Српска књижевност у сто књига
Српска књижевност у сто књига је заједничко издање Матице српске и Српске књижевне задруге објављивано у два издања, од педесетих до седамдесетих година 20. века.
Тираж првог издања био је 7.500 примерака по књизи, или 750.000 примерака укупно, а у другом издању које је кренуло неколико година касније књиге су се објављивале чак у тиражу од по 10.000 примерака, или милион примерака укупно. Била је то најтиражнија библиотека у српском издаваштву 20. века.
Иницијатор за покретање библиотеке Српска књижевност у сто књига био је књижевник и каснији председник Матице српске Бошко Петровић. Он је био директор издавачког предузећа Матице српске у оснивању, али када је кућа основана, Петровић је посао управљања препустио Сави Јосићу, а постао главни уредник. У Уређивачком одбору су седела најпознатија имена српске књижевности и издаваштва оног времена (Иво Андрић, Живојин Бошков, Војислав Ђурић, Младен Лесковац, Душан Матић, Верослав Михајловић, Бошко Петровић и Живорад Стојковић), а уредник библиотеке био је Живан Милисавац.
Првих десетак књига едиције, нумерисаних бројевима до десет, бави се старом српском књижевношћу, затим су то антологије народних лирских песама, па народних епских песама, народних приповедака, народних умотворина, старије српске поезије, потом су то књиге под насловом "Песници", па "Приповедачи"... Српска књижевност у сто књига представља дела и време од Вука Стефановића Караџића до Андрића, Давича, Ћопића, Лалића, Ћосића... Занимљиво је да у последњу годину-две излазе и књиге посвећене одређеним темама и професијама. Тако су се у едицији појавили и "Новинари", "Филозофи", "Научници", "Есеји о уметности" , "Ратни другови", "Виђење рата", потом и књиге "Дечја поезија српска", "Песнички преводи", "Песници", "Приповедачи", "Есејисти и критичари"... Последња, стота књига, носи наслов "Есејисти и критичари", а аутор избора и предговора је Драшко Ређеп. [1]
Збирка је дигитализована и може се бесплатно читати на сајту Народне библиотеке.