Приватност алата за претраживање
Приватност алата за претраживање представља део области приватност на интернету, а који се специјално бави начином функционисања ових алата, у смислу количине и врсте података које прикупљају, доступности тих података компанијама и државама, као и услова коришћења самих алата, и њиховом доследношћу са законима. Под овим појмом првенствено се мисли на приватност веб претраживача као што су Google, Yahoo, Bing, DuckDuckGo... [1]
Веб Претраживачи[уреди | уреди извор]
Веб претраживачи су алати који служе за претраживање веба - најзначајнијег интернет сервиса који је сачињен од система медјусобно повезаних веб страна које се чувају у специјализованим базама података у оквиру веб сервера. С обзиром на количину података која се тренутно налази на вебу - преко 1200 петабајта само у базама Google-a, Amazon-a, Microsoft-a i Facebook-a [2], јасно је да веб претраживачи представљају једну од најважнијих компоненти веба.
Подаци које прикупљају веб претраживачи[уреди | уреди извор]
Приликом претраживања веба, у зависности од претраживача, прикупљају се различите информације о корисницима. Оне су углавном назначене приликом инсталирања одговарајућег прегладача, у одељку приватност и услови коришћења (ен. privacy and terms of agreetment ).
Технике прикупљања података од корисника заснивају се на коришћењу колачића (ен. cookies). Колачићи су ниске карактера у којима се чувају информације о корисницима, а које касније могу извући прегледачи. Слични колачићима су пиксел тагови (ен. pixel tags) који прате одређену активност корисника (нпр. да ли је отворио неку email поруку).
Ове информације се чувају у базама података огромних капацитета - процењује се да се само Google чува преко 15 ексабајта информација о корисницима. [3]
Google[уреди | уреди извор]
Google је тренутно највећи светски веб претраживач са уделом од 92,07 процената тржишта. [4]
Информације које Google прикупља су: [5]
- Информације о кориснику:
- лични подаци (име, презиме, email адреса, број телефона...)
- Информације прикупљене у току коришћења Google сервиса:
- информације о уређајима, апликацијама и прегледачима са којих приступамо Google сервисима
- јединствени идентификатори (уређаја, апликација и прегледача)
- ИП адреса
- време приступа и УРЛ последње посећене странице
- информације о корисницима Android мобилних телефона (име власника телефона, његов број, инсталиране апликације на уређају, а уколико укључимо опцију коришћење и дијагностика (ен. usage and diagnostic) - ниво батерије, фреквенцију коришћења апликација, квалитет и дужину трајања интернет конекције)
- Информације о активности корисника:
- претраживани појмови
- прегледане слике и видео записи
- глас и аудио информације (уколико укључимо гласовну претрагу или Google асистента)
- куповина на интернету
- људи са којима смо у контакту (преко email-a, друштвених мрежа...)
- активности на веб сајтовима који користе Google услуге
- интеракција са огласима (ен. ads) - да ли је оглас био виђен од стране корисника (нпр. да ли смо мишем прешли преко њега, што фактички значи да Google памти и покрете нашег миша)
- Информације о локацији корисника:
- ГПС
- информације о брзини корисника - акцелерометар
- информације о правцу кретања корисника - жироскоп
- ИП адреса
- места која смо посећивали или претраживали
- информације о уређајима у нашој околини (нпр. уређаји на којима је укључен [[Bluetooth]])
- Остале информације:
- информације о корисницима из јавних извора (нпр. ако се наше име нађе у новинама, Google ће индексирати тај чланак, и он ће се појавити приликом претраге нашег имена у претраживачу)
- информације о корисницима од стране оглашивача
- информације о корисницима од стране компанија за заштиту бебедности корисника (нпр. приликом опоравка налога)
Свест људи о приватности веб претраживача[уреди | уреди извор]
Релативно мали проценат људи је свестан проблема у вези са приватношћу веб претраживача. Према истраживању које је спровела Британска маркетиншка агенција Reboot Digital, у ком је 1690 корисника интернета испитивано о томе да ли знају да се одређене информације о корисницима сакупљају, резултати су били следећи: [6]
- 64% корисника није знало да се прикупљају јединствени идентификатори
- 54% да се прикупља њихова година рођења
- 53% за прикупљање ИП адресе
- 39% за прикупљање пола особе
- 32% за прикупљање локације
- 31% за прикупљање података о историји куповине на интернету
- 53% њих су игнорисали веб колачиће
Проблеми са приватношћу[уреди | уреди извор]
Веб претраживачи чувају претраживане појмове корисника, заједно са ИП адресом и јединственим идентификатором, што значи да их на захтев владе могу њима доставити (нпр. листа појмова које је неки корисник претраживао, или листа људи који су претражили одређени појам). [1]
Third party колачићи[уреди | уреди извор]
