Хипотеза о ријеткој Земљи
Хипотеза о ријеткој Земљи заговара тезу да настанак сложенијих вишећелијских организама (па и интелигенције) захтијева врло ријетку комбинацију астрофизичких и геолошких догађаја и услова. Теорија заступа став да ванземљски живот захтјева планету сличну Земљи, са сличним условима, те да постоји јако мало таквих планета.
Хипотеза о ријеткој Земљи је у супротности са Коперниковим принципом који су заговарали Царл Саган и Франк Драке, између осталог.[1] Тај принцип наводи да је Земља обична стјеновита планета у типичном планетарном саставу, која се налази у просјечној регији врло честог типа пречкасте спиралне галаксије, те је стога по тој теорији живот врло чест у свемиру. Wард и Броwнлее пак заговарају супротно: планете, планетарни састави и галактичке регије су онолико пријатељске сложенијем животу као и на Земљи, Сунчевом систему и Млијечном путу те су врло ријетки. Хипотеза о ријеткој Земљи је стога могуће рјешења за Фермијев парадокс: "Ако је ванземаљски живот чест, зашто га нисмо још нигдје открили?[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wард & Броwнлее 2000, стр. xxи–xxиии
- ^ Wебб 2002