Инвалидско осигурање
Инвалидско осигурање је врста социјалног осигурања које се обезбеђују за случај инвалидности проузроковане болешћу или повредом ван посла несрећом на послу или професионалном болешћу као и за случај телесног оштећења проузрокованог несрећом на послу или професионалном болешћу.[1] Ово право се стиче на основу инвалидности која се одређује према узроку инвалидности, стању инвалидности и преосталој радној способности и годинама живота осигураника, а у складу са начелом расподеле према раду, улагањем у инвалидске фондове и другим мерилима у погледу доприноса осигураника друштвеној заједници.[2]
Значај[уреди | уреди извор]
Један од облика заштите за случај инвалидности обезбеђује обавезно инвалидско осигурање. На тај начин, инвалидско осигурање доприноси осећају сигурности код сваког појединца који је осигурањем обухваћен. Свако од нас тако може да зна да је сигуран, заштићен и да се његов рад и труд исплате, као и да су тешкоће са којима се суочава услед инвалидитета решиве.
Предуслови[уреди | уреди извор]
Инвалидско осигурање се радним људима обезбеђују у следећим случајевима:
- губитка или смањења способности за рад услед инвалидности - оспособљавање за рад и запошљавање према преосталој радној способности, а ако за то нема услова - материјална средства за издржавање,
- у случају телесног оштећења, проузрокованог несрећом на послу или професионалним обољењем (телесно оштећење) - стално новчано примање (без обзира да ли оштећење има или нема утицаја на радну способност),
- у случају опасности од наступања инвалидности у вези са радом на одређеном послу - оспособљавање за рад и запошљавање на другом послу
Услови[уреди | уреди извор]
Основи услови за стицање права из инвалидског осигурања су:
- инвалидност,
- телесно оштећење од најмање 30%,
- непосредна опасност од наступања инвалидности у вези са радом на одређеном радном месту.
При томе треба имати у виду да с инвалидност постоји само кад услед болести, повреде ван посла несреће на послу или професионалне болести наступи губитак или смањење способности за рад на конкретном послу, који се не могу отклонити лечењем односно медицинском рехабилитацијом.
Права које се обезбеђују инвалидским осигурањем[уреди | уреди извор]
Инвалидским осигурањем обезбеђују се следећа права:
- Право на оспособљавање за рад на другом послу (професионална рехабилитација) и право на материјално обезбеђење
- Право на запошљење према преосталој радној способности и право на новчане накнаде,
- Право на инвалидску пензију, као и право на додатак за помоћ и негу - ако је она потребна,
- Право на инвалиднину.
Телесно оштећење према тежини[уреди | уреди извор]
Права на основу телесног оштећења једнака су за све инвалиде истог степена телесног оштећења, према скали за разврставање телесног оштећења, која је сачињена према тежини тог оштећења у осам степени, и то:
| Степен | Телесно оштећење |
|---|---|
| 1 | 100% |
| 2 | 90% |
| 3 | 80% |
| 4 | 70% |
| 5 | 60% |
| 6 | 50% |
| 7 | 40% |
| 8 | 30% |
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Др Предраг П. Јовановић, Заштита инвалида у радној средини, Оригинални научни рад Универзитет у Новом Саду, Правни факултет у Новом Саду: стр. 931–944 364. . дои:10.5937/зрпфнс49-9756. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Закона о инвалидском осигурању ("Службени лист СФРЈ", бр. 5/65)
Литература[уреди | уреди извор]
- Дамјан Татић, Заштита људских права особа са инвалидитетом, «Службени гласник», Београд, 2008.
- Викторија Цуцић (уредник), Особе са инвалидитетом и окружење, Београд, 2001.
- Др Марио Рељановић, Примена антидискриминационог законодавства у области рада, Темида, бр.2/2014,
- Боривоје М. Шундерић, Право Међународне организације рада, Београд, 2001, стр. 441.
- Конвенције ОУН о правима особа са инвалидитетом.
