Поларни ефекат

С Википедије, слободне енциклопедије

Поларни ефекат или електронски ефекат у хемији је утицај који врши супституент путем модификовања електорстатичких сила које делују на оближњи реакциони центар. Главни доприносиоци поларног ефекта су индуктивни ефекат, мезомерни ефекат и просторни утицај електронског поља.[1][2]

Електрон повлачећа група одвлачи електроне од реакционог центра. Кад је тај центер електронима богат карбањон или алкоксидни ањон, присуство електрон-одвлачећег супституента има стабилизирајући утицај.

Примери електрон одвлачећих група су

Електрон отпуштајућа група (која се исто тако назива електрон донирајућом групом) отпушта електроне у реакциони центер и тиме стабилизује електронски дефицијентне карбокатјоне.

Примери електрон отпуштајућих група су

Тотални утицај супституената је комбинација поларног ефекта и комбинованих стерних ефеката.

При електрофилној ароматичној супституцији и нуклеофилној ароматичној супституцији супституенти се деле у активирајуће групе и деактивирајуће групе, где се смер активације или деактивације исто тако узима у обзир.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  2. ^ Моррисон Роберт Тхорнтон; Боyд Роберт Неилсон (2006). Органиц цхемистрy. Енгелwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 8120307658. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]