Один

Из Википедије, слободне енциклопедије
Георг вон Росен - Один као луталица, 1886

Один (старонордијски Óðinn) је врховни бог у нордијској митологији. Често се назива и Свих-Отац (Allfodr), а има и много других имена: Herran или Herjan (Велеуништитељ), Nikar или Hnikar (Подјаривач), Nikuz или Hnikud (Воденбог), Fjolnir (Многознајући), Oske (Остварижеља), Omi (Јечиговор), Biflidi или Biflindi (Тресикопље), Svidar (Господар Времена), Свидрир (Копљобог) ...

Один је бог рата и мудрости, а чини се да је био и бог поезије, лова и чаролије. По њему је среда добила име у германским језицима (шведски - onsdag, енглески - Wednesday од Wōden...).

Син је Бора и Бестле, унук Бурија којег је из леда избавила крава Аудхумла на самом почетку. Брат је Вилија и Веа, супруг богиње Фриг с којом има синове Балдра, Ходра и Хермода. С Јордом има сина Тора, који је његов најстарији син. С Риндом има Валија, а с Гридом има Видара.

Он је, заједно са браћом, створио небо и земљу, а потом и људе. Убили су мразнога дива Имира и од његовог меса направили земљу, од његове крви језера, море и океане, од костију планине, а од зуба и чељусти камење и шљунак. Од његове лобање су направили небо, а од мозга облаке. Потом су од два стабла начинили људе. Један им је удахнуо живот и дао душу, други им је дао разум и покретљивост, а трећи облик, говор, вид и слух. Тако су настали Аск (Јасен) и Ембла (Брест), први мушкарац и жена.

Од Одина потичу и богови из групе Аса.

Према једној причи, мудрост је стекао жртвујући своје око стављајући га у Мимиров извор у подножју светског дрвета Игдрасила као залог да би смео да пије из њега (према овој причи Мимирова је глава чувар врела). Да би сазнао тајну руна жртвовао је себи самог себе висећи разапет на Игдрасилу прободен копљем девет дана и ноћи без хране и пића. Проникнувши тајну руна, пао је с дрвета, а када је ускрснуо из мртвих знао је многе ствари скривене од људи. Фреја га је научила посебној врсти магије коју су практиковали сви богови Вани, тзв. сеидр.

Могао је да предвиди будућност, посећује подземни свет и мења своје обличје у неку од животиња или у старца па би тако често лутао Мидгардом, светом људи, наплаћујући доброту богатством, сусретљивост мудрошћу, а окрутност осветом. За то време би његово тиело лежало у каталептичном сну. Када би посећивао људе има би обичај да носи дуги капут и шешир широког обода. Озбиљан је, има високо чело и густе обрве и само једно око, а ту је и незаобилазна дуга сива брада. У Асгарду, међу боговима, Один нема никаквих физичких недостатака. Једном је тако отпутовао и дуго се није враћао, а његова су браћа Вили и Ве подијелили његову имовину и оженили његову жену Фриг, но по његову су му повратку све вратили.

Његов престо Хлидскјалф се налази у великој дворани Валаскјалф, а кад седне на њега види све шта се догађа на свету.

На рамену му седе два гаврана, које свако јутро шаље у свет како би му донели вести о човечанству. У његовом друштву су и два вука Гери (Похлепни) и Фреки (Прождрљиви) и осмоноги коњ Слеипнир, син Локијев. Поседује две драгоцености: копље Гунгнир које нкада не промашује свој циљ и прстен Драупнир који би сваке девете ноћи створио осам истих прстенова.

Столује у палати Валхали која има 540 двери од којих су свака толико широка да кроз њих може проћи 800 бораца. Њему припада половина ратника погинулих у борби (друга половина припада Фреји) који му требају за борбу кад дође време коначне борбе. Он шаље валкире на бојно поље да му доведу борце у Валхалу где ће боравити до коначне борбе. Када дође време Один ће повести богове и своје ратнике у бој. Сам ће погинути тако што ће га прождрети чудовишни вук Фенрир, а осветиће га син Видар.

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Один