Општа болница Цетиње

С Википедије, слободне енциклопедије
ЈЗУ Болница „Данило И” Цетиње
Стара зграда болнице из 1873.
Локација
Координате: 42° 23′ 19″ Н 18° 55′ 13″ Е / 42.38861° С; 18.92028° И / 42.38861; 18.92028
МестоЦетиње
(Вука Мићуновића 1)
Држава Црна Гора
Историја
Основана[[ ]].
(Војна болница Котор
Организација
Здравствени системФонд за здравствено осигурање Црне Горе
Финансирањедржавна болница
Врста болницеопшта болница
Афилацијске установеМедицински факултет у Подгорици
Здравствене услуге
Хитна помоћда
Хелидромне
Број кревета100
Веб-сајт
daniloprvi.me/o-nama/

Општа болница Цетиње или у пуном називу Јавна здравствена установа Болница „Данило И” Цетиње је прва јавна здравствена установа основана основана 1875 .године у Кнежевини Црној Гори. Болница је данас једана од седам јавно здравствена установа у Републици Црној Гори за општину Цетиње и околна места. У њој је заступљен виши ниво здравствене застите, који обухвата сложеније мјере и поступке у погледу превенције у односу на примарни ниво здравствене заштите, дијагностику, лечење, медицинску рехабилитацију, здравствену негу, боравак и исхрану болесника.

Положај и опште информације[уреди | уреди извор]

Општа болница Цетиње налази се у Улици Вука Мићуновића 1 у Цетињу историјској и садашњој престоници Црне Горе смештеној у истоименом крашком пољу које се налази у јужном делу републике, подно планине Ловћен, на просечној надморској висини од 670 м. Према попису из 2011. године на болничка здравствену заштиту се ослањало 13.918 становника.

Болница се на терцијалну здравствену заштиту ослања на Клинички центар у Погорици који је удаљен 25 км.

Историја[уреди | уреди извор]

Цетиње у време оснивања Болнице

У Црној Гори први стални лекари били су Француски војни лекари који су 1857. године били послати од стране Наполеон III, по договору, након посете Књаза Данила Паризу.

Болницу на Цетињу изграђена је по налогу Књаз Никола 1873. године, који је новац за изградњу обезбедио од продаје дарова донесених Књазу на крштењу његовог престонаследника Данила.[1]

Болница са 25 до 30 кревета, грађена је по пројекту и под надзором др Фриллеy-а, кнезовог личног лекара. Име је добила по Николином предходнику, Књазу Данилу.[1]

Болница је почела са радом 1875.године, а први пацијенти су били рањеници из херцеговачког устанка. Први лекар и управник Болнице био је др Валерије Томић, из Пучишћа на Брачу.[1]

Након што је Црна Гора 17. новембра 1875. године постала 26 држава чланица Међународног црвеног крста, потписивањем Женевске конвенције,

Болница је реконструисана и значајно проширена 1912. године. Од оснивања до Првог светског рата, у њој је лечено око 20.000 болесника.[1]

Нова зграда болнице, у којој она и сада ради, изграђена је 1964. године. Након катастрофалног земљотреса 1979 године зграда болнице је реновирана, у периоду 1979, до 1985. године.[1]

Болница данас има 6 одјељења и 6 служби, располаже са 100 болесничких постеља.[1]

Организација[уреди | уреди извор]

Одељења[уреди | уреди извор]

У оквиру Општа болница Цетиње постоје четири одељења и то:

Одељење за примарну репродукцију

Одељење за хуману репродукцију је основано 2007. године као део пројекта усвојеног од стране Министарства здравља и Фонда за здравствено осигурање Црне Горе. Основна дјелатност Одјељења је дијагностика и терапија инфертилитета и стерилитета, коа и проблема репродукције, везаних како за неостваривање трудноће тако и за неуспешан исход превремено насталих трудноћа. Одељење је смештено у посебној спратној згради унутар болничког круга. Располаже сопственом операционом салом и савремено опремљеном лабораторијом по директивама Европске уније.[2]

