Локи

С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименој игрици, погледајте Локи.
Слика из исландског рукописа из 18. века. Приказан је Локи са својим изумом, рибарском мрежом

Локи је нордијски бог ватре и преваре, син дивова Фарбатија и Лауфеј и припадник групе Аесира (главних богова). Он је био паметан и леп бог, али рђавог карактера, тврдоглав, препреден и варалица.На превару је убио Одиновог сина Балдера. Имао је способност мењања облика и пола.У једном миту се претвара у кобилу и рађа Слејпнира, Одиновог осмоногог коња.

Са супругом Ангрбодом изродио је троје деце: мидгарску гигантску змију звану Јормундгард која је толико нарасла да је окружила целу Земљу, а која је била главни непријатељ Тора, затим вука Фенрира и богињу царства мртвих принцезу Хел.Са другом женом Сигин имао је два сина Валија и Нарфија.

Након Балдерове трагичне смрти, због страха од казне који су му спремали богови Асгарда, Локи се претворио у лососа и сакрио у далеку реку. Богови су га на крају ухватили и оковали цревима његовог сина Нарфа за три понорне стене. Једна му је била испод рамена, друга испод колена, а трећа испод бубрега. Изнад главе поставили су му отровну змију из чијих чељусти је капао отров на његово чело, а његова верна жена Сигин стајала је изнад њега са чашом у рукама и купила отров. Међутим, сваки пут кад би се чаша напунила отровом до врха, она би морала напустити свог мужа да је испразни. Тад би отров падао Локију право на лице, при чему се он од болова толико грчио да се земља тресла. Од тога је, по нордијској митологији, настао земљотрес.

Локи ће бити у оковима све до Рагнарока (сумрака богова), а тад ће их коначно покидати и кренути раме уз раме са самим Злом, у рат против богова Асгарда.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]