Изотиазол
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Izotiazol
| |||
| Други називи
1,2-тиазол
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.241.294 | ||
| |||
| Својства | |||
| C3H3NS | |||
| Моларна маса | 85,12 g·mol−1 | ||
| Тачка кључања | 114 °C (237 °F; 387 K) | ||
| Киселост (пКа) | -0.5 (за коњуговану киселину)[3] | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
тиазол, изоксазол | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Изотиазол је тип органског једињења које са састоји од петочланог ароматичног прстена са три атома угљеника, једним азотом, и једним сумпором.[5] Изотиазол је члан класе једињења познатих као азоли. У контрасту са изомерним тиазолом, два хетероатома су у суседним позицијама.
Структура прстена изотиазола је копонента великог броја биолошки активних једињења као што су лекови зипрасидон и пероспирон.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Zoltewicz, J. A. & Deady, L. W. Quaternization of heteroaromatic compounds. Quantitative aspects. Adv. Heterocycl. Chem. 22, 71-121 (1978).
- ^ Isothiazoles, D. W. Brown and M. Sainsbury, page 513
- ^ Heterocyclic Chemistry, 3rd Edition, J.A. Joule, K. Mills, and G.F. Smith, page 394