Још гора је појава тзв. third party колачића, који функционишу на следећем принципу: Google таргетира одређену групу људи (нпр. труднице са Facebook налогом, или мушкарци старости 18 до 35 година који су пратили Супербоул (ен. Super Bowl)). Њима се шаље реклама сајта за који се верује да ће их занимати, а коме могу директно приступити. Када уђу на тај веб сајт, они ће оставити неке од података у колачићима, али ће сајтови такође индиректно сазнати и да сте трудница са Facebook налогом, или мушкарац старости 18 до 35 година који је пратио Супербоул. Овиме су приватни подаци доспели до веб сајта, а да ниједан закон није прекршен. [7]
Начини заштите приватности[уреди | уреди извор]
VPN[уреди | уреди извор]
VPN (ен. Virtual Private Network) један од сервиса који нам пружа могућност приватне комуникације интернету. То се постиже сакривањем ИП адресе и осталих информација о кориснику. Приступ интернету се не врши преко интернер провајдера, већ ће као извор наше конекције биће приказан један од VPN-ових прокси сервера. Путовање података кроз мрежу врши се специјалним тунелима, чији се почетак и крај налазе у оквиру VPN-a. Подацима се додаје енкрипција, тако да они не могу бити прочитани без кључа за дешифровање (приликом путовања кроз јавну мрежу). Овиме се постиже да, на пример, можемо да приступамо садржају који је доступан само за одређене државе - на пример можемо гледати серију доступну само за САД и Канаду, или приступити цензурисаном садржају у ауторитативним државама попут Кине. Мане VPN-a су спорија претрага, као и немогућност заштите од колачића. [8]
DuckDuckGo[уреди | уреди извор]
У задње време све популарнији су приватни веб претраживачи, као и приватне екстензије популарних веб прегледача. Овакви претраживачи не чувају и не деле бар неки део корисничких информација. Најпопуларнији веб претраживач овог типа је DuckDuckGo. Према њиховој политици приватности, они не прикупљају нити деле никакве корисничке информације. Такође, неприкупљањем колачића, избегава се и таргетирање огласима корисника. Ипак, иако је DuckDuckGo у могућности да сакрије тачне појмове претраге од веб сајтова, веб сајтови и даље имају способност да утврде да сте их ви посетили. Да бисмо и то избегли, потребно је коришћење моћнијег оружја, попут Tor-a. [9]
Tor[уреди | уреди извор]
Tor (ен. The Onion Router) је слободан сервис за пружање приватне комуникације на интернету. За разлику од VPN-a, који је централизован систем и чија се приватност заснива на поверењу VPN провајдера, Tor је децентрализован систем на чијем одржавању раде на хиљаде волонтера широм света. [10] Подаци пролазе кроз три слоја енкрипције, и путују преко Tor-ових сервера, чиме се постиже потпуна сигурност. Једино што се може сазнати о кориснику је да користи Tor. Ипак, и то је понекад довољно да подигне сумњу, јер се коришћење Tora често везује за употребу Dark weba, и извршавање разних криминалних активности. [10] Неки од историјских догађаја који су се у многоме десили због постојања Tor-a su Arapsko proleće 2010. godine, kao i masovno curenje dokumenata iz CIA za koje je odgovoran Edvard Snouden (en. Edward Joseph Snowden). [11]
Остали методи заштите[уреди | уреди извор]
Једна од осталих метода заштите је блокирање колачића у веб претраживачу. Посебно ефикасна метода је блокирање third party колачића, чиме се постиже заштита од праћења са стране. Још екстремнија метода је блокирање first party колачића, која ипак има своје мане, јер већина веб сајтова фукционише захваљујући колачићима, тако да неће бити омогућено њихово нормално коришћење.
Добра пракса је и брисање колачића после одређеног времена, или чак после једне интернет сесије. На овај начин се бар мало отежава праћење и таргетирање корисника. [12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Хоw Привате ис Yоур Онлине Сеарцх Хисторy?”. Америцан Цивил Либертиес Унион (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Хоw муцх дата ис он тхе интернет?”. ББЦ Сциенце Фоцус Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Дата Привацy Цонцернс wитх Сеарцх Енгинес”. ЦПО Магазине (на језику: енглески). 2018-12-25. Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Сеарцх Енгине Маркет Схаре Wорлдwиде”. СтатЦоунтер Глобал Статс (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Привацy Полицy – Привацy & Термс – Гоогле”. полициес.гоогле.цом. Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Манy сеарцх енгине усерс унаwаре оф персонал дата цоллецтион”. ЦомпутерWееклy.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02.
- ^ Нг, Алфред. „Wхат Доес Ит Ацтуаллy Меан Wхен а Цомпанy Саyс, “Wе До Нот Селл Yоур Дата”? – Тхе Маркуп”. тхемаркуп.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02.
- ^ „Wхат ис а ВПН & Хоw Доес ит Wорк?”. Wхат ис а ВПН & Хоw Доес ит Wорк? (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-03.
- ^ „ДуцкДуцкГо приватност”. ДуцкДуцкГо (на језику: српски). Приступљено 2022-05-03.
- ^ а б „Тор вс ВПН: Wхат'с тхе дифференце анд wхицх ис сафер?”. Цомпаритецх (на језику: енглески). 2020-03-05. Приступљено 2022-05-03.
- ^ „Тхе Тор Пројецт | Привацy & Фреедом Онлине”. торпројецт.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-03.
- ^ Аутхор. „Хоw то дисабле Цоокиес?”. цоокие-сцрипт.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-03.