Москва
Из Википедија
Москва је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². Број становника брзо расте и према попису из 2002. има их 10,3 милиона. По последњем попису из 2004. у Москви је живело 11.273.400 становника. Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи, док урбано становништво града чини 1/10 руске популације.
|
|||||
| Положај | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|
|||||
| Влада | |||||
| Држава Округ Федерални град |
 РусијаЦентрални федерални округ Москва |
||||
| Градоначелник | Јуриј Лужков | ||||
| Географске карактеристике | |||||
| Површина - Град |
1.081 km² |
||||
| Становништво - Град (2005.) - Густина |
10.415.400 8.537,2/km² |
||||
| Координате | |||||
| Висина | <130 - 253 m | ||||
| Временска зона - Лети (DST) |
MSK (UTC+3) MSD (UTC+4) |
||||
| Остале информације | |||||
| Поштански број | 101xxx-129xxx | ||||
| Позивни број | +7 495; +7 499 | ||||
| Аутомобилска ознака | 77, 99, 97, 177 | ||||
| Вебсајт: www.mos.ru | |||||
Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији има још само Санкт Петербург. Налази се у Средишњем федералном округу. Административно се дели на 10 округа који се деле на многобројне подручне управе.
У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског Царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине - црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина.
Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007 Москва је другу годину за редом проглашена за град који најскупљи свету за живот. [1]
Садржај |
[уреди] Историја
Град је назван по реци (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). Право порекло имена је непознато али ипак постоји неколико теорија. [2] Једна од теорија говори о томе да име долази из древног финског језика и значи „мрачан“ или „замућен“.
У рејону Москве нађени су трагови неолитских насеобина из периода од 3000-2000 пне. Насеобине Словена потичу из 6. века, а Москва се први пут спомиње као насеље у летопису 1147 када је принц Новгородске републике позвао Јурија Долгоруког речима: „дођи мени, брате, у Москву“. [3] Кнез Јуриј Долгоруки изградио је утврђење од дрвета - Кремљ - 1156. године, око којег се ширило насеље. [4] Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а од друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског јарма. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе, а почетком 16. века имала је око 100.000 становника.
У том периоду Кремљ се изграђује од чвршћег материјала и на ширем простору. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Лењинград постао престоница 1712. године . За време Наполеонових ратова (око 1812) у Москви је изгорело три четвртине зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905.-1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће и од марта 1918. на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом претрпели одлучујући неуспех, а Москву је бранило 500.000 Московљана, међу којима и велики број жена.
У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980.
[уреди] Положај
Налази се у центру европског дела бившег СССР, на обалама реке Москве, великој Руској низији, просечно на око 120 m надморске висине. Област Москве изложена је хладним арктичким и сибирским климатским утицајима. Средња јануарска температура је –11º C, минимум -42º C. У јулу температура износи око 19º C, максимум 37º C.
Москва је у центру истоимене, најгушћенасељене и привредно најразвијеније области. Око Москве размештени су многи индустријски градови, а неки од њих чине урбанистичку целину са Москвом као њена предграђа.
[уреди] Архитектура
Дуго времена градом су доминирале Православне цркве. изглед Москве се драстично променио у Совјетским временима, нарочито за време Стаљина. Тада је дошло до модернизације града где су изграђени широки булевари и други велики путеви али и уништена бројна битна архитектонска здања. Кула Шукарев, многа имања и продавнице као и различите грађевине везане за религију као што је Казањска Катедрала или Катедрала Христа Спаситеља су биле уништене за време Стаљинове владавине. Међутим током деведесетих обе су поново изграђене .
Један од главних архитеката ране Совјетске Русије је Владимир Шуков који је пројектовао неколико грађевина у Москви. По њему је названа и Кула Шуков која се користила као торањ за пренос радио сигнала, грађена је између 1919 и 1922.
Стаљин је такође наредио изградњу комплекаса зграда „Седам Сестара“, објеката које подсећају делом на катедрале. Свих седам зграда се виде са већине узвишења у граду, и оне су највише зграде у централној Москви осим торња Останкино. Како је совјетска политика захтевала да сваки грађанин и његова породица буду стамбено збринути, почели су да се граде велики стамбени блокови. Већина ових зграда била је играђена у постстаљинистичкој ери и названа по људима који су тада били на власти- Брежњев, Хрушчов. Грађевине Совјетског доба су масивне и обично украшени мотивима Социјалистичког реализма. Међутим, мање цркве који се виде на обрисима града још увек се налазе на различитим тачкама у Москви. У популарној туристичкој улици Стари Арбат које важи за срце боемског простора града још увек се налазе здања сазидана пре двадесетог века. Многе зграде које се налазе у самом центру града (нпр. у улици Тверскаја) су представници опадања буржоазије за време царистичких времена. Останкино, Кусково, Узкоје су велика имања која се налазе непосредно изван Москве и која су припадала племићима из доба Царске Русије.
Постоје покушаји да се рестауришу најбоље сачувани примери архитектуре ранијих времена. Реновирани објекти се лако уочавају због светлих боја и карактеристичних фасада. Многе куће познатих писаца, композитора и уметника претворени су у музеје.
