МИДИ

С Википедије, слободне енциклопедије
Северал рацк-моунтед сyнтхесизерс тхат схаре а сингле цонтроллер
МИДИ омогућава вишеструким инструментима да свирају користећи један контролер

МИДИ је акроним за дигитални интерфејс музичких инструмената (енгл. Musical Instrument Digital Interface). То је стандардизовани језик с којим електронски инструменти и рачунари комуницирају једни с другима.[1] Скоро сви синтисајзери су опремљени са оваквим МИДИ интерфејсом, преко којег могу да размењују информације, без обзира на произвођача или модел. Преко МИДИ интерфејса се преносе команде, а не аудио сигнал. Један МИДИ досије с подацима у поређењу са аудио досијеима изгледа екстремно мали. На пример, ако за један минут аудио снимка треба 100МБ меморије, онда за исту ту минуту МИДИ-ја требају до 10КБ меморије. Разлог за то је да МИДИ информација не садржи аудио податке, него само инструкције потребне да синтисајзер произведе звук.

МИДИ конекција[уреди | уреди извор]

Сви МИДИ морају да имају IN (улазни) и OUT (излазни) прикључак, а тако и опцију THRU (преносни) прикључак која је у задње време стандардно уграђена.[2] Преко МИДИ IN прикључка се омогућава примање, МИДИ OUT емитује, а прикључак МИДИ THRU омогућава директни прелаз на електронске поруке примљене преко МИДИ IN прикључка на исти уређај. МИДИ информација се преноси преко мушког 5-пинског ДИН типа конектора на обе стране кабла. Два пина се користе за пренос бинарне дигиталне информације МИДИ кода. Један пин преноси стабилне сигнале на 5 V, а други преко промењивог напона између 0 V и 5 V преноси бинарне информације, on и off, односно укључено и искључено.[3][4] Пин који је други по реду је за уземљење, а остала два пина се не користе. Постоје и електронски инструменти које су опремљени са 8-пинским мини ДИН прикључком, што омогућава директно повезивање с рачунаром. Максимална дужина МИДИ кабла је ограничена и не сме да пређе 15 м.

Повезивање[уреди | уреди извор]

Повезивање између МИДИ инструмената може да буде МИДИ Chain (у ланцу) или МИДИ loop (у затвореном кругу)

  1. МИДИ Chain повезивање је са једним смером, т.ј. МИДИ Out једног инструмента се повезује са МИДИ IN другог. Ово омогућује да притискање типке на првом инструменту произведе звук на оба инструмента, а да притискање типке на другом инструменту произведе звук само на другом инструменту. Исто тако могуће је повезивање више инструмената у ланчаној вези. У том случају МИДИ OUT са првиг се повезује са МИДИ IN другог, а МИДИ THRU на другом се повезује са МИДИ IN на трећим итд. Тиме се омогућава да притискање типке на првом произведе звук на свим инструментима повезаним у ланац, а притискање типке на било ком другом инструменту да произвесте звук само на једном.
  2. МИДИ Loop је специфично МИДИ Chain повезивање, односно има две једносмерне везе између оба инструмента. МИДИ OUT из првог инструмента се повезује са МИДИ ИН на другом, а МИДИ ОУТ са другог на МИДИ IN првог инструмента. Тиме се затвара круг и омогућава се да притискање типке на било ком инструменту произведе звук на оба инструмента.

Пренос података[уреди | уреди извор]

Преко једног МИДИ кабла може се преносити више МИДИ канала, тачније 16. Ових 16 МИДИ канала омогућава да у исто време свира 16 потпуно различитих инструмената или да само један МИДИ инструмент свира више звукова истовремено. Новији инструменти имају могућност преноса и пријема 32 МИДИ канала. Способност инструмената да свира више звукова на више канала се зове Multi-Timbral. МИДИ канали се засебно користе и њихови подаци да се држе одвојено.

Модови[уреди | уреди извор]

Синтисајзери у себи садрже елементе за генерисање звука, који се називају Voices (боје, гласови). Да би се успоставила веза између уређаја који шаље информацију и који генерише звук, користи се неколико модова:

  • Омни мод - Ово је најједноставнији мод. МИДИ уређај који је подешен на овај мод трансмитује МИДИ податке на МИДИ каналу 1, а прима на свих 16 канала.
  • Моно мод - Кад инструмент користи овај мод, може да свира само једну ноту по МИДИ каналу. Ово је корисно кад се користе МИДИ гитаре и дувачки контролери.
  • Play мод - Овај мод користи само један МИДИ канал, који дефинише примац МИДИ података. То значи да 16 независних музичких линија могу бити одсвиране са 16 различитих МИДИ инструмената истовремено.
  • Мулти мод - Овај мод се користи за такозване мулти-тимбрал инструменте, т.ј. интрументе који могу примати МИДИ податке на више од једног МИДИ канала истовремено и могу да свирају различите звуке на сваком каналу.

МИДИ поруке[уреди | уреди извор]

Генерално МИДИ поруке деле се на:

  • Канелне поруке (за МИДИ канале) - Оне утичу на све урађаје у ланцу. Овде спадјају Voice поруке (за боје) и Mode поруке (за модове).
  • Системске поруке - Оне нису повезане с бројем канала или његовим подацима. Овде спадјају Common I Real-time поруке које се односе на све МИДИ уређаје у систему и Exclusive поруке које у себи садрже произвођачев идентификациони код (шифру произвођача).

Рачунари и МИДИ[уреди | уреди извор]

Од момента кад су МИДИ поруке и рачунари постали компатибилни, било је јасно да рачунари могу да буду одлични алати за МИДИ операције. Међутим брзина преноса МИДИ података од 31,5 Кбауд била је несразмерана с било којим рачунаром, те је генерално био потребан МИДИ интерфејс за рачунаре. Мекинтош и Епл серије Епл рачунара, као и Commodore, су међу првима прихватили МИДИ стандард, а Атари је произвео нов рачунар, СТ серију са више уграђених МИДИ прикључака. За ИБМ ПЦ (персоналне рачунаре) постоји више видова интерфејса, али уобичајено су серијски, паралелни (као прикључак за принтер) или су картице које се прикључују у место за проширивање на ПЦ магистрали (ПС бус).

Ипак стандардни МИДИ интерфејс за ИБМ ПЦ је Roland MPU-401. То је паметни интерфејс који подржава dumb mod (познат као УАРТ мод (енгл. Universal Asnchronous Reciever/Transmiter). Као последица тога, звучне карте у којима су уграђени МИДИ интерфејси у себи садрже УАРТ Моде функцију на МПУ-401. У основи рачунари функционишу исто као и било који други МИДИ уређај у МИДИ chain или loop повезивању, зато што већином рачунарски интерфејси имају иста три прикључка као и остали МИДИ уређаји. Главни посао рачунара у ланцу је да обезбеђују МИДИ податке за остале МИДИ уређаје. Ретко се употребљава МИДИ In прикључак на рачунару, осим у случајима кад је потребан спољни синхронизацијски сигнал или обрада неког податка. Некад се користи и МИДИ ТХРУ прикључак код рачунара. Рачунар може да шаље податке са свих 16 МИДИ канала истовремено т.ј. може да се повеже са 16 МИДИ уређаја и сваки да буде подешен на различити МИДИ канал. То значи да сваки МИДИ уређај може свирати засебну линију у композицији.

Исто као што постоји велики број интерфејса тако је развијен и велики број програмских пакета. Практично за све што се може урадити преко МИДИ-ја, постоји програмски пакет. Најраније су се појавили програмски секвенцери, који су се од једноставних развили у софистициране програмске пакете са огромним уређивачким могућностима. У новијим програмима су укључене и компликованије синхронизацијске методе, као што су МТЦ (енгл. Midi Time Code) и СМПТЕ (енгл. Society of Motion Picture and Television Engineers), као и бројне библиотеке звукова. Музичка технологија може да се дефинише као технологија која помаже музичарима у стварању музике.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сwифт, Андреw. (Маy-Јун 1997), „А бриеф Интродуцтион то МИДИ”, СУРПРИСЕ, Империал Цоллеге оф Сциенце Тецхнологy анд Медицине, Архивирано из оригинала 30. 08. 2012. г., Приступљено 22. 8. 2012  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  2. ^ Huber, David Miles. "The MIDI Manual". Carmel, Indiana: SAMS, 1991.
  3. ^ Bozeman, William C. Educational Technology: Best Practices from America's Schools. Larchmont: Eye on Education, 1999.
  4. ^ Lockwood, Dave. "TC Electronic G Major Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012)". Sound On Sound. SOS Publications. Dec 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

MIDI на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MIDI&oldid=26759962”