5. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. фебруар (5.02) је 36. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 329 дана (330 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. фебруар
- 1576. — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католичанство како би као Анри IV преузео престо Француске.
- 1596. — Јапански шогун Хидејоши забранио хришћанство у Јапану и наредио да се погуби 26 особа које су прешле у католичку веру. То су били први католички "мученици" Јапанци.
- 1792. — Британци заузели пола територије индијске државе Мајсор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.
- 1814. — У Бечу објављена "Мала простонародна славеносербска песмарица" Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.
- 1818. — Бивши Наполеонов маршал Жан Батиста Бернадо постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818.-1844.) и оснива династију Бернадо која влада Шведском до данас.
- 1885. — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Независна држава Конго".
- 1887. — У миланској Скали први пут изведена Вердијева опера "Отело".
- 1917. — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Прокламована је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.
- 1971. — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.
- 1983. — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.
- 1983. - У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван "џелатом из Лиона" скривао се у Боливији 32 године.
- 1988. — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.
- 1994. — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 километара од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.
- 1996. — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.
- 1997. —
- Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
- У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фасификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.
- 2001. — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.
- 2001 - У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
- 2002. — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду "Патрис Лумумба" за промоцију демократије у тој земљи.
- 2003. — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.
- 2006. —
Рођења [уреди]
- 1840. — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач (1887. изумео пнеуматску гуму.)
- 1871. — Јован Дучић, српски песник. (†1943.)
- 1894. - Ксенија Атанасијевић је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године
- 1919. — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста.
- 1925. — Зузана Халупова (слов. Zuzana Chalupová) је била позната сликарка наиве из Ковачице, Србија
- 1932. — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и бивши фудбалер.
- 1933. — Милош Милутиновић бивши југословенски репрезентативац у фудбалу.
- 1948. — Свен Горан Ериксон шведски фудбалски тренер.
- 1966. — Рок Петровић југословенски скијаш из Словеније (†1993.)
- 1979. — Али Ал Абдали, фудбалер и репрезентативац Саудијске Арабије.
- 1976. — Тони Џа, тајландски глумац.
- 1980. — Петар Карађорђевић (син Александра II), принц наследник.
- 1982. — Славиша Павловић, српски писац и песник.
- 1985. — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1679. — Јост фан ден Фундел, холандски писац.
- 1893. — Тоша Јовановић, српски глумац.
- 1993. — Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент.
- 1999. — Невил Бонер, први Абориџанин посланик у аустралијском парламенту.
- 2000. — Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ.
- 2008. — Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