[уреди] Саобраћај
[уреди] Међуградски саобраћај
У Москви постоје пет путничких аеродрома: Шереметјево, Домодедово, Бијуково, Остафијево и Внуково. Шереметјево представља аеродром на који долази шездесет процената путника са међународних летова. Такође око Москве постоје и мањи аеродроми као што је Мјачково на који слећу приватни авиони и хеликоптери.
Москва има девет већих железничких терминала, и још неколико мањих станица. Терминали су Белоруски, Казањскиј, Кијевскиј, Курскиј, Леинградскиј, Павелетскиј, Рижскиј, Савјоловскиј и Јарославскиј железнички терминал. Сви се налазе око центра града али у сваки од њих долазе возови из различитих делова Европе и Азије. Пошто су возови најјефтинији вид саобраћаја у земљи већина руса путује њима, посебно за Санкт Петерсбург и на исток Транссибирском железницом.
Москва је највеће речно пристаниште Русије, повезана каналима и реком Волгом са 5 мора (Балтичким, Белим Азаским, Црним и Каспијским морем/језером). Река Москва је притока Оке и протиче кроз Москву дужином 45 km, где је широка 100-150 m. Од 1932-1937. спојена је каналом са Волгом Постоје и два речна терминала Северни и Јужни. Поред њих Москва има и Централну аутобуску станицу кроз коју дневно прође 25, 000 путника.
[уреди] Градски саобраћај
Подземна железница (метро) постоји од 1935. Дуга је око 90 km са 60 станица и стално се проширује. У Москви постоји 6 аутомобилских магистрала и путева. .
[уреди] Становништво
| Москва - демографски развој од 1400 до 1856 | |||||||||||
| 1400 | 1638 | 1710 | 1725 | 1738 | 1775 | 1785 | 1811 | 1813 | 1825 | 1840 | 1856 |
| 40.000 | 200.000 | 160.000 | 145.000 | 138.400 | 161.000 | 188.700 | 270.200 | 215.000 | 241.500 | 349.100 | 368.800 |
| Москва - демографски развој од 1868 до 2002 | |||||||||||
| 1868 | 1871 | 1888 | 1897 | 1912 | 1920 | 1926 | 1939 | 1959 | 1979 | 1989 | 2002 |
| 416.400 | 601.969 | 753.459 | 1.038.600 | 1.617.157 | 1.027.300 | 2.101.200 | 4.609.200 | 6.133.100 | 8.142.200 | 8.972.300 | 10.383.000 |
[уреди] Знаменитости
Најстарије језгро и центар града је Кремљ, испод којег је Лењинов маузолеј на Црвеном тргу. Кремљ је централни део старих руских утврђених градова из феудалног доба опасан зидовима са кулама. У Кремљу су се налазили кнежев двор, саборна црква и куће племства. После Другог светског рата изграђене су многобројне простране стамбене четврти, широки булевари са алејама, трговима и парковима.
Град је политичко-управно подељен на 17 рејона. Седиште је највиших државних органа и научних установа (којих у Москви има 535), санитетских установа, института, лабараторија, библиотека (око 4.000), музеја, позоришта, уметничких галерија.
Москва има неколико универзитета(међу којима су МГИМО,...), са универзитетским градом изграђеним на Лењинским брежуљцима, а најстарији универзитет је Ломоносов основан 1755. године. Москва је град са многобројним уметничким и архитектонским споменицима.
У близини Москве налази се атомски центар Русије и институт за нуклеарна истраживања. У околини града изграђена је и прва атомска електрична централа. У зони од око 10 km од Москве је шумски зелени појас у којем су подигнути многи стадиони и спортски центри.
[уреди] Будући пројекти
Московски Интернационални бизнис центар или Москва- Сити је део централне Москве. Налази се на дистрикту Пресненски који је тренутно у интензивном грађевинском развоју.
Циљ овог пројекта је да се направи зона, прва у Русији и целој Источној Европи где ће на једном месту бити пословни, стамбени и објекти за забаву.То ће бити град у граду. Овај пројекат је усвојила влада Москве 1992 године.
Куле Федерације која се тренутно гради у овом делу града биће највиша у Европи када буде завршена.
План је да се изгради и највиша зграда на свету до 2010 године, Кула „Русија“ висине 648 метара. Такође овде су планирани и многи други пројекти као што су аквапарк и други рекреациони објекти, престижне канцеларије, апартмани. Конструкција четири Метро станице је већ завршена.
[уреди] Градови побратими
[уреди] Види још
- Моја Москва (химна града)
- Московско време
- Московски канал
- Стадион Лужњики
- Списак градова у Русији по броју становника
[уреди] Референце и објашњења
- ^ Најскупљи градови за живот на свету
- ^ Порекло имена Москва
- ^ Историја Москве ((en)), приступ 26. јануар 2008.
- ^ Изградња Кремља ((en)), приступ 26. јануар 2008.
[уреди] Спољашње везе
- http://www.mos.ru/ Званична презентација града
Координате: 55° 46' СГ Ш, 37° 40' ИГД
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки
Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом.
