Нолан Бушнел

С Википедије, слободне енциклопедије

Нолан Бушнел
Нолан Бушнел
Лични подаци
Датум рођења1943.
Место рођењаКлирфилд,
ОбразовањеУниверзитет Јуте, Станфордска пословна школа[1][2][3]
Званични веб-сајт
nolanbushnell.com

Нолан К. Бушнел (енгл. Nolan K. Bushnell), рођен 5. фебруара 1943[4], амерички је инжењер, некадашњи пионир у изради видео-игара. и творац прве комерцијално продаване аркадне видео-игре Computer Space.[5] Оснивач је компаније Atari Inc. и ланца ресторана Chuck E. Cheese's.[6][7]

Он је заслужан за Бушнелов закон, афоризам о играма које се „лако научити а које је тешко савладати“ које су награђиване.[8]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Бушнел је рођен 1943. у Клирфилду, Јута, у породици средње класе која је била члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.[9][10] Уписао се на Државни универзитет Јуте 1961. године да би студирао инжењерство, а затим и бизнис. Године 1964. прелази на Колеџ инжењеринга Универзитета Јута (У оф У), где је дипломирао електротехнику.[11] Био је члан братства Пи Капа Алфа.[12] Био је један од многих студената информатике 1960-их који су играли Свемирски рат!, игру од историјског значаја на ДЕЦ мејнфрејм рачунарима.[12]

Оженио се својом првом женом, Полом Рошел Нилсон, 1966. године и имао две ћерке. Године 1969, преселили су се у Калифорнију.[13] Развели су се 1975. године, непосредно пре него што је Варнер Комуникешон купио Атари.[14][15] Крајем 1977. оженио се Ненси Нино, са којом је имао шесторо деце.[16] Такође је искористио свој профит од продаје Атарија Ворнеру да купи бившу вилу магната кафе Џејмса Фолгера у Вудсајду у Калифорнији.[17]

Иако је у младости био припадник светаца последњих дана (или мормон),[13] у време свог првог развода одрекао се учења, те је често називан „отпадничким мормоном“.[10][9][18] Рекао је да је престао да практикује веру након што је ушао у дебату о тумачењу Библије са професором на Институту за религију на колеџу у Јути.[19]

Пословна каријера[уреди | уреди извор]

Рана каријера и сизигија[уреди | уреди извор]

Бушнел је радио у забавном парку Лагун дуги низ година док је похађао колеџ. Постављен је за менаџера одељења за игре две сезоне након почетка.[11] Док је тамо радио, упознао се са аркадним електро-механичким играма као што је тркачка игра Чикаго коин Спидвеј (1969), гледајући како се купци играју и помажући у одржавању машинерије док је учио како она функционише, развијајући своје разумевање о томе како се послује играма. Такође су га занимале аркадне игре Мидвај, где би купци тематских паркова морали да искористе вештину и срећу да би на крају постигли циљ и освојили награду. Допао му се концепт да се људи заинтересују за игру и одатле натерају да плате накнаду да би играли.[12]

Док је био на колеџу, радио је за неколико послодаваца, укључујући Литон системе за навођење и контролу, Хадлеј Лтд, и одељење индустријског инжењеринга на У оф У. Током неколико лета је изградио сопствену рекламну компанију, Кампус компанију, која је производила блотере за четири универзитета и продавали рекламни простор у контексту календара догађаја. Такође је продавао примерке Енциклопедије Американа.[11]

Након што је дипломирао, Бушнел се преселио у Калифорнију из Јуте у нади да ће га Дизни запослити, али компанија није имала рутинску праксу запошљавања нових дипломаца. Уместо тога, Бушнел је добио посао као електроинжењер у Ампексу.[13] У Ампексу је упознао колегу Теда Дабнија и открио да имају заједничке интересе. Бушнел је са Дабнијем поделио своје идеје о стварању пицерија испуњених електронским игрицама, и одвео Дабнија у рачунарске лабораторије у Лабораторији за вештачку интелигенцију Стенфорда да му покаже свемирски рат.[20]

