Млечни пут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уметнички концепт Млечног Пута израђен по детаљним научним посматрањима и прорачунима

Млечни пут је пречкаста спирална галаксија у којој се налази и Сунце и која је члан Локалне галактичке групе унутар Вирго суперјата галаксија. Пречник главног диска Млечног пута је између 80.000 и 100.000 светлосних година, или 250.000 до 300.000 светлосних година у његовом обиму.

Дебљина изван галактичког језгра досеже приближно 1000 светлосних година. Процењује се да наша галаксија садржи приближан број од 300 милијарди звезда, али тај број би у будућности могао да се попне на 400 милијарди уколико звезде мање масе постану доминантне.

Пример физичке величине Млечног пута: Уколико би се наша Галаксија умањила тако да њен пречник износи 130 километара, пречник Сунчевог система би у том случају износио 2 милиметра. Галактички Хало шири се изван галаксије али је лимитиран захваљујући сателитима Млечног пута, Малог и Великог Магелановог облака, који у афелу имају удаљеност од 180.000 светлосних година. Визуелна апсолутна магнитуда Млечног пута износи −20.9.

Иако је Млечни пут само једна од милијарди галаксија у видљивом делу универзума, она је од посебног значаја за људски род јер је дом Сунчевог система. Сунце се налази у Орионовом спиралном краку Млечног пута на 8.6 килопарсека од средишта Галаксије, на приближно средини пута од центра до краја диска Млечног пута.

Етимологија[уреди]

Млечни пут превод је латинске речи Via Lactea, док је корен речи изведен из грчке речи galaxia - (gala, galactos значи млеко). Иначе, по старогрчком миту Млечни пут настао је када се млеко излило из прсију богиње Хере по небу, приликом тајног дојења Херакла, којег је подметнуо Зевс.

Млечни пут у српском језику носи и назив „Кумова слама“.

Назив Галаксија написано великим словом Г односи се на галаксију Млечни пут, док израз галаксија написано малим словом г означава било коју другу галаксију и врсту објекта у васиони

Историја[уреди]

Старост Млечног пута је тешко утврдити, али се процењује на око 13,6 милијарди година колико износи старост неких од звезда у нашој галаксији, скоро колико и сам свемир (13,7 милијарди година).

Састав и структура[уреди]

Верује се да по облику наша галаксија спада у групу пречкастих спиралних галаксија. Састоји се од језгра окруженог диском састављеним од гаса, прашине и звезда. Диск се састоји од четири велика и два мала крака, који извиру из центра галаксије. Од 2006. године, на основу научних анализа, верује се да маса Млечног пута износи 5,8×1011M и да садржи између 200 и 400 милијарди звезда. Апсолутна магнитуда Млечног пута је процењена на −20.9. Претпоставља се да већину масе (95%) Млечног пута чини тамна материја која формира Хало тамне материје чија маса се креће између 600 и 3000 милијарди сунчевих маса M, и концентрисана је према галактичком центру.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Млечни пут