Немевалонатни пут

С Википедије, слободне енциклопедије

Немевалонатни пут (мевалонатно независни пут, 2-C-метил-D-еритритол 4-фосфат/1-деокси-D-скилулоза 5-фосфат (МЕП/ДОXП) пут) алтернативни је метаболички пут за биосинтезу изопреноидних прекурзора изопентенил пирофосфата (ИПП) и диметилалил пирофосфата (ДМАПП).[1][2][3] Тренутно преферентно име овог пута је МЕП пут, пошто је МЕП први метаболит на рути до ИПП.

Биосинтеза исопреноидног прекурсора[уреди | уреди извор]

Класични мевалонатни пут или пут ХМГ-КоА редуктазе је метаболички пут из биосинтезе изопреноидних прекурзора присутних у већини виших еукариота и неким бактеријама. Он је важан за продукцију ИПП и ДМАПП, који служе као основе за биосинтезу молекула изопреноида (терпеноида) који се користе у процесима као што је протеинска пренилација, одржавање ћелијских мембрана, синтеза хормона, протеинско анкерисање и N-гликозилација.

Бактерије, биљке, и апикомплексијске праживотиње — као што је паразит маларије — имају способност произвођења прекурзора исопреноида користећи један алтернативни пут, МЕП пут, који је немевалонатни пут. У случају биљки и појединих протозоа, биосинтеза ИПП/ДМАПП се одвија у пластидним органелама.[4] Биљке синтетишу изопреноидне прекурзоре користећи мевалонатни пут у цитоплазми и користећи МЕП пут у њиховим хлоропластима. Бактерије које користе овај пут обухватају важне патогене као што је Mycobacterium tuberculosis.[5]

Немевалонатни пут реакција биосинтезе изопреноида.[6] Ензимске скраћенице у овој слици су нестандардне (cf. Eisenreich et al.[7])

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rohmer M; Rohmer, Michel (1999). „The discovery of a mevalonate-independent pathway for isoprenoid biosynthesis in bacteria, algae and higher plants”. Nat Prod Rep. 16 (5): 565—574. PMID 10584331. doi:10.1039/a709175c. 
  2. ^ W. Eisenreich; A. Bacher; D. Arigoni; F. Rohdich (2004). „Review Biosynthesis of isoprenoids via the non-mevalonate pathway”. Cellular and Molecular Life Sciences. 61 (12): 1401—1426. PMID 15197467. doi:10.1007/s00018-004-3381-z. 
  3. ^ Hunter, WN (2007). „The Non-mevalonate Pathway of Isoprenoid Precursor Biosynthesis” (PDF). Journal of Biological Chemistry. 282 (30): 21573—21577. doi:10.1074/jbc.R700005200. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 01. 2018. г. Приступљено 23. 03. 2017. 
  4. ^ Lichtenthaler H (1999). „The 1-Deoxy-D-xylulose-5-phosphate pathway of isoprenoid biosynthesis in plants”. Annu Rev Plant Physiol Plant Mol Biol. 50: 47—65. PMID 15012203. doi:10.1146/annurev.arplant.50.1.47. 
  5. ^ Wiemer, AJ; Hsiao, CH; Wiemer, DF (2010). „Isoprenoid Metabolism as a Therapeutic Target in Gram-Negative Pathogens”. Current Topics in Medicinal Chemistry. 10 (18): 1858—1871. PMID 20615187. doi:10.2174/156802610793176602. 
  6. ^ Qidwai T, Jamal F, Khan MY, Sharma B (2014). „Exploring Drug Targets in Isoprenoid Biosynthetic Pathway for Plasmodium falciparum”. Biochemistry Research International. 2014: 657189. PMC 4017727 Слободан приступ. PMID 24864210. doi:10.1155/2014/657189. 
  7. ^ Eisenreich W, Bacher A, Arigoni D, Rohdich F (2004). „Biosynthesis of Isoprenoids Via the Non-mevalonate Pathway”. Cell. Mol. Life Sci. 61 (12): 1401—26. PMID 15197467. doi:10.1007/s00018-004-3381-z. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nemevalonatni_put&oldid=27674651”