Године 1969. Бушнел и Дабни су основали Сизиги са намером да произведу клон Свемирских ратова познат као Компутерски свемир. Дабни је направио прототип, а Бушнел је настојао да га промовише, тражећи произвођача. Склопили су споразум са Нуттинг Ассоциатес, произвођачем тривијалности са новчићима и игара са пуцањем, који су произвели ормарић од фибергласа за јединицу која је укључивала механизам за утор за новчиће.[21][22][23]

Компутерски свемир је био комерцијални неуспех, иако је продаја премашила 3 милиона долара.[24] Бушнел је сматрао да Нуттинг Ассоциатес нису добро рекламирали игру,[12] и одлучио је да ће његова следећа игра бити лиценцирана са већим произвођачем. Бушнел је такође знао да ће следећа игра коју су развили морати да буде једноставнија и да неће захтевати од корисника да читају упутства на орману, пошто ће њихова циљна публика вероватно бити пијани гости барова.[13]

Атари, Инц.[уреди | уреди извор]

Игра Магнавок Одисеј је пружила инспирацију за Бушнелов успешан Понг.
Главни чланак: Атари, Инц.

Године 1972. Бушнел и Дабни су кренули сами, и сазнали да је у употреби назив „Сизиги”; Бушнел је рекао у различитим временима да га је користила компанија за свеће у власништву хипи комуне Мендокино[25][26][27][28][29] и компанија за израду кровова.[22] Уместо тога, инкорпорирани су под именом Атари, референца на позицију налик на чек у игри Го (коју је Бушнел назвао својом „омиљеном игром свих времена“[30]).

Изнајмили су своју прву канцеларију на Скот булевару у Санивејлу у Калифорнији, склопили уговор са предузећем Бали мануфакчуринг да креирају игру за вожњу и ангажовали свог другог запосленог, инжењера Алана Алкорна.[12] Бушнел је првобитно желео да развије игру сличну Чикаго коиновом Спидвеју, која је у то време била најпродаванија електро-механичка игра у његовој аркади.[31]

