Сидарта Гаутама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сидарта Гаутама

Статуа Буде (Гандара, 1-2. в.)
Статуа Буде (Гандара, 1-2. в.)

Информације
Рад

Сидарта Гаутама (санскрит) или Сиддхаттха Готама (пали) је био духовни учитељ који је живео на северу Индије од око 566. п. н. е. до 486. п. н. е.[1]. Такође је познат под именом Сакјамуни, што значи мудрац из племена Сакја. Често се назива само Буда, што значи будан, пробуђени. Будисти верују да је Гаутама Буда постигао комплетно и потпуно просветљење, односно пробуђење. Он је један у низу од 28 Буда према Теравада будизму.

Живот[уреди]

Краљевић Сидарта.

Сидарта Гаутама је рођен око 560. год пре Христа у месту Лумбини[2] у северној Индији (садашњи јужни Непал), у време када је то подручје било једно од највећих средишта интелектуалне и духовне делатности. Његов отац, Судодана Гаутама, је био раџа (краљ) племена Сакја, које живело на подручју уз реку Рохини која тече јужним падинама Хималаја. Судоданина престоница је био град Капилавасту у подножју Хималаја. Мајка му је била краљица Маја, кћи краљева ујака који је такође био краљ суседног подручја истог Шакја племена.

Рођење[уреди]

Краљ и краљица дуго година нису имали деце, све док једне ноћи краљица Маја није уснила необичан сан у којем је видела како јој будући Буда као бели слон улази у утробу, након чега је затруднела. До порођаја је дошло у шумарку Лумбини, за време Маха Мајиног путовања између Капилаватхуа и њеног родитељског дома. Дворјани који су се затекли уз њу отпратили су мајку и дете натраг у Капилаватху. Краљево је весеље било изузетно и сина је назвао Сидхарта, што значи „свака жеља испуњена“.[3] Међутим, на краљеву двору, срећу је убрзо затамнила туга, јер је краљица Маја преминула након седам дана. Њена млађа сестра, Махапрађапати, усвојила је дете и неговала га с љубављу.

Млади краљевић[уреди]

Према предању, пустињак Ашита, који је живео у оближњим планинама, сишао је до двора да види дете, и тада је изрекао следеће пророчанство: „Овај ће краљевић, ако остане на двору, кад одрасте постати велик краљ и подјармиће читав свет. Али, ако напусти дворски живот и посвети се вери, постат ће Буда, спаситељ света." Пошто се његовом оцу више свиђало прво пророчанство, млади краљевић је био обасут најбољим стварима које су постојале на земљи како у свом животу не би познавао незадовољство и непријатне ствари. Његов отац је изградио три палате у којима је Сидарта проводио све своје време окружен раскоши.[4] Још као сасвим млад, у шеснаестој (или деветнаестој) години, био је ожењен за прелепу и одану младу принцезу Јасодару, кћи Супрабуде, владара дворца Девадаха и брата покојне краљице Маје.[3]

Међутим, Сидарта је временом почео све више да размишља и желео је да види како изгледа „прави“ живот изван зидова палата. Када је кришом са својим слугом изашао из дворца, на своје велико изненађење видео је старца, болесника и леш који су носили на спаљивање[5]. Пошто је увек био заштићен од спољашњег света није још никад видео старост, болест ни смрт. Упитао је свог слугу за објашњење. Речено му је да сви људи старе, обољевају и умиру. То је био нормалан ток живота чак и ако је неко богат или сиромашан, леп или ружан, учен или нешколован. Сама помисао да овако страшна судбина погађа сва жива бића потресла је Сидарту дубоко. Суочен са стварношћу живота и патњом људи, почео је да размишља о путу који води изван те свеопште патње. Приликом следећег напуштања замка, Сидарта је у пролазу видео једног спокојног и прибраног аскету. Ганут његовом мирноћом и једноставном одећом дуго време га је пратио погледом. Упитао је слугу ко је то и било му је речено да је то један монах који се добровољно одрекао своје имовине, да би живео скроман живот усмерен духовном буђењу.

Лутање и пробуђење[уреди]

Испосник Готама.

