Паломино

С Википедије, слободне енциклопедије

Паломино кобила са кестењастим ждребетом. Ова златна нијанса је широко прихваћена као паломино.

Паломино је генетска боја коња, која се састоји од златне длаке и беле гриве и репа, при чему степен белине може варирати од јарко беле до жуте боје. Генетски, паломино боја настаје услед једног алела гена разблаживања, који се назива кремни ген који делује на „црвеном” (кестењастом) основном омотачу. Паломино је створен генетским механизмом непотпуне доминације, те се стога не сматра истинским укрштањем. Међутим, већина регистара пасмина по боји који бележе паломино коње основана је пре него што је генетика боја коњске длаке разјашњена у данашњем степену, та се стандардна дефиниција паломина заснива на видљивој боји длаке, а не на херитабилности и на узрочном присуству гена разблажења.

Због своје изразите боје, паломино коњи се истичу у изложбеном прстену и веома су тражени као парадни коњи. Они су били посебно популарни у филмовима и телевизији током 40-их и 1950-их. Један од најпознатијих паломино коња био је Тригер, познат као „најпаметнији коњ у филмовима”, верни коњ холивудске каубојске звезде Роја Роџерса. Још један познати паломино коњ био је Мистер Ед (право име Бамбу Харвестер) који је глумио у сопственој ТВ емисији 1960-их. Паломино је поново изабран за главног коња у ТВ серији Ксена: Принцеза ратница (1995 - 2001). Њен коњ Арго је била паломино кобила.

Опис[уреди | уреди извор]

Нијансе паломино боје
Пхотограпх оф а паломино Qуартер Хорсе
Светли паломино. Ова нијанса је на светлијем крају распона боја код паломино коња, али како су очи и кожа тамни, коњ није кремело.
Пхотограпх оф а паломино Акхал-Теке
Класична паломино боја се каже да је боја „златника”, као што је приказано код овог коња.
Пхотограпх оф а парт-Арабиан хорсе беинг ридден ат а схоw бy а ман ин wестерн цлотхинг
Тамнији златни паломино коњи могу да буду под утицајем „чађавог” гена.

Паломино коњи имају жуту или златну длаку, са белом или светло кремном гривом и репом. Нијансе телесне длаке варирају од крем до тамно златне боје.

Ако нису под утицајем других неповезаних гена, паломино коњи имају тамну кожу и смеђе очи, мада се неки могу ождребити са ружичастом кожом која потамни са годинама.[1] Неки имају мало светлије смеђе или јантарне очи.[2] Хетерозиготна кремна разблажења (енгл. cream dilute, CR), као што је паломино, не треба мешати са коњем који носи шампањско разблажење. Шампањски разблаженици (цхампагне дилутес, ЦХ) су ождребљени са бундевасто-розом бојом коже и плавим очима, које након неколико дана потамне у јантарну, зелену или светло смеђу боју, а како животиња стари она задобија тамнији мрљаст тен око очију, губице и гениталија.[1]

Коњ са ружичасто-розном кожом и плавим очима у одраслом узрасту најчешће је кремело или перлино, што је коњ који има два гена кремног разблаживања.[3] Присуство чађавог гена може довести до тога да паломино има тамније длаке у гриви, репу и телесној длаци.[4] Летња длака паломина је обично нешто тамније нијансе у односу на зимску.[4]

Боје налик на паломино[уреди | уреди извор]

Лево надесно: два кестењаста коња са ланеним гривама, паломино и сиви коњ.
Кремело ждребе, с ружичастом кожом и плавим очима карактеристичним за потпуно разблаживање

Многи коњи који нису паломино исто тако могу да имају златну или потамнелу длаку и светлу гриву и реп.

  • Кестенасти са ланеном гривом и репом: Светлији кестењасти коњи с светло кремастом гривом и репом носе ланени ген, али нису кремно разређини. На пример, пасмина Хафлингер има много светлих кестењастих припадника с ланеном нијансама, који површно могу да подсећају на тамне паломино коње, али у пасмини нема кремног гена.
  • Кремело коњи носе две копије кремног гена и имају светлу гриву и реп, али исто тако телесну длаку кремне боје, ружичасто розе кожу и плаве очи.
  • Шампањски ген даје најсличније паломино мимике, јер ствара длаку златне боје на неким коњима, мада златно шампањски коњи имају светлу кожу са шарама, плавим очима при ждребљењу и боје јантара или лешника у одраслом добу.[5]
  • Коњи с врло тамно смеђом длаком, али ланеном гривом и репом, понекад се називају и „чоколадним паломином”, и неки регистри коња паломино боје прихватају коње такве боје. Међутим, ово обојање није генетски паломино. Постоје два основна начина стварања ове боје. Најпознатији је јетрено кестењасти коњ с ланеном гривом и репом. Генетика која ствара ланене гриве и репове на иначе кестењастим коњима још увек није потпуно разјашњена, али они нису исто што и кремна разређења. Други генетски механизам је изведен из гена сребрне ишараности, који осветљава црно крзно до тамно смеђе боје, а још јаче утиче на гриву и реп, разблажавајући је у кремне или готово беле боје.[6]
  • Бакскини имају златну телесну длаку, али црну гриву и реп. Букскин се такође ствара дејством гена за појединагног кремног гена, али на доратној подлози.
  • Сивосмеђи коњи имају тамно тело са тамнијом гривом и репом плус примитивне ознаке попут леђне пруге низ кичму и хоризонталне пруге на горњем стражњем делу потколеница.
  • Бисерни ген у хомозиготном стању ствара длаку која је донекле боје кајсије са бледом кожом. Када се укрсти са једним кремним геном, резултирајући коњ, који се често назива „псеудо-двоструко разређен”, визуелно представља кремело.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Цоок, D; Броокс С; Беллоне Р; Баилеy Е (2008). Барсх, Грегорy С., ур. „Миссенсе Мутатион ин Еxон 2 оф СЛЦ36А1 Респонсибле фор Цхампагне Дилутион ин Хорсес”. ПЛоС Генетицс. 4 (9): е1000195. ПМЦ 2535566Слободан приступ. ПМИД 18802473. дои:10.1371/јоурнал.пген.1000195. „Фоалс wитх оне цопy оф ЦР алсо хаве пинк скин ат биртх бут тхеир скин ис слигхтлy даркер анд бецомес блацк/неар блацк wитх аге. 
  2. ^ Лоцке, MM; ЛС Рутх; LV Миллон; МЦТ Пенедо; ЈЦ Мурраy; АТ Боwлинг (2001). „Тхе цреам дилутион гене, респонсибле фор тхе паломино анд буцкскин цоат цолорс, мапс то хорсе цхромосоме 21”. Анимал Генетицс. 32 (6): 340—343. ПМИД 11736803. дои:10.1046/ј.1365-2052.2001.00806.x. „Тхе еyес анд скин оф паломинос анд буцкскинс аре офтен слигхтлy лигхтер тхан тхеир нон-дилуте еqуивалентс. 
  3. ^ „Хорсе Цоат Цолор Тестс”. УЦ Давис Ветеринарy Генетицс Лабораторy. Приступљено 2009-06-04. 
  4. ^ а б Јоханна, Виитанен (2007). Хевосен вäрит [Цолоурс оф тхе хорсе] (на језику: фински). Вудека. стр. 56—58. ИСБН 978-952-99464-8-8. 
  5. ^ "Генетицс оф Цхампагне Цолоринг." Тхе Хорсе онлине едитион, аццессед Маy 31, 2007 ат http://www.thehorse.com/viewarticle.aspx?ID=9686
  6. ^ Тхе силвер даппле гене ис нот а граyинг гене. Ит ис а дилутион гене wхицх ацтс онлy он блацк пигмент.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]