Хемија

Из Википедија

Портал Хемија

Хемија је природна и експериментална наука. Она проучава грађу, особине и промјене супстанци као и законе по којима се те промјене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то:

Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини, прехрамбеној индустрији... У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија.

Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају.

Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

Открића у хемији су изванредно допринела развоју модерне цивилизације. Један од најважнијих проналазака 20. века је вештачка фиксација азота (синтеза амонијака: Нобелова награда за хемију 1918., Фриц Хабер и 1931., Карл Бош) из које је израсла модерна индустрија вештачких ђубрива. Процењује се да исхрана 40% светске популације зависи од вештачких ђубрива на бази синтезе амонијака. (Nature 427, 498-499 (05 Feb 2004)) Друга важна открића везана су за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у молекулске механизме биоxемијских процеса и трансфера генетских информација у живим системима.

[уреди] Види још

Овај незавршени чланак Хемија, везан је за хемију.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Основне области Хемије
Аналитичка \| Биохемија \| Електрохемија \| Неорганска \| Нуклеарна \| Органска \| Теорија хемије \| Термохемија \| Физичка
Периодни систем елемената