Стари језик (Точак времена)

Стари језик је измишљени језик у серијалу књига Точак времена, Роберта Џордана. Описан је као сада мртав језик, који користе само научници и поједини припадници више класе, али овај језик и даље игра велику улогу у радњи Точка времена.

Историја

Старим језиком се говорило за време Доба легенди и у кратком периоду после њега. Као резултат уништавајуће природе Сламања света, Тролочких ратова и Стогодишњег рата, записи из овог периода су у најбољем случају састављени из преживелих одломака. Ипак, значајно знање овог језика је остало међу онима који су желели да га пренесу следећим генерацијама. Од многих припадника вишег слоја друштва се очекује да науче Стари језик, иако га већина не научи до било каквог значајног нивоа. Велики број Аес Седаи поседује завидно знање овог језика, а не треба ни спомињати научнике, којима је знање оваквих ствари од велике користи.

Иако је прошло доста времена од када је званично изашао из употребе, његов значај не треба потцењивати. То је језик великих ликова, као што су Луис Терин Теламон и његових Стотину садругова, али и језик Изгубљених. Њиме је говорило друштво, које је према свим изворима билко прилично напредно у многим стварима. то је такође био језик оних који су се у годинама после Сламања борили да очувају њихова уздрмана и ослабљена друштва. Овај језик је успео да преживи омањи Армагедон, али се урушио у свитању новог света. фром тхе мемориес хе рецеивед фром тхе Еелфинн.

У садашњости, Стари језик се и даље може наћи у именима места (Манетхерен што значи сува рупа), ствари (имена Аијелских ратничких друштава), натписима ("Тиа ми авен Моридин исанде вадин", што значи "гроб није препрека моме зову"), и у појединим фразам које се користе у разговору, посебно од стране Метрима Каутона, коме је знање овог језика усађено уз помоћ делова сећања које је примио од Еелфина.

Граматика

Сазнања о граматици овог језика су веома мала, али се могу обавити нека граматичка посматрања о њему узимајући у обзир његову фонологију, морфологију и синтаксу.

Фонологија

Тачан фонолошки израз појединих слова и скупова слова може једино бити нагађан, али је Роберт Џордан објаснио изговор појединих важнијих речи из књига, што донекле пружа неку врсту водича кроз фонологију овог језика.

1. б: [б]
2. ц: [к]
3. д: [д]
4. ф: [ф]
5. г: [г]
6. х: [х]
7. ј: [џ], уз могући другачији изговор овог гласа
8. к: [к]
9. л: [л]
10. м: [м]
11. н: [н]
12. п: [п]
13. q: изузетно је ретко слово у овом језику, а користи се само испред слова 'у' како би заједно произвели скуп гласова [кв]; неприсутно у српским преводима књига из серијала
14. р: изговара се као отегнуто 'р'
15. с: [с] ,у случају присуства безвучних сугласника, или [з] после или између звучних сугласника
16. т: [т]
17. в: [в]
18. w: [в], неприсутно у српским преводима књига из серијала
19. y: [ј], неприсутно у српским преводима књига из серијала
20. з: [з]

Такође, појављује се и неколико сугласничких група, које су неприсутне у српским преводима књига из серијала.

1. цх: [ч]
2. сх: [ш]
3. тх: [т] или [д]

До данашњег дана, ни у једном цитату Старог језика у серијалу књига о Точку времена, није употребљено слово 'x', што доводи до претпоставке да се ово слово није ни користило у Старом језику.

Морфологија

Стари језик садржи мало морфолошке различитости. Једине у књигама приказане форме деклинације су оне које служе за стварање облика множине појединих речи, али остаје нејасно да ли су те форме само делови већег сложенијег система деклинације или једноставно изоловани феномени. Такође остаје нејасно колико класа именица и придева постоји, али утврђено је да постоји најмање четири њихове врсте, из разлога што постоји најмање четири врсте деклинација.

Прва деклинација, је окарактерисана додавањем слова 'и' на крај речи у множини. Схар (шар), што значи крв, у множини постаје схари (шари), као у имену Аијелског друштва Таин Схари (тајн шари), што значи Праве крви.

Друга деклинација, је окарактерисана додавањем слова 'а' у множини на крај речи. На пример, једнина речи око гласи сеи (сеи), док у множини гласи сеиа (сеиа).

Трећа деклинација, је сачињена из једног необичнијег обрасца, који укључује уклањање слова уместо додавања слова као у речи дареис (дареис), што значи копље. Једнина именице копље гласи дареис (дареис), док множина именице копље гласи дареи (дареи).

Четврта деклинација, која је засада и последња, представља најнеправилнију деклинацију до сада. Неким речима је на крај једноставно додато слово'н', као у придеву таин (тајн) што значи праве, док једнина овог придева гласи таи (тај). У другима пак, као у речи атхан (атан), што значи народ, множина гласи атха'ан (атаан), што значи народи.

Синтакса

Као и остатак граматике Старог језика, једина синтаксичка правила су делимично приказана кроз поједине фразе и реченице.

Постоје неке назнаке да извесни предлози захтевају посебан ред речи када се они користе у реченици. Реч фар (реч за енглески предлог 'оф'; Унитед Статес Оф Америца, или Цоунцил Оф Еуропе) је један од таквих предлога. Фар Алдазар Дин се буквално преводи 'оф тхе еаглес бротхерс', што значи 'орлове браће' (као у на пример 'окупљање орлове браће'), док то у ствари на енглеском значи 'бротхерс оф тхе еагле', што значи 'браћа орла'.

Највероватније је (као и у мање-више свим језицима света), синтакса Старог језика мање или више флексибилна, како би мање промене могле да задовоље различита значења (као у енглеском обавештајно 'yоу аре гоинг', што значи идеш, наспрам упитног 'аре yоу гоинг', што значи идеш ли). Било како било, постоји исувише мало трагова у књигама помоћу којих би могли извући неке битне закључке.

Фразе и њихов превод

Овде се налази листа најчешће употребљиваних фраза у књигама, као и њихов превод.

• Дови'анди се товја сагајн (Време је да се баце коцке.)
• Царај ан Цалдазар! Царај ан Елисанди! Ал Елисанди! (У част Црвеног орла! У част Руже сунца! Ружа сунца!)
• Миа ајенде, Аес Седаи! Цабалејн мисајн је! Инди муагде Аес Седаи мисајн је! Миа ајенде! (Пусти ме, Аес Седаи! Слободан сам човек! Ја нисам месо за Аес Седаи! Пусти ме!)
• Муад'рин тиа дар аленди цаба'дрин риадем! Лос Валдар Цебијари! Лос! Царај ан Цалдазар! Ал Цалдазар! (Пешадинци, припремите се да пустите коњицу напред! Напред Чувари Срца! Напред! У част Црвеног орла! Црвени орао!)
• Сене совја цаба'донде ајн довиња. (Срећа је коњ, кога јашете као и сваког другог.)
• Тиа ми авен Моридин исанде вадин. (Гроб није препрека моме зову.)

Литература

• The Wheel of Time is one of literature’s greatest achievments in epic fantasy.
• Роберт Јордан'с Тхе Wхеел оф Тиме сериес Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2013)
• Robert Jordan’s ‘Wheel Of Time’ Series To End In 2013 With ‘A Memory of Light’