Кумарила Бхата

С Википедије, слободне енциклопедије
Кумарила Бхата
Име по рођењуумāрила Бхаṭṭа
Датум рођењаоко 700.
Место рођењаИндија
Датум смртиН/А
Место смртиИндија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањехиндуски филозоф

Кумарила Бхата (фл. око 700) био је хиндуски или брахмински филозоф и мимамски учењак из ране средњовековне Индије. Он је познат по многобројним разноврсним тезама о Мимамси, попут Мимамсаслокавартика. Бхата је био предани верник у врхунску валидност ведских одредби, велики шампион Пурва-Мимамсе и потврђени ритуалиста.[1] Вартика је углавном написана као подтумачење Сабарајевог тумачења Џајминових Пурва Мимамса сутри. Неки учењаци његову филозофију класификују као егзистенцијални реализам.[2]

Учењаци се разликују у погледу Кумарила Бхатових ставова о личном Богу. На пример, Маника Вачакар је веровао да је Бхата промовисао личног Бога[3] (сагуна брахман), што је у сукобу са Мимамса школом. У својој Вартики, Кумарила Бхата детаљно образлаже своје супротстављање теорији бога ствараоца[4] и сматра да су акције изложене у Веди имале коначне резултате без спољњег уплитања.

Кумарила се такође сматра заслужним за логичку формулацију мимамског уверења да су Веде безауторске (апаурушеја). Посебно је запажена његова одбрана од средњовековних будистичких ставова о ведским ритуалима. Неки сматрају да је то допринело опадању будизма у Индији,[5] јер се његов животни век подудара са периодом у којем је заступљеност будизма почела да опада.[1] Заиста, његов дијалектички успех против будиста потврђује будистички историчар Тараната, који извештава да је Кумарила победио следбенике Будхапалките, Бхавја, Дхармадаса, Дигнага и других.[6] Његов рад је снажно утицао на друге школе индијске филозофије,[7] с изузетком да, иако Мимамса сматра Упанишаде подређеним Ведама, Веданта школа не подржава тај став.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Родно место Кумариле Бхате је непознато. Према будистичком учењаку Таранати из 16. века Таранатха, Кумарила је био родом из Јужне Индије. Међутим, Анандагиријева Шанкара-Вијаја наводи да је Кумарила дошао са „севера” (udagdeśāt) и прогонио будисте и џаинисте на југу.[8]

Друга теорија је да је дошао из источне Индије, тачније Камарупе (данашњег Асама). Сесаов рад Сарвасидханта-рахасја користи источни наслов Бхатахарја за њега. Његови списи говоре да је био упознат са производњом свиле која је била уобичајена у данашњем Асаму.[9]

Лингвистички погледи[уреди | уреди извор]

Кумарила Бхата и његови следбеници у традицији Мимамса познатој као Бхāṭṭас залагали су се за снажно композиционо гледиште семантике названо абихитанваја или „означавање онога што је означено”. У овом погледу, значење реченице се схвата тек након што се прво разумеју значења појединих речи. Референти речи су били независни, потпуни објекти, поглед који је близак фодоровском погледу на језик, према филозофу Данијелу Арнолду.[10] Такође је користио неколико тамилских речи у својим делима, укључујући једно од најранијих помињања имена Дравида у северноиндијским изворима, које се налази у његовој Тантравартици.[11]

Следбеници прабакарске школе унутар Мимамсе расправљали су о горе поменутом гледишту о значењу реченица током неких седам или осам векова, који су тврдили да речи не означавају директно значење. Уместо тога, значења речи се схватају као већ повезана са другим речима (анвитабидана, анвита = повезан; абидана = денотација). На ово гледиште утицали су холистички аргументи његове сфотске теорије. У суштини, Прабакаре су тврдиле да се значења реченица схватају директно, из перцептивних и контекстуалних знакова, прескачући фазу схваћања појединачних значења речи,[12] слично модерном погледу на лингвистичко недовољно специфицирање, које се односи на динамички заокрет у семантици, да супротставља и чисто композиционе приступе значењу реченице.

Одбрана од будизма[уреди | уреди извор]

Кумарила Бхата је познат по својој одбрани ведског ритуализма од средњовековног будистичког идеализма.[13] Са циљем да докаже супериорност ведских списа, Кумарила Бхата је изнео неколико нових аргумената:

  1. „Будистички (или џаинистички) спис није могао бити тачан јер је имао неколико граматичких грешака.“ Он посебно разматра будистички стих: име самкхада дхамма самбхаванти сакарана акарана винассанти (Ови феномени настају када је узрок присутан и нестају када је узрок одсутан). Тако он износи свој аргумент:[14]

Свети списи будиста и џаиниста састављени су на изузетно нетачном (асаду) језику, речима на језику Магада или Дакшинатја, или чак на њиховим дијалектима (тадопабрамса). Према томе, лажне композиције (асанибандана), оне никако не могу бити истинско знање (шастра)) ... Насупрот томе, сама форма (добро састављени језик) Веде доказује да је њен ауторитет независан и апсолутан.