У доби од 29 година, родио му се син првенац, Рахула. Непосредно по његовом рођењу, Сидарта је напустио (пабађа) породицу и краљевство само у пратњи слуге Чандаке и свога омиљеног коња, снежно белог Кантхаке. Годинама је као аскета тумарао долином Ганга, сретао чувене верске учитеље, проучавао и следио њихове системе и подвргавао себе најстрожем аскетизму. У Бенаресу је студирао под вођством два веома цењена учитеља, Арада Каламе и Удрака Рамапутре.[6] Након што је неко време вежбао, схватио је да њихово учење не даје решење за проживљавање патње. Након тога, сам је наставио живот пун строгости и одрицања. Крстарио је Индијом, живео далеко од друштва сам у шумама и хранио се веома оскудно поставши тако мршав да је малтене умро. Храбрио је себе мишљу да "ниједан аскета у прошлости није, као ни у садашњости, а ниједан неће у будућности вежбати озбиљније од мене." А опет, притом није стекао никакву духовну корист[5].

Након шест година одлучио је да се окани екстремног аскетизма, увидевши да прочишћење духа не може постићи телесним средствима. Отишао се окупати у реци и прихватио је зделу млека из руку Суђате, девојке која је живела у оближњем селу. Пет другова с којима је заједно живео током шест година аскетских вежби ужаснули су се како је могао узети млеко из руку девојке; мислили су да је пропао и оставили га. Тако је остао сам. Напустио је сва традиционална веровања и методе и кренуо сопственим путем. Стигавши у земљу Магадха, одлучио да медитира седећи под једним дрветом (од тада познатим као Боди дрво - „дрво мудрости") на обали реке Неранђаре у близини данашње Гаје, у индијској држави Бихар), све док не постигне пробуђење или премине. Говорио је себи: "Крв може исцурити, месо се може распасти, кости се могу раставити, али ја нећу напустити ово место док не нађем пут према пробуђењу." Предање приповеда о напорима које је уложио Мара, или Зли, не би ли га одвратио од његовог циља, али безуспешно. Провео је ту ноћ у дубокој медитацији, да би у освит дана, кад се јутарња звезда појавила на источном небу, краљевићев ум постао јасан и сјајан попут блистајуће зоре. Од тада се назива Буда, „Будни“. Тада му је било 35 година.

Проповедање и оснивање санге[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Санга
Будина прва проповед.

Након пробуђења, прво је отишао у Варанаси, да би оној петорици просјака с којима је живео током шест година аскетског живота, у Јелењем парку одржао своју прву беседу о четири племените истине; она је постала позната као „Беседа о покретању точка дхаме“. Саслушавши га и поверовавши му, постали су његови први следбеници. Од тог дана, па током 45 година, он је путовао по разним местима дуж тока Ганга у североисточној Индији: у Бенаресу, Урувели, Рађагахи, Весали, Саватхију, Косамби и Капилаватхуу. Подучавао је мушкарце и жене свих слојева – краљеве и сељаке, брамане и отпаднике из кастинског система, имућне и просјаке, свеце и разбојнике – не правећи ни најмању разлику међу њима. Није признавао било какве разлике у класи или друштвеној групи, а Пут о којем је проповедао био је приступачан свим мушкарцима и женама спремним да га разумеју и следе. Буда и његови монаси, три месеца монсунских киша сваке године проводили су у својеврсним „склоништима од кише"; остатак године посвећивали су путовањима од села до села, уз краткотрајно задржавање, проповедајући у сваком селу, упуштајући се у расправе са браманима и представницима других верских заједница. Постао је високо цењени духовни вођа и краљеви два највећа града Косала и Магада су постали његови ученици заједно са многим другим људима из свих друштвених слојева. У почетку, Будин отац, краљ Судодана, још увек патећи у себи због синовљеве одлуке да напусти престо, држао се уздржано, али је потом постао његов верни ученик. Махапрађапати, Будина помајка, и принцеза Јашодхара, његова жена, и многи други из племена Сакја постадоше његови верни пратиоци.[3]

Девадата, Будин нећак, је покушао да изазове раскол унутар монашке заједнице (сангхе), одвукавши са собом пар стотина монаха. Касније је сковао заверу и покушао, безуспешно, да усмрти Буду.

Коначна нирвана[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Паринирвана
Будин улазак у паринирвану.

