Јури Пољаков
| Јури Михаилович Пољаков | |
|---|---|
 Фотографија Пољакова, 2017. | |
| Датум рођења | 12. новембар 1954. |
| Место рођења | Москва СССР |
| Занимање | писац, драматург, сценариста, уредник |
| Веб-сајт | yuripolyakov |
Јури Михаилович Пољаков (12. новембар 1954) руски је писац и уредник.
Биографија[уреди | уреди извор]
После служења војног рока у склопу Оружаних снага Совјетског Савеза у Немачкој, студирао је на Филолошком факултету Московског универзитета и докторирао филологију 1981. године. Након тога радио је као наставник руског језика и књижевности.
Године 1985, након дуже забране цензора, објављене су његове збирке прича. Друга његова дела била су критикована од стране руских конзервативаца.
Пољаков у својим књигама описује живот у Русији током перестројке, живот привредника (пословних људи) за време и после нове Русије, често се бави мушким ликовима.[1]
Он је такође драматург, сценариста, уредник Литерарне газете и копредседник Савеза руских писаца.[2]
Његове књиге остварују велике тираже.[1]
Дела[уреди | уреди извор]
- Дие Анкунфтсзеит (Время прибытия). Гедицхте, 1979
- Дас Геспрäцх мит еинем Фреунд (Разговор с другом). Гедицхте, 1981
- Хундерт Таге бис зум Бефехл (Сто дней до приказа). 1980; верöффентлицхт 1987, верфилмт 1989
- Ауßерордентлицхер Зwисцхенфалл им Безирк (ЧП районного масштаба). 1981; верöффентлицхт 1985, верфилмт 1988
- Фехлерсуцхе (Работа над ошибками). 1986, верфилмт 1988
- Апотхегäум (Апофегей). ИСБН 978-3-00-024636-4, 1989
- Костја Гумакоwс Парисер Лиебе (Парижская любовь Кости Гуманкова). 1991
- Дас демократисцхе Стäдтцхен (Демгородок). 1993
- Бöцклеин ин Милцх (Козленок в молоке). 1995, верфилмт 2003
- Дер Химмел дер Гефалленен (Небо падших). ИСБН 978-3-00-023975-5, 1997, верфилмт 2000
- Ицх дацхте ан Флуцхт... (Замыслил я побег...). 1999, верфилмт 2005
- Дер Пилззар (Грибной царь). 2005
- Дие Рüцккехр дес верлоренен Ехеманнес (Возвращение блудного мужа). ИСБН 978-3-00-022847-6, 2007
- Зwисцхенфалл им Стадтбезирк (ЧП районного масштаба). 1988
- 100 Таге, Геноссе Солдат (Сто дней до приказа). 1989
- Тхе Рифлемен оф тхе Воросхилов Регимент (Ворошиловский стрелок). 1999
Преводи на српски[уреди | уреди извор]
- Коферче[3]
- Јаре у млеку[4]
- Замислио сам бекство[5]
- Париска љубав Косте Хуманкова[6]
- Апотегеј или вртоглавица од успеха[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б https://readrussia.org/writers/writer/yury-polyakov
- ^ „В «Литературной газете» сменился главред”. Росбалт (на језику: руски). Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Мали човека против репресије и система | СЕЕцулт.орг”. www.сеецулт.орг. Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Плурализација лудила - Нови руски роман - Јуриј Пољаков - Недељник Време”. www.време.цом (на језику: српски). Приступљено 2021-12-09.
- ^ Замислио сам бекство - Јуриј Михаилович Пољаков | Делфи књижаре (на језику: енглески).
- ^ Париска љубав Косте Хуманкова - Јуриј Михаилович Пољаков | Делфи књижаре (на језику: енглески).
- ^ https://www.delfi.rs/knjige/45918_apotegej_ili_vrtoglavica_od_uspeha_knjiga_delfi_knjizare.html
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лична интернет презентација
- Јури Пољаков на сајту IMDb (језик: енглески)