Након што је Бушнел присуствовао демонстрацији Магнавок Одисеје у Берлингејму у Калифорнији, дао је Алкорну задатак да претвори Магнавок тениску игру у кованичну верзију као пробни пројекат. Рекао је Алкорну да прави игру за Џенерал електрик, како би га мотивисао, али је у ствари планирао да једноставно одбаци игру.[12] Алкорн је уградио мноштво својих побољшања у дизајн игре, као што је убрзање лопте што је игра дуже трајала, и Понг је рођен. Понг се показао веома популарним; Атари је издао велики број аркадних видео игара заснованих на Понгу у наредних неколико година као ослонац компаније. Након објављивања Понга, Бушнел и Дабни су се посвађали: Дабни је осећао да га Бушнел гура на страну,[32] док је Бушнел сматрао да Дабни кочи компанију од већег финансијског успеха.[33] Бушнел је купио Дабнијев удео у Атарију за 250.000 долара 1973. године.[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нолан Бусхнелл”. 
  2. ^ „Оур Теам”. Анти-Агинг Гамес. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2014. 
  3. ^ „ЦМУ Силицон Валлеy”. www.цму.еду. 
  4. ^ (језик: енглески) Nomination of Four Members of the National Science Board Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2008), 8. септембар 1982, Ronald Raegan Presidential Library
  5. ^ (језик: енглески) The History of Arcade Games , Lee Andrew Henderson, 14. фебруар 2007, страна 1
  6. ^ (језик: енглески) Catering To Kids, Linda Packer, октобар 1979, часопис Food Service Marketing, strane 46–7
  7. ^ „Brainrush, Inc.: Private Company Information”. Bloomberg. 24. 8. 2018. 
  8. ^ Ian Bogost (2. 4. 2009). „Persuasive Games: Familiarity, Habituation, and Catchiness”. Gamasutra. Приступљено 26. 2. 2014. 
  9. ^ а б Goll, Steve (1. 10. 1984). „When The Magic Goes”. Inc. Приступљено 2. 4. 2021. 
  10. ^ а б Learmouth, Michael (16. 9. 1999). „No Pain, No Game”. Metro. Приступљено 7. 6. 2015. 
  11. ^ а б в Smith, Keith (1. 1. 2015). „The Golden Age Arcade Historian: Annotated Atari Depositions, Part 1”. The Golden Age Arcade Historian. Приступљено 8. 2. 2018. 
  12. ^ а б в г д ђ „The Great Videogame Swindle?”. Next Generation. бр. 23. Imagine Media. новембар 1996. стр. 64—68, 211—229. 
  13. ^ а б в г Cohen, Scott (1984). „Chapter 2”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 15–24. ISBN 9780070115439. 
  14. ^ Cohen, Scott (1984). „Chapter 6”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 51–61. ISBN 9780070115439. 
  15. ^ Goldberg, Marty; Vendel, Curt (2012). „Chapter 5”. Atari Inc: Business is Fun. Sygyzy Press. ISBN 978-0985597405. 
  16. ^ Kent, Steven (2001). „Chapter 8: Strange Bedfellows”. The Ultimate History of Video Games. Three Rivers Press. ISBN 0-7615-3643-4. 
  17. ^ Cohen, Scott (1984). „Chapter 7”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 62–70. ISBN 9780070115439. 
  18. ^ Games people play Архивирано новембар 6, 2015 на сајту Wayback Machine
  19. ^ „Games People Play”. Los Angeles Business Journal. 29. 1. 2007. Приступљено 8. 4. 2021. 
  20. ^ Herman, Leonard (април 2009). „The Untold Atari Story”. Edge. св. 200. стр. 94—99. 
  21. ^ „Big History of the Arcade”. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2007. 
  22. ^ а б „Nolan Bushnell profile”. Приступљено 31. 8. 2007. 
  23. ^ „Computer Space History”. Приступљено 31. 8. 2007. 
  24. ^ „Computer Space and the Dawn of the Arcade Video Game”. Technologizer. 12. 12. 2011. Приступљено 3. 2. 2018. 
  25. ^ „PONG and Atari”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  26. ^ „Atari's Pong - A Legend Begins”. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  27. ^ „Atari History”. Архивирано из оригинала 5. 5. 2007. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  28. ^ „History”. Приступљено 15. 5. 2007. 
  29. ^ Kent, Steven L. (2001). The Ultimate History Of Video Games. Prima Publishing. стр. 35. ISBN 0-7615-3643-4. 
  30. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: Video interview with Go as his favorite game. 
  31. ^ Bushnell, Nolan; Weaver, Christopher (17. 11. 2017). „Nolan Bushnell: Transcript of an interview conducted by Christopher Weaver” (PDF). Lemelson Center for the Study of Invention and Innovation. Smithsonian Institution. стр. 33. Приступљено 20. 5. 2021. 
  32. ^ „Oral History of Samuel F. (Ted) Dabney” (PDF). Computer History Museum. 16. 7. 2012. 
  33. ^ а б Goldberg, Marty; Vendel, Curt (2012). „Chapter 3”. Atari Inc: Business is Fun. Sygyzy Press. стр. 93–96. ISBN 978-0985597405. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Atari Inc. - Business is Fun, by Curt Vendel, Marty Goldberg (2012) ISBN 0985597402
  • Зап: Тхе Рисе анд Фалл оф Атари, бy Сцотт Цохен (1984) ISBN 0-7388-6883-3
  • Гаминг 101: А Цонтемпорарy Хисторy оф ПЦ анд Видео Гамес, бy Георге Јонес (2005) ISBN 1-55622-080-4
  • Тхе Ултимате Хисторy оф Видео Гамес: Фром Понг то Покéмон—Тхе сторy Бехинд тхе Цразе Тхат Тоуцхед Оур Ливес анд Цхангед тхе Wорлд, бy Стевен L. Кент (2001) ISBN 0-7615-3643-4
  • Хигх Сцоре!: Тхе Иллустратед Хисторy оф Елецтрониц Гамес, бy Русел ДеМариа, Јохннy L. Wилсон (2003) ISBN 0-07-223172-6
  • Тхе Фирст Qуартер, бy Стевен L. Кент

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Нолан Бушнел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nolan_Bušnel&oldid=27702190”