  1. Свака постојећа школа сматрала је да су неки стихови тачни. Да би показао да је Веда једини исправан спис, Кумарила је рекао да би „одсуство аутора заштитило Веду од сваког укора“ (апаурушеја).[15] Није било „начина да се било који од садржаја будистичких списа директно докаже као погрешан у духу...“, осим ако се не оспори легитимност и вечна природа самог списа. Добро је познато да је Пали канон настао након Будине паринирване. Даље, чак и ако су то биле Будине речи, оне нису биле вечне или неауторизоване као Веде.
  2. Саутрантика будистичка школа је веровала да је универзум тренутан (кшаника). Кумарила је рекао да је то апсурдно, с обзиром да универзум не нестаје сваког тренутка. Колико год да би неко одредио трајање тренутка, могао би га поделити на бесконачно много даљих делове. Кумарила тврди: „ако универзум не постоји између тренутака, у ком од ових тренутака он постоји?” Пошто је тренутак могао бити бесконачно мали, Бхата је тврдио да будиста сматра да универзум не постоји.
  3. Одређивање перцепције (пратyаксха париццхеда).[16]

Неки научници верују да је Кумарилино разумевање будистичке филозофије било далеко веће од разумевања било ког другог небудистичког филозофа његовог времена.[17] Међутим, погледајте Табер 2010 за алтернативно гледиште.[18]

Према Бутон Ринчен Друбу, Кумарила је увредљиво говорио о свом нећаку, Дармакиртију, док је узимао његову браманску одећу. Ово је отерало Дармакиртија, и одлучан да победи све небудистичке јеретике, уместо тога је узео одећу будистичког реда.[19]

Легендарни живот[уреди | уреди извор]

Према легенди, Кумарила је отишао да студира будизам у Наланди (највећи универзитет на свету у 4. веку), са циљем да побије будистичку доктрину у корист ведске религије.[20] Он је избачен са универзитета када је протестовао против свог учитеља (Дармакиртија) који је исмевао ведске ритуале. Легенда каже да је, иако је бачен са универзитетског торња, он је преживео с повредом ока тврдећи „ако су Веде ултиматне, онда ћу бити поштеђен смрти“. Модерни Мимамса учењаци и следбеници Веданте верују да је то било зато што је он наметнуо услов о непогрешивости Веда, чиме је охрабрио хиндуистичко веровање да не треба ни сумњати у непогрешивост Веда.

Мадавииа Санкара Дигвиџајам, хагиографско дело из 14. века о животу Санкаре, тврди да је Санкара изазвао Бхату на дебату на самртној постељи.[21] Кумарила Бхата није могао да води дебату са Санкаром, јер је кажњавао себе због непоштовања свог будистичког учитеља тако што га је победио у дебати користећи Веде самоспаљивањем на обалама Ганга у Прајаграју и уместо тога га је упутио да се расправља са својим учеником Манданом Мисром у Махишматију. Он је изјавио:

Наћи ћете дом на чијим вратима се налази велики број папагаја у кавезу који расправљају о апстрактним темама попут: 'Да ли Веде имају самоважење или зависе од неког спољног ауторитета за своју валидност? Да ли су карме способне да директно донесу своје плодове или им је за то потребна Божја интервенција? Да ли је свет вечан или је то само привид?' Тамо где нађете папагаје у кавезу који расправљају о тако нејасним филозофским проблемима, знаћете да сте стигли до Манданиног места.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Шлокавартика („Изложба у стиховима”, тумачење Шабаровог дела Commentary o Jaimini's Mimamsa Sutras, Bk. 1, Ch. 1)[22]
  • Тантравартика („Изложба светих наука”, тумачење Шабаровог дела Commentary on Jaimini's Mimamsa Sutras, Bk. 1, Ch. 2–4 and Bks. 2–3)[23]
  • Туптика („Потпуна изложба”, тумачење Шабаровог дела Commentary on Jaimini's Mimamsa Sutras, Bks. 4–9)[24]
  • Kataoka, Kei, Kumarila on Truth, Omniscience and Killing. Part 1: A Critical Edition of Mimamasa-Slokavarttika ad 1.1.2 (Codanasutra). Part 2: An Annotated Translation of Mimamsa-Slokavarttika ad 1.1.2 (Codanasutra) (Wien, 2011) (Sitzungsberichte der philosophisch-historischen Klasse, 814; Beiträge zur Kultur- und Geistesgeschichte Asiens, 68).

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Sharma, стр. 5–6
  2. ^ Bhatt, стр. 6
  3. ^ A History of Indian Philosophy By Surendranath Dasgupta. p. 156.
  4. ^ Bales, стр. 198
  5. ^ Sheridan, стр. 198–201
  6. ^ Arnold, стр. 4
  7. ^ Bhatt, стр. 3
  8. ^ Bhaṭṭa, Kumārila; Peri Sarveswara Sharma (1980). Anthology of Kumārilabhaṭṭa's Works. Motilal Banarsidass. стр. 11. ISBN 978-81-208-2084-5. 
  9. ^ Shastri, Biswanarayan (1995). Mīmāṁsā philosophy & Kumārila Bhaṭṭa. Rashtriya Sanskrit Sansthan. стр. 76. 
  10. ^ Arnold, Daniel (2005). Buddhists, Brahmins, and Belief: Epistemology in South Asian Philosophy of Religion. New York: Columbia University Press. 
  11. ^ Krishnamurti, Bhadriraju (2003). „The Dravidian Languages” (PDF). United Kingdom: University Press, Cambridge. 
  12. ^ Matilal, стр. 108
  13. ^ Sheridan 1995, стр. 200.
  14. ^ Pollock, стр. 55
  15. ^ Jha, стр. 31
  16. ^ Taber, p??
  17. ^ Rani, p??
  18. ^ Taber, John (2010). „Kumārila's Buddhist”. Journal of Indian Philosophy. 38 (3): 279—296. S2CID 170490847. doi:10.1007/s10781-010-9093-9. 
  19. ^ Buton, Rinchen drub (1931). The History of Buddhism in India and Tibet. Превод: E. Obermiller. Heidelberg: Harrossowitz. стр. 152. 
  20. ^ Long 2011, стр. 175.
  21. ^ 'Madhaviya Sankara Digvijayam' by medieval Vijayanagara biographer Madhava, Sringeri Sharada Press
  22. ^ Shlokavartika of Kumarila Bhatta
  23. ^ Tantra Vartika of Kumarila Bhatta [Sanskrit]
  24. ^ Tuptika of Kumarila Bhatta (Sanskrit), by Kumarila Bhatta

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Arnold, Daniel Anderson. Buddhists, Brahmins, and Belief: Epistemology in South Asian Philosophy of Religion. Columbia University Press, (2005) . ISBN 978-0-231-13281-7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Bales, Eugene (1987). A Ready Reference to Philosophy East and WestНеопходна слободна регистрација. University Press of America. стр. 201. ISBN 9780819166401. „Buddhist philosophy as presented in Mimamsa Sloka Vartika.” 
  • Bhatt, Govardhan P. (1989). The Basic Ways of Knowing: An In-depth Study of Kumārila's Contribution to Indian Epistemology. Delhi: Motilal Banarasidass. ISBN 81-208-0580-1. 
  • Kumarila Bhatta, Translated by Ganganatha Jha (1985). Slokavarttika. The Asiatic Society, Calcutta. 
  • Bimal Krishna Matilal (1990). The word and the world: India's contribution to the study of language. Oxford. 
  • Vijaya Rani (1982). Buddhist Philosophy as Presented in Mimamsa Sloka Varttika. 1st Ed. Parimal Publications, Delhi ASIN B0006ECAEO. 
  • Sheldon Pollock (2006). The Language of the Gods in the World of Men – Sanskrit, Culture and Power in Premodern India. University of California Press. 
  • Sharma, Peri Sarveswara (1980). Anthology of Kumārilabhaṭṭa's Works. Delhi, Motilal Banarsidass. 
  • Sheridan, Daniel P. "Kumarila Bhatta", in Great Thinkers of the Eastern World, ed. Ian McGready, New York: Harper Collins, (1995) . ISBN 0-06-270085-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Translated and commentary by John Taber (јануар 2005). A Hindu Critique of Buddhist Epistemology. Routledge. ISBN 978-0-415-33602-4. 
  • Taber, John (2010). „Kumārila's Buddhist”. Journal of Indian Philosophy. 38 (3): 279—296. S2CID 170490847. doi:10.1007/s10781-010-9093-9. 
  • Buton, Rinchen drub (1931). The History of Buddhism in India and Tibet. Превод: E. Obermiller. Heidelberg: Harrossowitz. стр. 152. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kumarila Bhata na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kumarila_Bhata&oldid=27676858”