Човек
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Човек Историја групе: Плеистоцен — данас |
||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Триномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Homo sapiens sapiens Linnaeus, 1758 |
||||||||||||||||
| Екологија таксона |
Човек је живо биће које се битно разликује од свих других бића јер има разум.[тражи се извор] Сви људи заједно називају се човечанство или људски род.
Садржај |
[уреди] Физичке особине
Подаци за просечног човека:
Новорођенче је тешко 3-4 килограма и дугачко 50-60 центиметара. Жена рађа дете након девет месеци трудноће. Човек расте до 18-21. године, а полну зрелост досеже око 12-15. године. Здрав и добро ухрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Одрастао човек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.
[уреди] Животни простор
Данас на Земљи живи више од 6,5 милијарди људи. Већина (61%) живи у Азији. Затим следе обе Америке (14%), Африка (13%) и Европа (12%). Чак 2,5 милијарди људи живи у градовима.
Некад је људски животни простор зависио од воде, животиња и обрадивог земљишта. Због развоја трговине, данас људи живе практично по целој планети.
[уреди] Порекло
Савремени човек (врста Homo sapiens) је сисар из реда примата, чија је еволуциона линија већином истражена и позната.[тражи се извор]
|
|
[уреди] Хуманистичке науке
Хуманистичке науке су оне науке којима је предмет човек. То су:
