Москва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Москва (вишезначна одредница).
Москва
рус. Москва

Moscow collage.jpg
Московски колаж

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни
Федерални град Москва
Основан 1147
Становништво
Становништво (2014) 12.108.257
Густина становништва 4626 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 55°46′00″N 37°40′00″E / 55.766667, 37.666667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 130—253 м
Површина 2510 км²
Москва на мапи Русије
{{{alt}}}
Москва
Москва на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Сергеј Собјањин
Позивни број +7 495
+7 499
ОКАТО код 46484
Веб-страна www.mos.ru

Москва (рус. Москва) је главни и највећи град Русије. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². По последњем попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник.[1] Самим тим Москва је најнасељенији град у Европи, док урбано становништво града чини 1/12 руске популације.

Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији имају још Санкт Петербург и Севастопољ. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 10 округа који се деле на многобројне подручне управе.

У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине - црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина.

Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот.[2]

Етимологија[уреди]

Град Москва носи име по истоименој реци Москва, (на староруском: гра́д Моско́в, буквално преведено као „Град уз реку Москву“). Порекло хидронима реке није сасвим познато али ипак постоји неколико теорија.[3] Најчешће хипотезе се базирају на корену старих језика (словенска, балтичка и угро-финска теорија) или на легендарним догађајима.

Словенска хипотеза сматра да име долази из древног руског језика, од речи: моск/мозг (промозглый"), што значи -влажан или хладан.[4] Балтичка теорија полази од летонских речи: Mask-(u)va, што значи -мокро, блатњаво. Угро-финске теорије, комбинују речи маска-ава, што значи медведица или мечка.[5][6] Остале хипотезе, као она о потомцима Нојевог унука Месеха и друге, су мање прихватљиве.

Историја[уреди]

Кремаљски кеј и панорама Москве са Храмом Христа Спаситеља на левој и Кремљом на десној страни

У широј територији Москве нађени су трагови неолитских насеобина из периода од 3000—2000. п. н. е. Насеобине Словена потичу из 6. века, а Москва се први пут спомиње као насеље у летопису 1147. када је принц Новгородске републике позвао Јурија Долгоруког речима: „дођи мени, брате, у Москву“.[7] Кнез Јуриј Долгоруки изградио је утврђење од дрвета - Кремљ - 1156. године, око којег се ширило насеље.[8] Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а од друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског јарма. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе, а почетком 16. века имала је око 100.000 становника.

У том периоду Кремљ се изграђује од чвршћег материјала и на ширем простору. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Санкт Петербург постао престоница 1712. године. За време Наполеонових ратова (око 1812) у Москви је изгорело три четвртине зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905—1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће и од марта 1918. на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом претрпели одлучујући неуспех, а Москву је бранило 500.000 Московљана, међу којима и велики број жена.

Китај-Город 1888.


У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980., које су због совјетске инвазије Авганистана крајем 1979., бојкотовале САД и неколико других западних земаља. 1991., Москва је била поприште неуспелог покушаја државног удара неких чланова совјетске власти против Михаила Горбачова. Након што се крајем исте године СССР распао, Москва је остала главни град Русије. Такође, 1993. у Москви се одиграо жестоки оружани сукоб између тадашњег председника Русије Бориса Јељцина, којег је подржала руска војска, и руског парламента.

Од тада, појава тржишне привреде проузроковала је бујање малопродаје, услуга, модерне архитектуре и економије. Године 1998. град је био домаћин првих Светских игара младих.

Географија[уреди]

Московски рејони (од 2012.)

Географски положај[уреди]

Налази се у центру европског дела бившег СССР, на обалама реке Москве, великој Руској низији, просечно на око 120 m надморске висине.

Федерални град Москова је од 2012. проширен новим рејонима. Ево списка свих рејона:

  1. Централни
  2. Северни
  3. Североисточни
  4. Источни
  5. Југоисточни
  6. Јужни
  7. Југозападни
  8. Западни
  9. Северозападни
  10. Зеленоград
  11. Новомосковски
  12. Троицки

Клима[уреди]

Област Москве изложена је хладним арктичким и сибирским климатским утицајима. Средња јануарска температура је –8 °C, минимум -42 °C. У јулу температура износи око 19 °C, максимум 38 °C (2010).


Клима Москве
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 8,6 8,3 17,5 28,0 34,9 34,7 38,2 37,3 32,3 24,0 12,6 9,6 38,2
Средњи максимум, °C −4,9 −3,5 2,2 10,8 18,2 22,1 23,2 21,3 15,1 8,1 0,6 −3,1 9,2
Средња температура, °C −7,5 −6,7 −1,4 6,3 12,8 17,1 18,4 16,4 10,8 5,0 −1,6 −5,4 5,4
Средњи минимум, °C −10,3 −9,9 −4,7 2,1 7,4 12,0 13,8 12,0 7,0 2,0 −3,7 −7,9 1,7
Апсолутни минимум, °C −42,2 −38,2 −32,4 −21 −7,5 −2,3 1,3 −1,2 −8,5 −16,1 −32,8 −38,8 −42,2
Количина падавина, mm 46 36 32 38 52 84 90 80 67 66 60 53 705
Извор: Погода и климат


Москва је у центру истоимене, најгушће насељене и привредно најразвијеније области. Око Москве размештени су многи индустријски градови, а неки од њих чине урбанистичку целину са Москвом као њена предграђа.

Временска зона[уреди]

У Москви, већини западне Русије и Санкт Петербургу се примењује иста временска зона. Током зимског периода, примењује се такозвано Московско стандардно време, које је 4 сата у напред (Русија је од 2011. стално на летњем рачунању времена).

Архитектура[уреди]

Москва-Сити у изградњи

Дуго времена градом су доминирале Православне цркве. изглед Москве се драстично променио у Совјетским временима, нарочито за време Стаљина. Тада је дошло до модернизације града где су изграђени широки булевари и други велики путеви али и уништена бројна битна архитектонска здања. Кула Шукарев, многа имања и продавнице као и различите грађевине везане за религију као што је Казањска Катедрала или Храм Христа Спаситеља су биле уништене за време Стаљинове владавине. Међутим током деведесетих обе су поново изграђене .

Један од главних архитеката ране Совјетске Русије је Владимир Шуков који је пројектовао неколико грађевина у Москви. По њему је названа и Кула Шуков која се користила као торањ за пренос радио-сигнала, грађена је између 1919. и 1922.

Стаљин је такође наредио изградњу комплекса зграда „Седам Сестара“, објеката које подсећају делом на катедрале. Свих седам зграда се виде са већине узвишења у граду, и оне су највише зграде у централној Москви осим торња Останкино. Како је совјетска политика захтевала да сваки грађанин и његова породица буду стамбено збринути, почели су да се граде велики стамбени блокови. Већина ових зграда била је играђена у постстаљинистичкој ери и названа по људима који су тада били на власти- Брежњев, Хрушчов. Грађевине Совјетског доба су масивне и обично украшени мотивима Социјалистичког реализма. Међутим, мање цркве који се виде на обрисима града још увек се налазе на различитим тачкама у Москви. У популарној туристичкој улици Стари Арбат које важи за срце боемског простора града још увек се налазе здања сазидана пре двадесетог века. Многе зграде које се налазе у самом центру града (нпр. у улици Тверскаја) су представници опадања буржоазије за време царистичких времена. Останкино, Кусково, Узкоје су велика имања која се налазе непосредно изван Москве и која су припадала племићима из доба Царске Русије.

Постоје покушаји да се рестаурирају најбоље сачувани примери архитектуре ранијих времена. Реновирани објекти се лако уочавају због светлих боја и карактеристичних фасада. Многе куће познатих писаца, композитора и уметника претворени су у музеје.

Саобраћај[уреди]

Међуградски саобраћај[уреди]

У Москви постоје пет путничких аеродрома: Шереметјево, Домодедово, Внуково, Бијуково и Остафијево. Шереметјево представља аеродром на који долази шездесет процената путника са међународних летова. Такође око Москве постоје и мањи аеродроми као што је Мјачково на који слећу приватни авиони и хеликоптери.

Москва има девет већих железничких терминала, и још неколико мањих станица. Терминали су Белоруски, Казањски, Кијевски, Курски, Лениградски, Павелецки, Ришки, Савјоловски и Јарославски железнички терминал. Сви се налазе око центра града али у сваки од њих долазе возови из различитих делова Европе и Азије. Пошто су возови најјефтинији вид саобраћаја у земљи већина Руса путује њима, посебно за Санкт Петербург и на исток Транссибирском железницом.

Москва је највеће речно пристаниште Русије, повезана каналима и реком Волгом са 5 мора (Балтичким, Белим Азаским, Црним и Каспијским морем/језером). Река Москва је притока Оке и протиче кроз Москву дужином 45 km, где је широка 100-150 m. Од 1932—1937. спојена је каналом са Волгом Постоје и два речна терминала Северни и Јужни. Поред њих Москва има и Централну аутобуску станицу кроз коју дневно прође 25, 000 путника.

Градски саобраћај[уреди]

Станица Кијевскаја

Подземна железница (метро) постоји од 1935. Московски метро укупно има 282,4 km пруге, 12 линија и 173 станица. Просечним радним даном у метроу се превезе 8-9 милиона путника. Иако није највећи, најстарији и најсавременији, московски метро је по многим најлепши.