Када је досегао осамдесету годину, у Ваисали, на путу из Рађагрихе у Шравасти, разболео се и предвидео да ће након истека три месеца ући у коначну нирвану. И даље је путовао, док није дошао до Паве, где се озбиљно разболео од неке хране коју му је понудио Чунда, ковач. На крају, упркос великој боли и слабости, дошао је до шуме која је граничила с Кусинагаром (у данашњој индијској држави Утар Прадеш). Легавши у „псећи положај“ (на бок) између два велика стабла, обраћајући се последњи пут својим ученицима, Буда је рекао:

Викицитати „Направите светло од себе. Ослоните се на себе: не зависите ни о ком другом. (...) После моје смрти, дарма би требала бити ваш учитељ. (...) Током последњих четрдесет и пет година свога живота нисам затомио ништа од свога учења. Нема никаква тајног учења, никаква скривена смисла; све је предавано отворено и јасно. Драги моји ученици, ово је крај. За који тренутак прећи ћу у нирвану. Ово су моја упутства.”
({{{2}}})

Под вођством Ананде, Будина омиљеног ученика, његови пријатељи спалили су тело у Кусинагари. Седам оближњих владара, као и краљ Ађатасатру, тражило је да им се подели пепео. Краљ Кусинагаре у почетку је одбијао и расправа је готово завршила ратом; али на савет мудрог човека званог Дрона, криза се смирила и пепео је раздељен међу осам великих земаља. Пепео погребне ломаче, као и земљана посуда у којој су били остаци, даровани су двојици осталих владара. Потом су на разним странама изграђене ступе као светилишта у којима се чувају његови посмртни остаци[5].

Учење[уреди]

Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Викицитати „Свако је сам себи водич. Зар би ико други могао то бити?[7]
({{{2}}})

Будини говори и учење су запамћени и касније записани у Пали канону. Данас будизам срећемо на Шри Ланки, у Бурми, Тајланду, Кампућији, Лаосу, Вијетнаму, Тибету, Кини, Јапану, Монголији, Кореји, на Тајвану, у неким деловима Индије, Пакистану и Непалу, као и у Русији и некадашњем Совјетском Савезу. У свету има преко петсто милиона будиста. [8]

Карма[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Карма

Закон карме или узрока и последице делује и у моралним и физичким димензијама људског живота. Човек робује том циклусу последица добрих и злих дела.

Реинкарнација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реинкарнација

Кроз реинкарнацију или препорађање сва људска бића сносе последице својих дела. Вредност њиховог дела, њиховог говора и мисли у прошлим животима одређује околности њиховог поновног рођења.

Ослобађање од карме[уреди]

Разумевањем људског положаја (затвореност у процесу карме) и покоравањем правим условима, могуће је прекорачити људско стање. Тиме се постиже ослобађање од унутрашње моћи карме и поновно усмеравање живота. Тако почиње нов процес којим се може створити такозвана добра карма, а њене се добре последице осећају у себи и у другима.

Четири племените истине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Четири племените истине

Будино учење укратко је изложено у Четири племените истине:

  1. Опште људско искуство је патња, духовна, емоционална и физичка - последица прошле карме.
  2. Узрок такве патње је чежња, посезање за погрешним стварима, или за правим стварима на погрешан начин. Основни људски проблем јесте погрешно примењен осећај за вредности, којим се стварима или особама приписује вредност коју они не могу издржати. Ништа у материјалном свету није вредно крајњег поштовања.
  3. Могуће је укинути патњу.
  4. До престанка патње води Племенити осмороструки пут

Племенити осмороструки пут[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Племенити осмороструки пут

Племенити осмороструки пут чине:

  • исправно разумевање
  • исправна намера
  • исправни говор
  • исправно поступање
  • исправно живљење
  • исправан напор
  • исправна свесност
  • исправна концентрација

Осам ставки пута могу се сврстати у три групе:

  • прве две под мудрост или разумевање
  • следеће три под етичко понашање
  • последње три под прочишћавање ума.

Нирвана[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Нирвана

Циљ живота је Нирвана. Она није уништавање себе, већ је преображен облик људске свести, независна стварност с властитим динамизмом. Она је радикално друга од материјалног света - она је вечно краљевство, крајње поуздано истинско уточиште.

Извори[уреди]

  1. ^ постоје и други датуми
  2. ^ „Holy Sites of Buddhism: Lumbini - Buddha's Birthplace“. www.buddhanet.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ а б в The Teaching of Buddha, 1966, Bukkyo Dendo Kyokai
  4. ^ Anguttara nikaya, Sukhumāla sutta, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ а б в Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  6. ^ Ariyapariyesana sutta, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Čedomil Veljačić: Usjev novovjerstva i kukolj narkotičara, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Alexander Wynne, St John’s College, 2003, pp. 22, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :