Национална здравствена служба
Национална здравствена служба је „перманентан и широм једне земље распоређен систем успостављених институција које имају вишеструке циљеве, међу којима су задовољавање различитих захтева и потреба становништва као и обезбеђење здравствене заштите за појединца и заједницу”. Главни задатак здравствене службе је да пружа широк спектар како превентивних тако и куративних услуга.[1]
Институције здравствене службе[уреди | уреди извор]
У институције здравствене службе спадају: ванболничке и болничке установе, заводи за јавно здравље, апотеке, клинички центри, завод за трансфузију крви, институти,
Ванболничке установе[уреди | уреди извор]
Ове установе пружају услуге код ургентних, по живот опасних стања, код акутних болести које траже хитну интервенцију као и код хроничних стања, где је потребно праћење и контрола.[2]
У овој области постоји широк дијапазон организационих облика ванболничкезаштите у свету. Њихов развој је резултат захтева да се растерете болнице и оствари лечење у јефтинијим условима.
Амбулантно поликлиничка одељења болница биле су прве ванболничке институције које су описане и које су се задрзале и до данас.
Болница[уреди | уреди извор]
Генерално, не постоји прецизна дефиниција болнице, већ се болница означава у начелу као установа које служе за смештај, негу и лечење болесника. Прецизније, Комитет експерата СЗО је шездесетих година предложио ову дефиницију болнице:
Болница је стационарна установа која обезбеђује краткотрајну и дуготрајну медицинску заштиту састављену од посматрања, дијагностичких, терапијских и рехабилитационих услуга пружених особама које пате, или се сумња да пате, од неког обољења или повреде, као и услуга пружених породиљама и њиховој новородјенчади. Болнице могу, али не морају обезбеђивати и амбулантне услуге својим пацијентима.
Апотека[уреди | уреди извор]
Апотека је здравствена установа у којој се обезбеђује снабдевање становништва и здравственог система лековима и другим лековитим средствима, врши припрема магистралних лекова и галенских препарата, као и информисање становништва о њиховој правилној употреби.
Завод за јавно здравље[уреди | уреди извор]
Је здравствена установа која се оснива за територију више општина, односно града, као и за територију Републике, у складу са Планом мреже. Његова основна улога у јавном здрављу, подразумева:
- остваривање јавног интереса стварањем услова за очување здравља становништва путем организованих свеобухватних активности друштва усмерених на очување физичког и психичког здравља, о
- очување животне средине, као и
- спречавање настанка фактора ризика за настанак болести и повреда.
Све ове активности се остварује применом здравствених технологија и мерама намењених промоцији здравља, превенцији болести и побољшању квалитета живота.
Завод за трансфузију крви[уреди | уреди извор]
Је здравствена установа која обавља послове прикупљања крви и крвне плазме за прераду, тестирање крви, обезбеђивање потреба за крвним дериватима и лековима произведеним од крви, дистрибуцију крвних деривата, дијагностичка испитивања, терапијске поступке, контролу и надзор трансфузиолошког лечења, прикупљање матичних ћелија, типизацију ткива, консултације у клиничкој медицини, као и промоцију и организацију добровољног давалаштва крви.
Овај Завод може се основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.
Снабдевање крвљу и крвним дериватима обезбеђују заводи за трансфузију крви и службе за трансфузију крви при стационарним здравственим установама, и у сарадњи са Црвеним крстом подстиче и организује активности на омасовљавању добровољног давалаштва крви, спровођењу програма прикупљања крви, као и планирање потреба у лековима произведеним из крви.
Клиничко-болнички центар[уреди | уреди извор]
Клиничко - болнички центар је здравствена установа која обавља високоспецијализовану специјалистичко консултативну и стационарну здравствену делатност на терцијарном нивоу из једне или више грана медицине.
Поред услова предвиђених за општу болницу, клиничко-болнички центар у гранама медицине из којих обавља високоспецијализовану здравствену делатност мора испуњавати и услове предвиђене за клинику.
Клиничко-болнички центар се може основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке. Клиничко-болнички центар у државној својини у чијем седишту не постоји општа болница обавља за територију за коју је основан и одговарајућу делатност опште болнице.
Институт[уреди | уреди извор]
Институт је здравствена установа која обавља високоспецијализовану специјалистичко-консултативну и стационарну здравствену делатност, или само високоспецијализовану специјалистичко-консултативну здравствену делатност из једне или више грана медицине или стоматологије.
Институт поред обављања образовну и научноистраживачку делатност, у складу са законом неке земље, обавља и здравствене делатности.
Институт мора испунити и услове који су прописани законом којим се уређује област научноистраживачке делатности, и зато се може основати само у седишту универзитета који у свом саставу има факултет здравствене струке.
Институт у државној својин,и у чијем седишту не постоји општа болница, обавља за грађане са те територије и одговарајућу делатност опште болнице.
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Правилник о условима и начину унутрашње организације здравствених установа („Службени гласник РС“ бр. 43/06),
- Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе („Службени гласник РС“ бр. 43/06),
- Уредба о Плану мреже здравствених установа („Службени гласник РС“ бр. 42/06),
- Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и партиципацији за 2008. годину („Службени гласник РС“ бр. 14/08).
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |