активних једињења која модулишу дејство мање познатих чланова биолошке фамилије, може се разјаснити функција тих нових биолошких мета. Иницијални сет активних једињења на њима се може користити као почетна тачка у процесу окривања лекова. Комплетирањем пројекта људског генома изобиље биолошких мета које су потенцијално подесне за терапеутску интервенцију је постало доступно. Хемогеномика је усредсређена на изучавање интерсекције свих познатих лекова на свим потенцијалним биолошким метама.[2]

Наменске хемијске колекције се често конструишу полазећи од познатих лиганда за један или више чланова циљне биолошке фамилије. Пошто се део лиганда који су дизајнирани и синтетисани с циљем везивања за једног члана фамилије, такође везује за додатне чланове, једињења садржана у наменској колекцији имају тенденцију да се колективно везују у већој мери за циљну биолошку фамилију.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бредел, M.; Јацобy, Е. (2004). „Цхемогеномицс: Ан емергинг стратегy фор рапид таргет анд друг дисцоверy”. Натуре Ревиеwс Генетицс. 5 (4): 262—275. ПМИД 15131650. дои:10.1038/нрг1317. 
  2. ^ Намцхук, M. Н. (2002). „Финдинг тхе молецулес то фуел цхемогеномицс”. Таргетс. 1.4: 125—129. 
  3. ^ Царон ПР, Муллицан MD, Масхал РД, Wилсон КП, Су МС, Мурцко МА (2001). „Цхемогеномиц аппроацхес то друг дисцоверy”. Цурр Опин Цхем Биол. 5 (4): 464—70. ПМИД 11470611. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]