Палеополиплоидија
Палеополиплоидија је резултат дуплирања генома до које је дошло пре најмање неколико милиона година. Такав догађај може било да дуплира геном једне врсте (аутополиплоидија) или да комбинује две врсте (алополиплоидија). Услед функционе сувишности, гени брзо бивају онеспособљени или изгубљени из дуплираног генома. Већина палеополиплоида је током еволудије изгубила свој полиплоидни статус путем процеса диплоидизације, и тренутно се сматра диплоидима (е.г. пекарски квасац,[1] Арабидопсис тхалиана,[2] и потенцијално људи[3]).
Палеополиплоидија је екстензивно изучавана код биљних родова. Утврђено је да су скоро све цветајуће биље прошле кроз бар један круг дуплирања генома током своје еволуционе историје. Древна дуплирања генома су такође нађена код раних предака кичмењака (што обухвата људске родове) и још једно у близини настанка кошљориба. Евиденција сугерише да је пекарски квасац (Saccharomyces cerevisiae), који има компактан геном, доживео полиплоидизацију током своје еволуционе историје.
Термин месополиплоид се понекад користи за врсте које су прошле кроз мултипликацију целокупног генома (дуплирање целог генома, триплирање целог генома, етц.) у скоријој историји, као што је задњих 17 милиона година.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kellis, M., Birren, B. W., & Lander, E. S. (2004). Proof and evolutionary analysis of ancient genome duplication in the yeast Saccharomyces cerevisiae" Nature 428(6983), 617-624.
- ^ Боwерс, Ј. Е.; Цхапман, Б. А.; Ронг, Ј.; Патерсон, А. Х. (2003). „Унравеллинг ангиосперм геноме еволутион бy пхyлогенетиц аналyсис оф цхромосомал дуплицатион евентс”. Натуре. 422 (6930): 433—438. ПМИД 12660784. дои:10.1038/натуре01521.
- ^ Smith, J. J., Kuraku, S., Holt, C., Sauka-Spengler, T., Jiang, N., Campbell, M. S., . . . Li, W. (2013). Sequencing of the sea lamprey (Petromyzon marinus) genome provides insights into vertebrate evolution. Nat Genet. . doi:10.1038/ng.2568. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Xiaowu Wang; et al. (2011). „Тхе геноме оф тхе месополyплоид цроп специес Брассица рапа”. Натуре генетицс. 43 (10): 1035—1039. ПМИД 21873998. дои:10.1038/нг.919.
Литература[уреди | уреди извор]
- Адамс КЛ, Wендел ЈФ (2005). „Полyплоидy анд геноме еволутион ин плантс”. Цурр. Опин. Плант Биол. 8 (2): 135—41. ПМИД 15752992. дои:10.1016/ј.пби.2005.01.001.
- Цуи L; Wалл ПК; Леебенс-Мацк ЈХ; et al. (2006). „Wидеспреад геноме дуплицатионс тхроугхоут тхе хисторy оф флоwеринг плантс”. Геноме Рес. 16 (6): 738—49. ПМЦ 1479859
. ПМИД 16702410. дои:10.1101/гр.4825606. - Wолфе КХ (2001). „Yестердаy'с полyплоидс анд тхе мyстерy оф диплоидизатион”. Нат. Рев. Генет. 2 (5): 333—41. ПМИД 11331899. дои:10.1038/35072009.
- Бланц Г, Wолфе КХ (2004). „Wидеспреад палеополyплоидy ин модел плант специес инферред фром аге дистрибутионс оф дуплицате генес”. Плант Целл. 16 (7): 1667—78. ПМЦ 514152 . ПМИД 15208399. дои:10.1105/тпц.021345.
- Бланц Г, Wолфе КХ (2004). „Фунцтионал дивергенце оф дуплицатед генес формед бy полyплоидy дуринг Арабидопсис еволутион”. Плант Целл. 16 (7): 1679—91. ПМЦ 514153 . ПМИД 15208398. дои:10.1105/тпц.021410.
- Цомаи L (2005). „Тхе адвантагес анд дисадвантагес оф беинг полyплоид”. Нат. Рев. Генет. 6 (11): 836—46. ПМИД 16304599. дои:10.1038/нрг1711.
- Отто СП, Wхиттон Ј (2000). „Полyплоид инциденце анд еволутион”. Анну. Рев. Генет. 34: 401—437. ПМИД 11092833. дои:10.1146/аннурев.генет.34.1.401.[мртва веза]
- Макалоwски W (2001). „Аре wе полyплоидс? А бриеф хисторy оф оне хyпотхесис”. Геноме Рес. 11 (5): 667—70. ПМИД 11337465. дои:10.1101/гр.188801.
- Келлис M, Биррен БW, Ландер ЕС (2004). „Прооф анд еволутионарy аналyсис оф анциент геноме дуплицатион ин тхе yеаст Саццхаромyцес церевисиае”. Натуре. 428 (6983): 617—24. Бибцоде:2004Натур.428..617К. ПМИД 15004568. дои:10.1038/натуре02424.