Одељење хирургије

Одељење хирургије је смештено на другом спрату Болнице. Располаже са 18 кревета. Годишње се на одељењу обави око 400 операција.Поред класичних на одељењу се успешно обављају и лапараскопске операције жучне кесе, штитасте жлијезде, вена, хирургија дојке и хирургија дебелог црева. У склопу хируршког одељења постоји Одсек за офталмологију.[3]

Одељење интерне медицине

Одељење интерне медицине је смештено у приземљу болничке зграде. Располаже са 27 постеља. У склопу интерног одјељења је и одсек за кардиологију са коронарном јединицом. Хоспитализованим пацијентима се у оквиру одељења пружа велики број тазноврстних дијагностичких процедура ( ендоскопски прегледи ГИТ, холтер,ергометрија, УЗ срца).[4]

Одељење гинекологије и акушерства са порошајном салом

Одељење за гинекологију и акушерство се налази се на првом спрату болница и располаже са двадесет кревета. У свом саставу има Одсек за акушерство са порођајном салом. Оделајнеје поседује дијагностичке могућности (ултразвук, ЦТГ амниоскопија) што омогућава рутински рад (царски рез и остале гинеколошке операције). Годишње на на овом одјељењу породи око 300 породиља из целе Црне Горе.[5]

Одељење педијатрије

Одјељење педијатрије се налази се на трећем спрату болничке зграде и располаже са 15 кревета од којих 3 припадају одсеку за неонатологију. У пријатном амбијенту и другим радним просторијама збрињавају се деца од рођења до 16 године старости. Новорођена деца са евентуално уоченом патологијом збрињавају се на одсеку за неонатологију, које је опремљено савременим инкубаторима, фото лампама, инфузиоматима и другом неопходном опремом.[6]

Одељење за ОРЛ

ОРЛ одељење је референтни државни центар за болести ува. Налази се на другом спрату у болничкој згради. Располаже са 12 кревета и педује модерну опрему за функционалну дијагностику и хируршку терапију свих отолошких пацијента. Поред хирургије ува раде се бројне операције крајника, носа, врата и ларикса.[7]

На овом одјељењу је 2008. године први пут у Црној Гори урађена операција уградње кохлеарног импланта, сходно одлукама надлежног конзилијума и броја апарата које се обезбиједе од стране Фонда здравства.

У склопу одјељења функционише амбуланта са Кабинетом за аудиологију на другом спрату објекта Дома здравља, у којој се обављају конзилијарни прегледи и одређују слушни апарати за пацијенте из циеле Црне Горе.[7]

Службе[уреди | уреди извор]

Поред наведених у Болници раде и друге службе кој су организоване кроз рад:

  • Службе за анестезију и реанимацију
  • Операциони блок
  • Службе лабораторијске дијагностике,
  • кабинета за трансфузију крви,
  • Службе радиолошке и ултразвучне дијагностике,
  • Службе медицинског снабдевања (апотеке за потребе болничких одјељења).
  • Менџмент и служба за административно техничке послове

Резултати рада[уреди | уреди извор]

Показатељи пружених стационарних здравствених услуга у 2013. години.[8]
Заузете постеље по лекару Заузете постеље по сестри % коришћења капацитета Просечна дужина лечења Број слободних постеља Стопа смртности на 1.000 лечених
2,79
0,90
69,68
6,0
27,90
22,90
промила

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „О нама – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 05. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020. 
  2. ^ „Одјељење за хуману репродукцију – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Приступљено 18. 5. 2020. 
  3. ^ „Одјељење хирургије – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020. 
  4. ^ „Одјељење интерне медицине – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020. 
  5. ^ „Одјељење гинекологије и акушерства са порођајном салом – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 2020-05-18. 
  6. ^ „Одјељење педијатрије – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020. 
  7. ^ а б „Одјељење за ОРЛ – Болница Данило Први – Цетиње” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 18. 5. 2020. 
  8. ^ Мастер план развоја здравства Црне Горе 2015-2020, Црна Гора, Министарство здравља, Подгорица, 2015. стр. 19-20

Спољашње везе[уреди | уреди извор]