Поред подземне железнице у Москви постоји 6 аутомобилских магистрала и путева. Како географски положај Москве одређује климатске услове, те да су дани зими краћи а ноћи дуге и лети обратно, радно време запослених у готово свим компанијама на овом простору почиње између 10 и 11 часова пре подне. Стим у вези, чувене московске гужве у саобраћају почињу у ово време и имају свој наставак од 18 - 20 часова навече. Поред огромних булевара са по 10-ак трака у једном правцу, саобраћај за време шпица одвија се врло успорено па и краће туре (од 10 km) траје по неколико сати, што нимало не чини Московљане нервозним те живот у близини ових булевара чини релативно мирним. Са таквим предзнањем, лако је закључити да је чувена московска изрека : „Два посла у Москви у једном дану није могуће обавити“ заправо и реална слика Москве. Како се град уједначено развијао радијално у свим правцима, велики број псеудо кружних улица које су том приликом настајале стварале су мноштво алтернативних праваца, те се већина Московљана креће на путу до посла у једном а враћа са истог другим правцем.


Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 11.514.330 становника, 1.131.576 (10,90%) више него 2002.

Кретања броја становника
1400. 1638. 1710. 1725. 1738. 1775. 1785. 1811. 1813. 1825.
40.000 200.000 160.000 145.000 138.400 161.000 188.700 270.200 215.000 241.500
1840. 1856. 1868. 1871. 1888. 1897. 1912. 1920. 1926 1939.
349.100 368.800 414.400 601.969 753.459 1.038.600 1.617.157 1.027.300 2.101.200 4.609.200
1959. 1979. 1989. 2002. 2010.
6.133.100 8.142.200 8.972.300 10.382.754[9] 11.514.330[1]

Знаменитости[уреди]

Црква Св. Василија Блаженог и Спаска кула московског Кремља на Црвеном тргу
Бородински мост преко реке Москве

Најстарије језгро и центар града је Кремљ, испред којег је Лењинов маузолеј на Црвеном тргу. Кремљ је централни део старих руских утврђених градова из феудалног доба опасан зидовима са кулама. У Кремљу су се налазили кнежев двор, саборна црква и куће племства. После Другог светског рата изграђене су многобројне простране стамбене четврти, широки булевари са алејама, трговима и парковима.

Град је политичко-управно подељен на 17 рејона. Седиште је највиших државних органа и научних установа (којих у Москви има 535), санитетских установа, института, лабораторија, библиотека (око 4.000), музеја, позоришта, уметничких галерија.

Москва има неколико универзитета (међу којима су МГУ Ломоносов, МГИМО, МГТУ, МФТИ, МИРЕА, МЭИ и други), са универзитетским градом изграђеним на Врапчевим брдима. Најстарији универзитет је Ломоносов, основан 1755. године. Москва је град са многобројним уметничким и архитектонским споменицима.

У близини Москве налази се атомски центар Русије и институт за нуклеарна истраживања. У околини града изграђена је и прва атомска електрична централа. У зони од око 10 km од Москве је шумски зелени појас у којем су подигнути многи стадиони и спортски центри.

Будући пројекти[уреди]

Московски Интернационални бизнис центар или Москва - Сити је део централне Москве. Налази се на дистрикту Пресненски који је тренутно у интензивном грађевинском развоју.

Циљ овог пројекта је да се направи зона, прва у Русији и целој источној Европи где ће на једном месту бити пословни, стамбени и објекти за забаву. Овај пројекат је усвојила влада Москве 1992. године.

Зграда Куле Федерације која се тренутно гради у овом делу града биће највиша у Европи када буде завршена.

Московска панорама са реком Москвом.
Видео запис Москве из 1908.

Градови побратими и партнери[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градови побратими Москве

Први партнерски град граду Москва, био је Беч са којим је Москва успоставила партнерстве односе још 1956. године.[10] Први побратимски градови овом граду били су Берлин и Буенос Ајрес и то тек 1990 године. Данас, град Москва има побратимске релације са 86 градова, а једини град партнер Москви је град Париз.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Најскупљи градови за живот на свету, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Порекло имена Москва, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Происхождение названий российских городов [1]
  5. ^ Значение слова «маска» в 10-томном Марийско-Русском словаре
  6. ^ Значение слова «ава» в 10-томном Марийско-Русском словаре
  7. ^ Историја Москве ((en)), Приступљено 26. 1. 2008.
  8. ^ Изградња Кремља ((en)), Приступљено 26. 1. 2008.
  9. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  10. ^ Алло-Столица: города-побратимы Москвы

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 55° 46' СГ Ш, 37° 40' ИГД